Žene češće šefuju, ali i dalje nedovoljno

Početkom marta Petra Šarner-Volf preuzela je funkciju predsednice upravnog odbora Oto Grupe. Ona je dakle prva žena tog preduzeća.

Oto je u Nemačkoj kultno preduzeće, poznato pre svega po debelim katalozima koji su decenijama stizali poštom u brojna nemačka domaćinstva. U najboljim vremenima, taj katalog imao je više od 1.000 stranica i sadržao je sve – od odeće, preko igračaka, do kompletnih spavaćih soba.

Oto danas više ne štampa katalog, već se razvio u jednu od najvećih onlajn-prodavnica na svetu. Do 2024. godine, ovo privatno preduzeće sa oko 38.500 zaposlenih ostvarilo je promet od 15 milijardi evra. Na onlajn platformi prodaje se oko 18 miliona proizvoda.

S promenom na vodećoj poziciji, po prvi put u istoriji preduzeća porodica Oto više neće direktno i isključivo donositi odluke. Imenovanje Petre Šarner-Volf predstavlja malu pobedu u borbi za ravnopravnost žena u nemačkom poslovnom svetu, kojim dominiraju muškarci.

Nemačka zaostaje

Jedan od mogućih načina merenja rodne ravnopravnosti jeste broj žena na vodećim pozicijama u preduzećima.

Iako je to suštinski nepotpuna metoda – jer ne obuhvata sve žene na tržištu rada niti uzima u obzir rodne razlike u platama – ona je ipak zaživela u praksi.

Prema izveštaju Fondacije „Olbrajt“, švedsko-nemačke dobrotvorne organizacije koja se zalaže za veću zastupljenost žena i raznolikost u privredi, trenutno u 160 nemačkih preduzeća registrovanih na berzi samo 19,7 odsto vodećih pozicija zauzimaju žene, dok je u upravnim odborima njih 37,4 odsto. Ukupno su 561 muškarac i 138 žena deo vodećih timova.

Od 40 najvećih kompanija uvrštenih u nemački berzanski indeks DAX, samo osam njih ima tri ili više žena u rukovodećem kadru.

Jedan od problema je konzervativna preduzetnička kultura u Nemačkoj, kaže Vibke Ankersen, direktorka Fondacije „Olbrajt“. „Preduzećima je dugo bilo dobro i pritisak za promene nije se činio dovoljno velikim“, kaže Ankersen za DW.

Kriviti prirodu za sve?

Postoje i dodatni problemi, poput poreskih pravila koja odvraćaju žene od zaposlenja.

„Osim toga, nedostaju desetine hiljada celodnevnih mesta u vrtićima. Zato žene u Nemačkoj često rade samo nekoliko sati nedeljno ili ispod svog kvalifikacionog nivoa i uopšte se ne upuštaju u put ka vodećim pozicijama“, dodaje Ankersen.

Međutim, za mali udeo žena na rukovodećim mestima u Nemačkoj postoje i drugi razlozi, kaže Katarina Vrolih koja vodi istraživačku grupu rodne ekonomije pri Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja u Berlinu.

„Ključni faktor su postojeće rodne norme na tržištu rada“, kaže Vrolih. „Često je negativan društveni stav prema majkama s malom decom koje rade puno radno vreme, što se odražava i na njihove šanse za dolazak na vodeće pozicije.“

Duboko su ukorenjeni rodni stereotipi u poslovnoj kulturi. „I očevi i majke bi iz porodičnih razloga trebalo da mogu da uzmu pauzu od posla, kao i da imaju mogućnost rada na pola radnog vremena“, navodi Vrolih u razgovoru za DW. Nakon toga, važno je da ih preduzeća ohrabre da se vrate na puno radno vreme.

Nemačka se oslanja na zakone

U poslednje dve decenije Vrolih primećuje poboljšanja, ali ističe da je Nemačka i dalje daleko od rodnog pariteta. „Ostaje neizvesno hoćemo li i dalje videti pozitivne promene“, kaže ona.

„U poslednjih pet godina videli smo napredak, iako na niskom nivou“, potvrđuje Vibke Ankersen. „Danas je teško predstaviti upravni odbor bez ijedne žene, jer to više nije društveno prihvatljivo. Porasla je svest o jednakim šansama i raznolikosti, a očekivanja od preduzeća su se povećala.“

Ako se trenutni tempo promene održi, biće potrebno još 15 godina da se u nemačkim preduzećima izjednači broj žena i muškaraca na rukovodećim pozicijama. „Toliko dugo jednostavno ne možemo da čekamo“, poručuje Ankersen.

Nemačka ima dva zakona koja propisuju rodne kvote za većinu preduzeća registrovanih na berzi. Prvi zakon, koji je stupio na snagu 2015. godine, zahteva da najmanje 30 odsto članova nadzornih odbora budu žene.

Drugi zakon, koji je na snagu stupio 2021. godine, propisuje da u upravnim odborima kompanija koje su registrovane na berzi, a imaju više od tri člana, mora biti barem jedna žena. Te kompanije takođe moraju postaviti ciljeve za povećanje učešća žena na drugim vodećim pozicijama.

Na nivou Evropske unije postoje propisi za podsticanje rodne ravnopravnosti na rukovodećim pozicijama, koji će stupiti na snagu u junu 2026.

Od 2010. godine sve je više žena u upravnim odborima kompanija širom EU, ali je napredak različit od zemlje do zemlje.

Oto je poznato ime u Nemačkoj

Kako većina propisa o rodnoj ravnopravnosti važi za javna preduzeća, porodične kompanije u Nemačkoj teže se odlučuju da postave žene na rukovodeće pozicije, navodi se u drugoj studiji Fondacije „Olbrajt“, objavljenoj u maju 2024.

U sto najvećih porodičnih preduzeća u Nemačkoj žene čine samo 12,6 odsto rukovodećeg kadra. Više od polovine tih kompanija – njih 53 – nemaju nijednu ženu na vodećim pozicijama.

U tom pogledu Oto Grupa stoji bolje od proseka. Nova izvršna direktorka, Petra Šarner-Volf, članica je upravnog odbora od 2015. godine. Njen dosadašnji položaj finansijske direktorke preuzela je Kejti Rever, koja je već godinama deo koncerna. Time sadašnji šestočlani upravni odbor čine dve žene i četiri muškarca.

Rever već praktikuje četvorodnevnu radnu nedelju kako bi, kao zaposlena majka, postigla bolji balans između posla i porodice. I na novoj višoj poziciji planira da tako nastavi.