Štajnmajer u Izraelu: „Nemačka ne zaboravlja žrtve“

Ponovno se iz Gaze izveštava o vazdušnim napadima izraelske vojske. Kako je saopšteno, u sredu (14. maj) u napadima je navodno ubijeno više od 70 ljudi. Deca u izbegličkom kampu Džabalija na severu palestinske teritorije tragaju po ruševinama za svojim stvarima. Nakon teškog napada prethodnog dana neke kuće još uvek gore.

Stanovnik Fuad al Malahi ogorčeno kaže: „Bombarduju Gazu već 19 meseci. Šta još ima u Pojasu Gaze? Nedužna deca umiru. Mnogi ovde koji umiru su stariji ljudi. A danas je osmoro dece ubijeno.“

Hercog i Štajnmajer u kibucu Beri

Samo nekoliko kilometara dalje, zvuci artiljerijske vatre i detonacija dopiru do Izraela. Pogledi nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, izraelskog predsednika Isaka Hercoga i njihovih supruga usmereni su ka nebu, dok izraelski dron kruži iznad njihovih glava.

Oni su uz stroge mere obezbeđenja posetili kibuc Beri – to je bila jedna od poslednjih stanica Štajnmajerovog putovanja po Izraelu. Nemački predsednik je tom prilikom spomenuo i patnju ljudi u Pojasu Gaze: „Istovremeno danas vrlo stvarno čujemo eksplozije u Gazi i znamo – i tamo pate nedužni, i tamo deca umiru.“ Nasilje, terorizam i razaranje nikada ne smeju da imaju poslednju reč, apelovao je Štajnmajer. „Naša čovečnost mora biti jača.“

Hamas je ubio više od 130 ljudi u Beriju

Pripadnici Hamasa su 7. oktobra u Beriju ubili više od 130 i oteli više od 30 ljudi. Šestoro se još uvek nije vratilo kućama, a Izrael je svih šest proglasio mrtvim.

„Njihova sudbina je otvorena rana. Nemačka ih ne zaboravlja. Ja ih ne zaboravljam“, naglasio je Štajnmajer. On je tom prilikom predstavio arhitektonski nacrt za novu umetničku galeriju Berija, koja je izgorela 7. oktobra. S već obećanih sedam miliona evra iz Nemačke, tu bi trebalo da nastane nova zgrada namenjena umetnosti koja će biti i mesto susreta u srcu Berija. Mogla bi da udahne novi život zajednici iz koje se još uvek većina stanovnika nalazi u izbeglištvu.

Još uvek ruševine i pepeo

Kad se prođe kroz deo Berija koji je bio najteže pogođen napadima, kao da je vreme stalo. Gradska četvrt u kojoj su uglavnom živeli stariji ljudi još uvek je u ruševinama. Cipele, daljinski upravljači i delovi nameštaja leže usred ruševina i krhotina stakla.

Treba li užas ostaviti vidljivim i podsećati na masakr – ili sve ponovno izgraditi, kao što je planirana galerija, i pustiti da sećanja na traumu izblede? To nije lako pitanje za stanovnike Berija koji su još uvek u izbeglištvu.

„Želimo da se vratimo u Beri“

Među njima je i Sara Koen, koja je jedva preživela masakr sa svoje četvoro dece i mužem: „Želimo da se vratimo u Beri. Tamo sam provela 25 godina svog života. Kad hodam ulicama, sećam se svih svojih prijatelja koje sam izgubila.“ To što Nemačka ponovo gradi galeriju za nju znači da će, kad se vrati, da vidi lepo mesto, nešto novo. „Tada više nemam svoja stara sećanja, nego nova.“

Koen se zalaže za primirje kako bi se iz Pojasa Gaze vratilo preostalih 58 talaca. I nemački predsednik se zalaže za to. Njegov izraelski kolega Hercog se o tom pitanju izjašnjava manje konkretno, ali umereno optimistično. Veruje da će Izrael imati mir sa susedima u regionu.