Šta kažu Ukrajinci o samitu na Aljasci?

Mnogi Ukrajinci su napeto čekali vesti sa Aljaske u noći između petka i subote. Tamo su se u to vreme vodili razgovori američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, od kojih se očekivao podsticaj za mirno okončanje ruskog rata protiv Ukrajine.

Mnogi Ukrajinci su se bojali da bi cena za to mogli biti teritorijalni ustupci na koje bi SAD pokušale da primoraju Kijev. Ali tokom noći postalo je jasno da samit na Aljasci nije doneo nikakve suštinske promene kada je reč o završetku rata. Za Rusiju je, međutim, bio koristan – i upravo se o tome u Ukrajini žestoko raspravlja.

Fotografije za medije umesto dogovora

„Nema konkretnih rezultata za Ukrajinu", kaže za DW Oleksandr Krajev iz trusta mozgova „Ukrajinski prizm". „Hvala Bogu da ništa nije potpisano i da nisu donete nikakve radikalne odluke. Samit je bio izuzetno uspešna propagandna operacija Rusije. Ratni zločinac Putin došao je u SAD i rukovao se s vođom slobodnog sveta", ističe stručnjak za Severnu Ameriku.

Po njegovim rečima, osim „Trampovog naklona Putinu nije bilo konačnih odgovora na najvažnija pitanja". Krajev smatra da je Putin Trampa „obrađivao hirurškom preciznošću" i rekao mu sve ono što je ovaj želeo da čuje. Tako je Putin istovremeno postigao sve što mu je bilo potrebno.

Prema Ivanu Usu iz ukrajinskog „Centra za spoljnu politiku Nacionalnog instituta za strateške studije", Vladimir Putin nije želeo da postigne kraj rata tim susretom na Aljasci, već da pokuša da prevaziđe međunarodnu izolaciju.

„Za Putina je zajednička fotografija s Trampom bila cilj ovog samita, kako bi u Rusiji mogao da pokaže da je izolacija završena, da neće biti novih sankcija i da je sve u redu – što bi trebalo da da pozitivne impulse tržištima. A za Trampa je to bio trenutak u kojem je želeo da pokaže snagu dok je hodao uz Putina, iznad kojih je leteo američki bombarder koji je nedavno napao Iran. To je bila poruka svima da ne zaborave ko je najvažnija zemlja na svetu", rekao je Us za DW.

Tu procenu potvrdio je i predsednik ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, koji je posle samita na Aljasci izjavio da je ponovo uspostavljen „punopravan mehanizam za sastanke" između Rusije i SAD-a na najvišem nivou.

„Važno: Susret je dokazao da su pregovori mogući bez preduslova i istovremeno s nastavkom Specijalne vojne operacije (tako se u Rusiji naziva rat protiv Ukrajine – prim. ur.). Obe strane direktno prebacuju odgovornost za buduće rezultate pregovora o prekidu borbi na Kijev i Evropu", napisao je Medvedev na društvenim mrežama.

Još više haosa posle susreta?

Ivan Us smatra da samit na Aljasci nije približio Ukrajinu miru. Naprotiv, pojačao je haos jer SAD i Rusija daju protivrečne izjave o mogućem nastavku trilateralnog dijaloga uz učešće ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Moskva, na primer, tvrdi da Tramp i Putin nisu razgovarali o trilateralnom samitu sa Zelenskim, dok Vašington tvrdi suprotno.

I Zelenski je govorio o pozivu na trilateralni susret. „Podržavamo predlog predsednika Trampa za trilateralni susret između Ukrajine, SAD-a i Rusije. Ukrajina naglašava: važna pitanja mogu se razmatrati na nivou šefova država, a trilateralni format za to je primeren", napisao je Zelenski posle telefonskog razgovora s Donaldom Trampom na društvenim mrežama.

Zelenski se 18. avgusta u Vašingtonu sastaje s Donaldom Trampom. „Ukrajina ponovo potvrđuje da je spremna da radi na miru što je produktivnije moguće. Predsednik Tramp me informisao o svom susretu s ruskim predsednikom i o najvažnijim tačkama razgovora. Važno je da snaga SAD-a utiče na razvoj situacije", rekao je ukrajinski predsednik.

„Moskva ne menja svoje ciljeve"

U Ukrajini se strahuje da bi putovanje Zelenkog u Vašington moglo rezultirati novim pritiskom SAD-a na Ukrajinu. „Svako 'ne' ukrajinske strane moglo bi se predstaviti kao nedostatak spremnosti da se okonča rat. Tramp je faktički priznao da se radi o 'razmeni teritorija za bezbednosne garancije', potvrdio je da je postignut određeni dogovor i govorio je o 'šansi za uspeh'", piše Irina Heraščenko, poslanica i kopredsednica opozicione stranke Evropska solidarnost na društvenim mrežama.

Smatra da takve formulacije omogućuju Moskvi da to predstavi kao legitimisanje svojih zahteva. „Putin je tokom kratkog brifinga ponovio da treba ukloniti stvarne uzroke sukoba. To znači da Moskva neće menjati svoje ciljeve – jer se postojanje nezavisne Ukrajine smatra stvarnim uzrokom", upozorava Heraščenko.

Ukrajinski politikolog Vadim Denisenko, pak, veruje da ruska ideja o „dogovoru sa SAD-om u zamenu za ukrajinske teritorije" nije uspela. Putin je, međutim, uspeo da dobije na vremenu. „Na Aljasci je dogovoreno da se pregovara", piše Denisenko na društvenim mrežama.

On smatra da je Putin ipak „izgubio ono najvažnije: svoju sposobnost manevrisanja. Drastično si je smanjio prostor za delovanje i faktički ubrzano pada u kineski zagrljaj". Denisenko veruje da, ako u roku od dva meseca ne bude rezultata u pogledu završetka rata, to pitanje prelazi na kinesko-američke pregovore. „Drugim rečima: novi pregovarački prozor otvoriće se najranije krajem godine, realnije tek u proleće 2026", procenjuje on.

Crveni, „krvavi" tepih

Sudeći po raspravama običnih Ukrajinaca, najviše ih je razbesneo crveni tepih koji je Putinu pred noge bio razvijen u američkoj vojnoj bazi Enkoridž. Stotine besnih komentara na društvenim mrežama ne ostavljaju sumnju u to kako je to doživljeno u Ukrajini.

„Istorija se uvek seća ne samo onih koji ubijaju, nego i onih koji ubice dočekuju s počastima. To je posebna vrsta sramote i saučesništva u zločinu, što se prečesto zamenjuje s diplomatijom. Danas je toj galeriji dodata nova slika – s krvavim tepihom i paradom počasne garde za arhitektu Buče, Marijupolja, Izjuma, hiljada mučilišta, masovnih streljanja i deportacija", kaže za DW Mustafa Najem, bivši poslanik i bivši šef Državne agencije za obnovu i infrastrukturu.