Šta je Obami na srcu?

Stvarno, Amerikanci, stanje vaše nacije uopšte nije loše! Osvrnite se malo po svojoj zemlji i po svetu. Vaš predsednik uopšte nije obavio loš posao!

Čovek bi ovo rado doviknuo milionima američkih građana koji su pred televizorom pratili Obamin poslednji govor o stanju nacije. Ako su ankete u pravu, u zemlji preovlađuje skepsa i nezadovoljstvo predsednikom. Međutim, činjenice govore drugim jezikom.

Ako se prenebregne buka predizborne kampanje i hronični grčevi politike u Vašingtonu, slika zemlje je u mnogo čemu pozitivna. Privreda raste, a sa njom i broj radnih mesta. Legalizacijom istopolnih brakova Amerika je pokazala hrabrost i iza sebe ostavila inače napredne zemlje kao što je Nemačka. Za razliku od prošlih godina, ovaj put je Obami pošlo za rukom da sa republikannskom opozicijom isposluje razuman državni budžet i da izbegne blokadu. Zu sve to ne treba zaboraviti ni spoljnopolitičke uspehe kao što su normalizacija odnosa sa Kubom, sporazum o zaštiti klime u Parizu, ali i tzv. „atomski dil“ sa Iranom, mada on još nije doneo vidljivo popuštanje napetosti između Vašingtona i Teherana.

Veliki politički koncepti i magični momenti

Obama je potrošio mnogo vremena na pravdanje svoje politike. Ipak, od govora se očekivalo više, političke vizije i magični trenuci zu pomoć kojih bi američki predsednik poveo svoje građane u budućnost i van vremenskog okvira svog mandata. Mada je Bela kuća najavila nešto drugo ipak se u suštini radilo o tradicionalnoj cedulji sa „podsetnikom za kupovinu“ sa različitim političkim projektima. Jedina razlika u odnosu na prethodne govore bila je u tome što projekti koje je Obama pobrojao ne bi trebalo da budu vremenski ograničeni na njegov mandat već da sežu daleko u budućnost.Godinu dana pre isteka mandata Obama je propustio šansu da pred velikom publikom, na istorijskom mestu, napravi brend od svog predsednikovanja, da mu da viši smisao i da konačno skicira viziju koja odavno nedostaje. Nažalost, mora da se kaže da to nije bio veliki govor. Čak je bio razočaravajući.

Možda za to nije kriv samo Obama. Okolnosti mu ne idu na ruku. Obama je na početku imao velike ciljeve. Nije mu nedostajala ambicija. Hteo je da predefiniše američke odnose sa arapskim svetom i Rusijom, hteo je da se njegova zemlja, umorna od ratova, sama sa sobom izmiri i obnovi. Međutim, u sedam godina vladavine Obama je dobar deo energije i vremena upotrebio na savladavanje kriza i prelaznih perioda. Često su i on i Amerika nailazili na granice svojih mogućnosti.

Bez promene mentaliteta

Pojam svetske sile u povlačenju nije slučajno nastao za vreme njegovog mandata. Naposletku, i u borbi protiv samozvane „Islamske države“ Sjedinjene američke države su iskusile nemoć. Slike odrubljivanja glave taocima i prizori terora u Parizu ili San Bernandinu su do neslućenih razmera proširili strah Amerikanaca od terorizma. Tu promenu raspoloženja je Obama takođe obuhvatio govorom. Ali na svoj profesorsko-racionalni način zbog kojeg ljudi često prečuju to što kaže.

Obama je dobar deo tog straha u govoru pripisao predizbornoj demagogiji Donalda Trampa. Isto tako, nisu se mogle prečuti strelice upućene Trampu zbog njegovih paušalnih napada na muslimane. Ali, promene mentaliteta nije bilo.

Radikalizacija retorike republikanskih kandidata samo odražava destruktivnost dugogodišnje političke blokade. Obamin apel da se politika vrati racionalnoj i konstruktivnoj debati ujedno je i priznanje da je zakazao, jer je upravo to obećao u svojoj prvoj predizbornoj kampanji. Predsednik je javno priznao neuspeh. To je bio jedan od retkih snažnih trenutaka u govoru.

Šta je Obami na srcu?

Obama je još jednom zatražio oštrije zakone o oružju, reformu doseljeničkiih zakona, zatvaranje Gvantanama. Ali on više ne veruje u ostvarenje tih ciljeva.

Ističući suštinske projekte svoje politike koje su blokirali Republikanci Obama se ustvari uključio u predizbornu kampanju. O tome šta će ostati od njegovog predsedničkog mandata odlučivaće se na osnovu toga ko će biti njegov naslednik. Zato je pokušao da negativnim slikama republikanskih kandidata suprotstavi optimističku sliku Amerike. Pri tome je stalno posezao za glavnom porukom svoje prve predizborne kampanje: „Change“ – promena. Tragika predsednika Obame se sastoji u tome što će te promene u najboljem slučaju sprovesti njegov demokratski naslednik u Beloj kući. U istorijskim hronikama on će biti zabeležen samo kao predsednik iz prelaznog perioda.