Šta znači Makronova najava priznanja palestinske države?

Emanuel Makron je odluku objavio na društvenoj mreži X, kasno uveče 24. jula. U dugoj objavi, predsednik Francuske objasnio je da će njegova zemlja priznati Palestinu kao nezavisnu državu. Zvanično priznanje, kako je naveo Makron, trebalo bi da usledi u septembru na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. To je, kako kaže, odgovor na sve očajniju situaciju u Gazi, na slike i izveštaje o ljudima koji gladuju, kao i na ponovljene dramatične apele brojnih humanitarnih organizacija.

„Potrebno nam je momentalno primirje, oslobađanje svih talaca i masovna humanitarna pomoć za ljude u Gazi", piše Makron. Istovremeno zahteva „demilitarizaciju Hamasa" i cele palestinske države, koja mora da „u potpunosti prizna Izrael". Prema rečima francuskog predsednika, to bi doprinelo bezbednosti svih u regionu: „Za to nema alternative." 

Priznanje s najavom

Francuski predsednik je već nekoliko puta najavljivao priznanje Palestine, ali je taj korak uvek iznova odlagao. Zapravo je hteo da objavi tu odluku na konferenciji UN o rešenju dve države u Njujorku – ali je zbog izraelskog napada na Iran, konferencija sa juna pomerena za kraj ovog meseca.

Sada, međutim, Makron želi da oživi blokiranu međunarodnu debatu o rešenju sa dve države. Time Francuska sledi primer drugih evropskih zemalja poput Španije, Irske ili Norveške, koje su nedavno priznale Palestinu. Ukupno je 147 zemalja do sada priznalo palestinsku državu.

Međutim, priznanje iz Pariza ima poseban međunarodni značaj: Francuska bi bila prva zemlja G7koja priznaje Palestinu – i prva zapadna stalna članica Saveta bezbednosti UN koja to čini.

Odluka francuskog predsednika ima i unutrašnjepolitičke motive. Dugo su mu politički protivnici zamerali da deluje previše suzdržano u vezi sa bliskoistočnim sukobom i da nema jasnu liniju. Sada Makron vidi priliku da Francusku predstavi kao nezavisnog aktera u sukobu na Bliskom istoku. Oni delovi francuske javnosti koji već dugo zahtevaju aktivniju ulogu Evrope u regionu pozdravljaju ovaj potez.

Teško je naći zemlju u Evropi u kojoj je bliskoistočni sukob toliko polarizujući kao u Francuskoj.

Oštre kritike iz Izraela, pohvale iz arapskog sveta

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu oštro je osudio tu odluku na mreži X: time se „nagrađuje terorizam" i „preti stvaranjem još jednog iranskog satelita, baš kao što je to već postala Gaza". Palestinska država pod ovim uslovima, rekao je Netanjahu, „bila bi odskočna daska za uništenje Izraela".

Izrael Kac, ministar odbrane Izraela, nazvao je priznanje „sramotom" i „kapitulacijom pred terorom".

I u samoj Francuskoj su desničarske i proizraelske grupe već optužile Makrona da se svrstava uz Hamas, koji je, između ostalog, označen kao teroristička organizacija u EU i SAD.

Hamas je pozdravio Makronovu odluku kao „korak u pravom smeru", iako se sigurno ne slaže sa zahtevom da se „demilitarizauje".

Pohvale su stigle i iz arapskog sveta, posebno iz Saudijske Arabije, čije je Ministarstvo spoljnih poslova izričito podržalo Makronovu najavu.

Zapadne države pod pritiskom

„Priznanjem Palestine, Francuska će podstaći ili čak izvršiti pritisak na druge države da slede njen primer – bilo da se radi o Belgiji, Danskoj ili Luksemburgu, ili čak Velikoj Britaniji, Australiji ili Kanadi", kaže za DW Hju Lovat, stručnjak za Bliski istok iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer izrazio je načelnu otvorenost za novu evropsku inicijativu za okončanje rata u Gazi, ali ostaje uzdržan kada je reč o priznanju Palestine.

I politički Berlin se do sada oprezno i odmereno izjašnjavao o Makronovoj inicijativi. Nemačka još uvek ne priznaje Palestinu i drži se dosadašnjeg političkog kursa, po kojem se takav korak može preduzeti samo u okviru međunarodnih pregovora. Francuska inicijativa dovodi Berlin u neprijatnu situaciju: s jedne strane, teži se evropskom jedinstvu, a s druge strane, Nemačka je najbliži partner Izraela u Evropi.

Sjedinjene Američke Države su se jasno stavile na stranu Izraela i oštro kritikovala Makronovu najavu da će priznati palestinsku državu. Američki državni sekretar Marko Rubio napisao je na mreži X da ta odluka „služi isključivo propagandi Hamasa" i predstavlja „šamar u lice žrtvama 7. oktobra".

Teroristički napad Hamasa na Izrael, u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi i više od 250 njih odvedeno u Gazu kao taoci, smatra se neposrednim povodom za trenutni rat u Pojasu Gaze.

Praktične posledice priznanja

Ova Makronova odluka je pre svega simbolične prirode, iz nje za sada ne proizlaze konkretne međunarodnopravne posledice, osim kada se radi o bilateralnim odnosima između Francuske i države Palestine. No, Francuska bi u budućnosti mogla uspostaviti ili produbiti direktne odnose s Palestinskom samoupravom – kroz ambasade, trgovinske sporazume ili programe pomoći.

Ipak, samo priznanje verovatno neće odmah promeniti situaciju na terenu – posebno jer ključna pitanja ostaju nerešena, poput toga u kojim granicama bi palestinska država bila priznata. Nejasno je i kako bi Makronovu ideju o „demilitarizovanoj državi", koju bi Izrael trebalo da prizna, bilo moguće uskladiti sa stavovima izraelske vlade i Hamasa.