Šta izborni rezultat znači za nemačku privredu?
25. februar 2025.
Najveća privreda Evrope nalazi se u recesiji: prošle godine je nemačka privreda zabeležila pad od 0,2 odsto, a 2023. za 0,3 procenta. Šta u takvoj situaciji znači izborni rezultat?
Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa svojim kancelarskim kandidatom Fridrihom Mercom i sestrinskom strankom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) pobednici su parlamentarnih izbora s 28,5 odsto osvojenih glasova. Drugo mesto zauzima desno-populistička i delimično desno-ekstremna Alternativa za Nemačku (AfD) s 20,8 procenata. Socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca doživeli su težak izborni poraz, osvojivši samo 16,4 odsto glasova. Zeleni su dobili 11,6 procenata, dok je Levica obezbedila ulazak u parlament s iznenađujućih 8,7 odsto glasova.
Stranke BSW i FDP nisu prešle cenzus od pet odsto.
S obzirom na jačanje stranaka s krajnje desnog i levog političkog spektra, poput AfD-a i Levice, formiranje vlade biće otežano. U Nemačkoj je za sastav vlade obično potrebna većina u Bundestagu, što znači da će CDU/CSU morati da sklope koaliciju s jednom ili više stranaka.
Moguće koalicije
S obzirom na to da nijedna stranka u Bundestagu verovatno ne želi da sarađuje s AfD-om, ta opcija je isključena. Preduzetnici to pozdravljaju jer, prema studiji Instituta za nemačko privredu(IW), politika AfD-a smatra se „veoma problematičnom za nemačku privredu“.
Jasno je da privrednici priželjkuju stabilnost i sposobnost donošenja odluka, što je lakše postići ako koaliciju čine dve, a ne tri stranke.
Prema preliminarnim izbornim rezultatima, CDU bi mogao da formira koaliciju sa SPD-om. „Za Nemačku je, s obzirom na ogromne izazove, dobro da Demohrišćani i SPD zajedno imaju većinu, iako je ona tesna“, kaže za DW Knut Bergman iz Instituta za nemačko privredu.
„Nastavak zastoja“
Međutim, profesor Aleksander Kritikos iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja želeo bi drugačiji ishod: „Velika koalicija, odnosno kalicija CDU/CSU i SPD, znači nastavak zastoja koji je Nemačka doživela tokom 16 godina pod kancelarkom Angelom Merkel.“ Kritikos ističe da ni u 12 godina vladavine CDU i SPD, kao ni u četiri godine koalicije CDU i FDP, nije bilo značajnijih reformi. „Više reformskih ambicija i sposobnosti očekivao bih od crno-zelene vlade (CDU-Zeleni).“ Predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger takođe smatra da bi CDU i FDP mogli najviše da urade za povratak konkurentnosti nemačke privrede.
Bergman iz IW ističe još jedan problem: CDU, SPD i Zeleni zajedno nemaju dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne promene, što otežava osnivanje posebnih fondova ili reformu „kočnice zaduživanja“. Ta kočnica ograničava zaduživanje Nemačke na 0,35 odsto BDP godišnje.
Teoretski je moguća i tzv. „kenijska koalicija“ (CDU, SPD i Zeleni), ali CSU zasad odbija saradnju sa Zelenima.
Uspeh AfD-a
Iako Alternativa za Nemačku (AfD) verovatno neće doći na vlast, privrednici očekuju negativne posledice na privlačenje preko potrebne strane radne snage.
„Poruka o jačanju AfD-a odjekuje svetom“, kaže Kritikos za DW i dodaje da AfD svojom retorikom podstiče rasističko raspoloženje protiv stranaca. Već sada polovina šefova ekonomskih udruženja navodi da u regionima gde AfD ima snažnu podršku, firme teže pronalaze strane stručnjake, pokazuje studija IW.
Istraživanje Nemačkog centra za integraciona i migratorna istraživanja (DeZIM) iz marta 2024. pokazalo je da gotovo svaka deseta osoba s migrantskim poreklom ozbiljno razmišlja o napuštanju Nemačke zbog rasta popularnosti AfD-a.
„Naša studija iz marta 2024. nije samo trenutni odraz stanja“, objašnjava Elijas Štajnhilper iz DeZIM u razgovoru za DW. Uspesi AfD-a na izborima, kao i sve oštrija diskusija o migracijama, mogli bi dodatno da podstaknu iseljavanje osoba stranog porekla iz Nemačke, smatra Štajnhilper.
Zahtevi privrede
„Nemačkoj je hitno potrebna stabilna vladajuća koalicija i sposobnost donošenja odluka, jer je deindustrijalizacija u punom jeku“, poručuje Mari-Kristine Osterman, predsednica udruženja „Porodična preduzeća (Die Familienunternehmer), bliske FDP-u. Prema njenim rečima, ako građanske stranke reše postojeće probleme, ekstremističke stranke izgubiće na snazi.
Zahtevi privrednika su brojni: smanjenje birokratije, poreska reforma, ulaganja u infrastrukturu, digitalizaciju, obrazovanje i migraciju, kao i rešavanje trgovinskih sukoba i obezbeđivanje snabdevanja energijom.
Kritikos ističe da političari moraju da budu iskreniji prema građanima: „Zbog demografskih promena ostaju samo dve opcije – ako želimo bolju infrastrukturu, moramo ili duže da radimo ili da povećamo zaduživanje.“
Ekonomski analitičar Johen Štancl smatra da je najvažniji zadatak prilagođavanje potencijalnim trgovinskim sukobima s američkim predsednikom Donaldom Trampom. „Svaka dugotrajna nesigurnost u kojoj Tramp preti, a Berlin ne daje jasan odgovor, negativno će uticati na berzanska tržišta“, objašnjava Štancl za DW.
Teško je reći kada će nova vlada konačno početi da rešava ekonomske probleme. Kancelarski kandidat Fridrih Merz nada se da će vlada biti formirana do Uskrsa.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku