Vrela Evropa: Leto je tek počelo

Zvanično upozorenje na vrućinu. Ko je protekli vikend proveo u Bonu, primetio je ovo upozorenje na monitorima u centru bivše nemačke prestonice.

Upozorenje je izdato zbog temperatura koje su tokom vikenda iznosile 30 stepeni Celzijusa, dok će se sredinom nedelje popeti na 36 stepeni.

Sasvim podnošljivo, mogli bi pomisliti oni koji su proteklog vikenda boravili u Španiji ili Portugaliji. Tamo su temperature, naime, dostizale 46 stepeni – tačno toliko je, prema zvaničnim podacima, zabeleženo u južnošpanskom gradu El Granado na granici s Portugalijom.

Time je postavljena nova rekordna temperatura za jun, saopštila je španska Meteorološka služba.

U susednoj Portugaliji, u većim delovima juga zemlje i u glavnom gradu Lisabonu vlasti su proglasile najviši stepen upozorenja na vrućine.

Ništa nije bolje ni u ostatku Evrope. U Italiji je ovo upozorenje izdato za 21 grad, a u Francuskoj je upozorenje na vrućine bilo izdato za celu zemlju. No, tamo tek predstoje najtopliji dani počevši od ovog ponedeljka, zbog čega je u 84 od 101 departmana u ponedeljak proglašen drugi najviši stepen upozorenja na vrućine.

„To još nikada nismo imali“, izjavila je Anjes Panje-Rinaše, francuska ministarka za zaštitu životne sredine za AFP.

U Nemačkoj, nakon što su za vikend već zabeležena upozorenja zbog visokih temperatura, najtopliji dani takođe tek dolaze.

Do 39 stepeni je moguća prognoza za sredu, saopštila je Nemačka meteorološka služba. Prema prognozama, u Nemačkoj građani moraju računati i s tropskim noćima tokom kojih se temperatura neće spuštati ispod 20 stepeni.

Visoke temperature ne zaobilaze ni zemlje Zapadnog Balkana. Upozorenje na visoke temperature već je na snazi na jadranskoj obali. U Srbiji i BiH na snazi je upozorenje na umereno visoke temperature.

Talasi vrućine sve češći

Prema istraživačima klime, talasi vrućina postaju sve češći, duži i intenzivniji zbog klimatskih promena.

Nemačka se, prema podacima Meteorološke službe, zagrejala za 2,5 stepena u odnosu na predindustrijsko doba.

Analiza firme 1Komma5, specijalizovane za sisteme obnovljive energije, pokazuje da prosečan broj dana s temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa kontinuirano raste od osamdesetih godina.

Prema toj analizi, između 1950. i 1959. u Nemačkoj je bilo prosečno 3,8 vrućih dana godišnje. U sledećoj deceniji taj broj je bio 3,9, a između 1970. i 1979. bilo je 4,5 vrućih dana godišnje.

Između 1980. i 1989. taj broj bio je 3,9, a od 1990. do 1999. sedam. Prema podacima, između 2000. i 2009. već je bilo 8,2 dana, u sledećoj deceniji bilo ih je jedanaest, a od 2020. godine prosečno je 11,4 dana s temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa.

Prema merenjima meteorološke službe, 2024. bila je najtoplija godina u Nemačkoj otkako je sistematsko posmatranje vremena započelo pre više od 140 godina. Devet od deset najtoplijih godina otkako su merenja započela u ovoj zemlji dogodilo se nakon prelaska u novi milenijum.

Vrhunac prvog talasa vrućina ovog leta očekuje se u sredu, a nakon toga bi, prema prognozama, trebalo da usledi osveženje.

Do nekog novog talasa vrućine i novog upozorenja. Leto je tek počelo.