Zašto Putinu tobože ne smeta Ukrajina u EU

S obzirom na to koliko je Rusija odlučno protiv bilo kakve mogućnosti da Ukrajina uđe u NATO, iznenađujuće je što je predsednik Vladimir Putin izjavio da Rusija ne bi imala ništa protiv da Ukrajina postane članica Evropske unije.

„Što se tiče članstva Ukrajine u Evropskoj uniji, mi nikada nismo imali ništa protiv toga“, rekao je Putin tokom posete Kini. „Što se tiče NATO-a, to je sasvim druga stvar.“

Neki posmatrači tvrde da Putin verovatno pokušava da se predstavi kao mirotvorac pred američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Takođe se smatra da izjava ima za cilj da kupi vreme, jer proces pristupanja EU svakako traje godinama, pa čak i decenijama, dok članstvo u NATO-u ide brže i pruža konkretnije bezbednosne garancije.

Zašto je Rusiji prihvatljivo članstvo u EU?

Godine 2013, kada je tadašnji proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič obustavio potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU, širom zemlje izbili su masovni protesti.

Demonstranti su ga optužili da je popustio pod ruskim pritiskom i svesno zaustavio evropsku integraciju Ukrajine kako bi je zadržao u ruskoj sferi uticaja.

Godinu dana kasnije, Ukrajina je ipak potpisala sporazum o pridruživanju, ali mnogi su tada — kao i danas — verovali da Moskva nikada nije želela da Kijev krene ka demokratskoj Evropi.

Džordž Bibi, direktor strategije u institutu Kvinsi, smatra da je Putinova izjava verovatno bila taktički potez s ciljem da se obezbedi međunarodni dogovor protiv članstva Ukrajine u NATO-u, dok istovremeno pokušava da zauzme ceo Donbas.

Trenutno Rusija kontroliše 88 odsto Donbasa, a prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Putin je navodno rekao Trampu da bi zamrznuo liniju fronta, odnosno priznao de fakto granicu ako Ukrajina prepusti celu oblast.

Bibi smatra da je pragmatizam ključan faktor, jer ruskoj vojsci nedostaje ljudstva i loše je snabdevena. „Ruska vojska je već pokazala da ne može da osvoji celu Ukrajinu.“

Osim toga, Putin bi mogao biti zabrinut zbog toga što evropske članice NATO-a obnavljaju zapuštene vojne industrije i prvi put nakon mnogo godina obećavaju jačanje borbenih kapaciteta.

Bibi kaže da Putin verovatno shvata da je spremnost da prihvati potencijalno članstvo Ukrajine u EU „nužna cena“ za izbegavanje takvog scenarija i postizanje povoljnih uslova u budućem mirovnom sporazumu.

„Ovo je deo dugoročnog procesa pregovaranja“, rekao je Rafael Los, stručnjak za bezbednost iz Evropskog saveta za spoljne odnose, za DW.

„Kada se svi slože da članstvo Ukrajine u NATO-u nije opcija, Putin može da utiče na proces proširenja EU preko svojih saveznika unutar bloka“ kao što su mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico.

Ne NATO, da EU

Rusija već dugo proširenje NATO-a vidi kao pretnju svojoj bezbednosti, uprkos tvrdnjama NATO-a da je reč o odbrambenom savezu.

„NATO ima posebno mesto u ruskoj psihologiji", rekao je Etjen Sula iz Alijanse za očuvanje demokratije pri Nemačkom Maršalovom fondu. „EU se ne doživljava kao ozbiljna vojna pretnja jer evropskim saveznicima treba američka podrška da bi bili potpuno operativni.“

Osim toga, članstvo u NATO-u je relativno brži proces od pristupanja EU, koje zahteva niz reformi i usklađivanje zakona i praksi sa evropskim standardima.

„Putin zna da je proces pristupanja EU dugotrajan i da mu pruža dovoljno vremena i prilika da se meša preko Fica i Orbana i uspori taj proces", dodaje Los.

„On nudi šargarepu zapadnim korisnim idiotima — termin koji je sovjetska obaveštajna služba koristila za ljude koji lako nasedaju na propagandu", rekao je Los. „Rusi su vešti u plasiranju diplomatskih predloga bez stvarne namere da ih sprovedu."

Bibi piše da je Putin verovatno predvideo da će Tramp vršiti pritisak na evropske partnere da ubrzaju proces pristupanja — znajući da to i dalje može da traje godinama, ako ne i decenijama.

Članstvo u EU nedovoljno?

Bez obzira na to šta Rusija prihvata ili odbacuje, Ukrajina ima prioritete, a pouzdane bezbednosne garancije su trenutno na vrhu liste.

„Čim se rat završi, Rusija će pojačati hibridne aktivnosti u Ukrajini“, upozorava Sula. „Bez nekog stepena bezbednosnih garancija — pod tim mislim na američke garancije — članstvo u EU zvuči prazno.“

Iako EU ima klauzulu o međusobnoj odbrani koja pruža zaštitu i podršku članicama, stručnjaci smatraju da bez američke podrške Evropa ostaje ranjiva.

Los dodaje da je članstvo u EU deo šireg paketa, ali da bezbednosne garancije moraju biti takve da zaista odvrate Rusiju od ponovnog napada.
„Putin nije dao nikakve ustupke, on se i dalje protivi mogućem budućem članstvu Ukrajine u EU“, objašnjava Los.

„Ovo je njegova taktička igra da kupi vreme, izbegne američke sankcije i pripremi teren za novu invaziju.“