Vučić moli Dodika da pokrene dijalog

U prvom odgovoru na presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kojem je sud u prvostepenom postupku izrekao kaznu zatvora od jedne godine i šest godina zabrane političkog delovanja, Narodna skupština RS donela je nekoliko zaključaka. U prvom se navodi da je Sud Bosne i Hercegovine svojom odlukom izvršio čin državnog udara i potpunog urušavanja ustavnog poretka zemlje, jer je doneo presudu na osnovu odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita, a ne na osnovu zakona koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH.

Skupština takođe „odbacuje i ne prihvata nijednu odluku Kristijana Šmita“, piše u zaključcima u vezi s usvojenom informacijom o rušenju Ustava BiH, koje su potpisale stranke okupljene oko Dodikove SNSD. Skupština smatra i ništavnim sve zakone i odluke organa koji nisu definisani Ustavom BiH, pre svega Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS), Tužilaštva BiH, Suda BiH i Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

Zabrane delovanja

Dodik je najavio da će se u narednim danima doneti odluka o zabrani rada Suda i Tužilaštva, SIPA i Visokog sudskog i tužilačkog saveta. „Pozvaćemo sve ljude koji tamo rade, daćemo im rešenja na iste plate, u našim organima. Za to imamo osigurane pare i nastavićemo dalje da radimo“, rekao je Dodik neposredno pre usvajanja zaključaka.

Međutim, odmah nakon sednice parlamenta održana je posebna sednica vlade na kojoj je utvrđeno nekoliko zakona, među kojima i onaj o kontroli rada nevladinih organizacija, na čije usvajanje već mesecima upozorava međunarodna zajednica.

„Vlada je večeras, po hitnom postupku, utvrdila Predlog zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, Predlog zakona o neprimenjivanju Zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske, kao i Predlog zakona o Posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija“, navedeno je nakon sednice vlade. Posle toga je Kolegijum Narodne skupštine odmah zasedao i zakazao sednicu za danas.

Na taj način većina ključnih zaključaka Narodne skupštine za razvlašćivanje institucija BiH, a koji su usvajani prethodnih godina, sada se prebacuju u zakonska rešenja.

Pre sednice vlade, u Banjaluku je stigao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nakon hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost data je puna podrška Dodiku, a presuda odbačena kao nedemokratska i protivpravna. Pozvali su na smirenost i izrazili protivljenje mešanju stranaca. Vučić je i u Banjaluci pozvao na smirenost, poručivši da će Srbija i on uvek biti uz Republiku Srpsku.

Nema ratnog plana

„Ovo je težak dan za srpski narod“, rekao je Vučić, a onda istakao da je u Banjaluku stigao zbog dve stvari.

„Prva, da zamolim Dodika da pozove sve političke aktere u BiH, ali i predstavnike EU i SAD i Ruske Federacije i Kine, da pokrene dijalog, da pokrene razgovore. Znam da mu nije sada lako, ali da pokaže srpsko opredeljenje za mir, za rešavanje problema kroz dijalog, a ne kroz pretnje“, rekao je Vučić, zamolivši u drugom zahtevu za zajedništvo unutar srpskog naroda.

„Pozivam ih na razgovor, stojim na raspolaganju. Ako me pozovu, nudim im se da sutra dođem u Sarajevo, gde god hoće, ja ću doći. Ja sam spreman na razgovor", rekao je Dodik nakon sastanka sa Vučićem, ističući da RS nema nijedan ratni plan te da je spremna na razgovor.

Bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, uverava da nema potrebe za panikom, te da državni organi BiH zajedno sa saveznicima povlače zakonite i odlučne poteze.

„U tom smislu, ljudima želim uputiti vrlo jasnu poruku – postoji država Bosna i Hercegovina. Postoje institucije Bosne i Hercegovine. Postoji sistem. Niko ne treba da se igra sa državom Bosnom i Hercegovinom“, rekao je Bećirović za Federalnu televiziju.

Odmah nakon presude stigle su i reakcije državnog vrha Hrvatske. Premijer Andrej Plenković, smiruje situaciju, navodeći da „treba spustiti loptu“ i pronalaziti rešenja koja BiH čine funkcionalnom.

„Sad se treba malo smiriti i videti kako dalje. Nije to nešto što stupa na snagu sutra pa da je nekakvo neposredno ugrožavanje ni za njega lično, niti za funkcionisanje zemlje. Videćemo šta će kasnije u žalbenom postupku biti“, rekao je Plenković.

Spuštanje i dizanje lopte

Članovi Evropskog parlamenta oglasili su se u zajedničkoj izjavi povodom presude Miloradu Dodiku, navodeći da je Bosna i Hercegovina nezavisna i suverena država, čiji teritorijalni integritet nije upitan.

„Umesto širenja podela i donošenja mera i zakona koji bi očito kršili Ustav BiH, rukovodstvo RS trebalo bi da se fokusira na hitne korake koji su neophodni za napredak BiH na njenom putu ka Evropskoj uniji“, poručeno je u izjavi koju potpisuju stalni izvestilac Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta za BiH Ondrej Kolar i predsedavajući Delegaciji Evropskog parlamenta za odnose s BiH i Kosovom Davor Ivo Štier.

Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini oglasila se nakon presude Dodiku.

„Evropska unija nedvosmisleno je posvećena evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države. Pozivamo sve političke aktere u BiH da se uzdrže od provokativne i podelama sklone retorike i postupaka, uključujući dovođenje u pitanje ustavne suverenosti, jedinstva i teritorijalnog integriteta zemlje“, navedeno je u saopštenju.

S druge strane, mađarski premijer Viktor Orban, poručio je povodom prvostepene presude Miloradu Dodiku, da se radi o politički motivisanom procesu.

„Politički lov na veštice protiv predsednika Milorada Dodika tužan je primer zloupotrebe pravnog sistema u cilju obračuna sa demokratski izabranim liderom“, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks, dodavši da ovakvi potezi ne doprinose stabilnosti u regionu.

„Ako želimo da sačuvamo stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije pravi put“, poručio je Orban.

Upozorenje iz Moskve

U sličnom tonu, za nijansu oštrije, oglasilo se i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, saopštivši da će osuđujuća presuda Suda Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku „imati štetne posledice po situaciju u BiH i čitavom regionu“.

„Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i država garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, smatra da je potrebno upozoriti strane učesnike u procesu postkonfliktnog rešavanja u BiH, države regiona, ali i celokupnu svetsku javnost na neizbežne štetne posledice osuđujuće presude po situaciju u zemlji i na Balkanu u celini“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koje je dostavila ruska Ambasada u BiH.

„Odgovornost za ovakav razvoj događaja snosiće oni koji su fabrikovali neustavni i antidejtonski predmet protiv Republike Srpske i suprotno svakoj pravnoj logici i zdravom razumu, podržavali ga do danas, čime su doveli proces međunacionalnog pomirenja u ćorsokak. U Moskvi računaju da će sve te okolnosti biti uzete u obzir“, navodi se u saopštenju.

Zabrana nastupa po sili zakona

Sud BiH doneo je prvostepenu presudu protiv Milorada Dodika i osudio ga na kaznu zatvora od godinu dana i šest godina zabrane političkog delovanja. Iako se presuda u javnosti tumačila kao zabrana obavljanja samo predsedniče funkcije, iz Suda BiH je pojašnjeno da se kvalifikacija odnosi na zabranu političkog delovanja.

Stručnjak za Ustavno pravo iz Sarajeva Nedim Ademović, objasnio je dilemu u vezi s odlukom Suda BiH koja se odnosi na obavljanje javne funkcije ukoliko bi presuda postala pravosnažna. Prema njegovim rečima, treba razdvojiti kaznu zatvora od godinu dana i meru osiguranja zabrane obavljanja funkcije predsednika.

„Treća stvar koja nema veze sa te dve nastupa po sili zakona u slučaju presuđenja, a to je da se njemu zabranjuje delovanje u bilo kojoj zakonodavnoj, izvršnoj, pravosudnoj ili bilo kojoj drugoj instituciji javne vlasti koja se finansira iz javnih sredstava“, rekao je Ademović za N1, obrazlažući značenje presude Dodiku.