Šta činiti a šta izbegavati u vrelim danima?

Ko je posebno ugrožen?

Najviše su pogođeni ljudi čiji krvotok ionako nije vrlo stabilan - na primer hronični bolesnici, osobe s prekomernom težinom i starije osobe. Bebe i mala deca takođe još ne mogu dovoljno da se znoje, pa bi ih zato trebalo posebno zaštititi. Dok zdravo srce bez problema savladava dodatno opterećenje zbog vrućine, bolesno srce brže dolazi do svojih granica.

Pri ekstremnoj vrućini, u slučaju nekih lekova za srce i krvotok može biti potrebna promena doze. Ljudi sa slabim venama trebalo bi da nose čarape za kompresiju tokom vrućih dana da krv ne bi pala u noge zbog širenja krvnih sudova - preporučuju neki stručnjaci. To bi moglo da prouzrokuje dodatne probleme s cirkulacijom.

Koliko tečnosti - i koje?

Tokom dana bi trebalo piti oko dva i po do tri litra tečnosti. Idealni su mineralna voda, ohlađeni biljni i voćni čajevi ili razređeni sokovi od voća i povrća. Oni obično sadrže dovoljno minerala za nadoknađivanje izlučene soli.

Slatke limunade, međutim, uzrokuju još veću žeđ. Ledeno hladna pića mogu da prozrokuju želudačne tegobe. Osim toga, telo mora više da raditi kako bi zagrejalo tečnost na telesnu temperaturu. Alkohol je bolje izbegavati. On širi krvne sudove, što dodatno opterećuje srce.

A prehrana?

Kod jela je važno ne uzimati tešku i masnu hranu, nego više manjih i lakih obroka s mnogo voća i povrća. Previše soli je inače štetno za zdravlje. Ali leti može biti malo više soli, jer se znojenjem gubi mnogo soli i minerala.

Šta donosi olakšanje?

Vlažna krpa na vratu ili oko ruku i nogu može da ohladi telo. Takođe su korisne osvežavajuće kupke za ruke ili noge. Obična lepeza takođe donosi olakšanje - ne mora uvek da bude ventilator. Ako povremeno podignemo noge na nekoliko minuta, rasterećujemo krvne sudove i sprečavamo oticanje.

Da li se preporučuje sport?

Nije svaka sportska aktivnost na takvim temperaturama štetna po zdravlje. Međutim, duže fizičke napore i generalno aktivnosti na otvorenom ne bi trebalo planirati u podne i u najtoplije popodnevno vreme. Starijima, deci i osobama s problemima cirkulacije ipak se ne preporučuje sport na vrućini.

Kakva je zaštita moguća u stanu?

Žaluzine, roletne i kapci najbolje zasenjuju prostorije. Unutrašnje roletne ili zavese slabije štite od sunčevih zraka. One bi trebalo da imaju bar svetle ili metalom presvučene spoljne površine da bi što bolje reflektovale zračenje. Korisne su i zaštitne folije za sunce, koje su uglavnom obojene i postavljaju se s unutrašnje strane na staklo. Međutim, folije zatamnjuju prostorije.

Kada bi trebalo provetravati?

Više zdravstvenih organizacija savetuje: tokom vrelih dana najbolje je provetravati između večeri i hladnijih jutarnjih sati sa širom otvorenim prozorima - kada je vazduh napolju hladniji nego unutra. Promaja pomaže. Tokom dana bi prozori i vrata trebalo da ostanu zatvoreni.

O pravilnom provetravanju se vode žive rasprave. Stručnjaci tu nisu sasvim složni.

Šta pomaže pri uspavljivanju?

Osobama koje imaju problema sa spavanjem zbog vrućine, preporučuje se pred spavanje hladan, ali ne previše hladan, tuš. Vlagu ne bi trebalo potpuno obrisati, nego pustiti da ispari - to donosi telu rashlađenje.

Takođe se preporučuje lagana, prozračna pidžama od prirodnih vlakana poput pamuka. Ona može dobro da upije znoj - telo noću izluči do pola litre tečnosti.

A klima uređaji?

Prema istraživanjima fondacije za zaštitu potrošača "Štiftung varentest", split-uređaji koji se sastoje od rashladnog dela i odvojenog spoljnog modula imaju bolji učinak od uređaja koji izbacuju vazduh kroz crevo. Ako je crevo postavljeno na prozor, on mora biti odškrinut i ne može potpuno da se zatvori, pa topao vazduh neprestano ulazi spolja u sobu. Split-uređaji su, međutim, prilično skupi, a tu su i troškovi za struju.

Kako je s ventilatorima?

Ventilatori ne smanjuju temperaturu prostorije, ali deluju osvežavajuće na koži. Korisno je i postaviti pred ventilator stalak s mokrim krpama.

Da li frižider treba podesiti na najjače hlađenje?

Ne - za održavanje svežine namirnica sasvim je dovoljno šest do osam stupnjeva. U načelu bi električne uređaje koji nisu nužno potrebni trebalo isključiti. Jer svaki uređaj, bilo da je reč o računaru ili lampi, emituje toplotu.