„Opozicija može od studenata da nauči kako se protestuje“

„Dramatični snimci iz zadimljene skupštinske sale upečatljivo su dočarali podeljenost na političkoj sceni Srbije“, piše te Rajniše post uz ocenu da je „pitanje da li je opozicija time sebi učinila uslugu“.

Autor članka Tomas Rozer ističe da je „čak i list Danas pisao o autogolu opozicije“, te citira taj beogradski medij, „kritički nastrojen prema vlastima u Srbiji“, da „parlament nije mesto za dimne bombe i flaše, bez obzira na to ko ih je bacio“, kao i da bi „opozicija mogla da nauči od studenata kako se protesti organizuju – i vode“.

U članku se konstatuje da talas protesta protiv korupcije koji je počeo 1. novembra i koji predvode studenti, „dobija sve više pristalica i podrške“. To se potkrepljuje rezultatima ankete nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA):

„Prema anketi objavljenoj krajem februara, antikorupcijske proteste sada podržava 64 odsto građana, pa čak i svaki peti pristalica vladajućih partija. Trećina ispitanih navodi da je već lično učestvovala u protestima, čak 80 odsto njih izjavljuje da podržava većinu zahteva studenata, a 60 procenata ispitanika deli mišljenje studenata da predsednik Aleksandar Vučić, koji je formalno biran isključivo za protokolarne dužnosti, nije ni nadležan za ispunjavanje njihovih zahteva.“

Vučić sve nervozniji

„Autoritarni lider Srbije reaguje sve nervoznije“ zapaža autor. „Ipak, svi njegovi dosadašnji pokušaji da studentske proteste diskredituje kao obojenu revoluciju finansiranu iz inostranstva ostali su bez uspeha. Iako je Vučić od početka godine dodatno pojačao tempo svojih svakodnevnih TV-nastupa, njegovi monolozi nailaze na sve manji odjek – izgubio je potpunu kontrolu i dominaciju nad javnim mnjenjem u svojoj zemlji.“

Autor ocenjuje da, „čak i ako bi aktuelni talas protesta zamro, najkasnije početkom letnjeg raspusta, zenit Vučićeve nekadašnje popularnosti nepovratno je iza njega. Sve više njegovih sunarodnika žudi za smenom vlasti. I za promenama.“

Slabost opozicije i slabost studentskih protesta

Nemački list ujedno primećuje da „prilično nemoćan nastup opozicije pokazuje da ni ona – slično kao i vlast – još uvek nema obećavajuću strategiju za hroničnu krizu u kojoj se Srbija nalazi. To što studenti drže uočljivu distancu ne samo prema vlastima, već i prema opoziciji, nedvosmisleno je povećalo njihov kredibilitet.“

„Ipak, analitičari u toj snazi vide i slabost“, piše Rajniše post pozivajući se pritom na nedeljnik Radar i zaključujući da „nedostatak saradnje s drugim organizovanim grupama, poput opozicionih partija, za sada ide u korist Vučiću“.

Odnosi Hrvatske i Srbije na najnižoj tački

Međunarodna politika, časopis koji izdaje Nemačko društvo za spoljnu politiku, pod naslovom „Hladna kohabitacija u Hrvatskoj“, donosi opširnu analizu o toj zemlji koju potpisuju dve autorke iz Zagreba, dr Karolina Hornštajn Tomić i Maja Kurilić.

„Dva čoveka, dve partije – zategnuti odnosi između predsednika i premijera nanose štetu zemlji koju svake godine posećuje toliko turista. Istovremeno, zemlja se suočava s gorućim problemima – najvišom stopom inflacije u evrozoni, pitanjem radne snage iz azijskih zemalja, kao i složenim odnosima sa susednom Srbijom“.

U delu kojem pišu o odnosima sa Srbijom, autorke navode: „Unutrašnje političke nestabilnosti i protesti protiv vlasti u Srbiji odražavaju se na ionako zategnute odnose između Srbije i Hrvatske. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio Hrvatsku da se meša u unutrašnje stvari Srbije i pokušava da destabilizuje susednu zemlju. Te optužbe dnevni list 24 sata naziva ’paranojom iz Beograda’. Još jednom su, piše list, Hrvati krivi za sve, pri čemu se blate kao špijuni i ustaše’. Taj časopis navodi da je ’nakon hapšenja, policijskog saslušanja i proterivanja petoro članova hrvatskog civilnog društva u januaru koji su učestvovali na jednoj radionici u Beogradu, Hrvatska reagovala diplomatskom protestnom notom i upozorenjem svojim građanima da ne putuju u Srbiju“.

Analitičarke zaključuju: „Odnosi sa susedom ponovo su na najnižoj tački.“