Virovitica: Trkom u „najveću borbu u Evropi“

Dotrčavaju u fluorescentnim prslucima sve do simboličnog komada crvenog tepiha ispred gimnazije. Nema muzike ni pištaljki – ovde je u subotu (26. april) bio dan žalosti zbog sahrane papre. Ali tu je aplauz.

Tako je izgledalo u subotu naveče, kada je grupa srpskih studenata utrčala u centar Virovitice, završavajući drugu etapu ultramaratona od 1.933 kilometra do Brisela.

„Bila je malo lakša etapa od prve, malo smo se mi i uhodali, a biće još bolje. Niko nije umoran“, kaže Filip Marković za DW. 

Student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta trči sa još dvadeset drugarica i drugova. „Hoćemo da probudimo celu Evropu. Da i svet vidi našu borbu.“

U Hrvatskoj, kaže, nisu čuli nijednu ružnu reč. Mnogo ljudi im donira hranu i vodu usput.

„Najveća borba u Evropi“

Među dvestotinak onih koji su dočekali studente bila je i popularna pevačica Severina Vučković, kojoj je inače zabranjen ulazak u Srbiju kao i sve većem broju hrvatskih državljana. Oko nje su se tiskale novinarske ekipe.

Neki studenti su za doček doputovali iz Zagreba. Recimo, Mirta Čenić, studentkinja politikologije. Kaže, kolege iz Srbije treba da budu primer svima. „Ovo je, mislim, veće od svega. Možda će generacije posle nas jednom pitati – jeste li bili da podržite studente iz Srbije.“

Lep je to doček u slavonskoj varoši o čijim strmim liticama i pitomim ljudima je pevao Đorđe Balašević. Posle je Virovitica u vizijama Vojislava Šešelja postala jedan od četiri toponima-međe „Velike Srbije“.

„Zastrašujuće je bilo tada svakog dana slušati od Šešelja i te bande da je Virovitica granica Velike Srbije“, kaže Petar Budiša, nekada ratni virovitički gradonačelnik, koji je takođe došao da podrži studente.

„Ali, sada nam dolaze mladi ljudi koji vode najveću borbu u Evropi. I to mladi ljudi koji su u pravu – ne mogu biti u krivu. Svako poštovanje im treba odati. Zato bi svi Virovitičani trebalo da budu danas ovde – ali moji sugrađani su postali indiferentni prema svemu“, dodaje on za DW.

Doduše, ni sada nije prošlo bez mrve podsećanja na standardne srpsko-hrvatske teme. Po savetu policije, odbor za doček uklonio je natpis „dobrodošli“ na latinici i ćirilici.

Kažu, ima u Virovitici dosta branitelja, pa da, zlu ne trebalo, neko ne bude isprovociran slovima…

Brisel – važna adresa

Maratonci trče štafetno – desetak kilometara jedna grupa, pa onda druga.

Nose pismo evropskim poslanicima u Brisel, vraćajući štafeti izvorni, kurirski smisao. Ima danas načina da se poruke pošalju brže i lakše, ali deluje da su do sada do Brisela slabije dopirale.

„Voleli ili ne voleli Evropsku uniju, Brisel jeste važna adresa. Mi smo u procesu pridruživanja, pa EU i dalje ima ozbiljnog uticaja formalno i neformalno. Odlično je što su studenti to prepoznali kao jednu od adresa gde treba zagovarati ciljeve protesta“, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Na osnovu nekih izjava, čini mu se da Brisel polako menja svoj stav. Oprezno, kao i u sličnim dešavanjima u regionu.

„I dalje na jedno oko žmure, ali ovo drugo je mnogo otvorenije. Polako menjaju poziciju čvrste odbrane stabilokratije, kao da razmatra druge opcije“, primećuje Popović u razgovoru za DW.

Zahtev za izborima?

U Srbiji je javni servis RTS blokiran već dve sedmice, a fakulteti skoro pet meseci. Bliži se pola godine od smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je pod betonom stradalo šesnaestoro ljudi.

Od tada se protestuje, šeta, blokira, „pumpa“, dok vlasti odgovaraju koktelom represije, ustupaka, kontra-mitinga i kontra-studenata, ponavljajući vazda da je u pitanju „obojena revolucija“ koju predsednik Aleksandar Vučić pobeđuje bez po muke.

No, dok neki kritičari žale za „propuštenom šansom“ 15. marta, kada je na ulicama bilo istorijskih trista hiljada ljudi, studenti i dalje poručuju da „niko nije umoran“.

I kao da se nešto dešava. Najpre su studenti u blokadi sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka izglasali zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora i najavili na njima nekakvu studentsku listu.

Slično pitanje naći će se verovatno i na plenumima drugih fakulteta. Prema Draganu Popoviću, to je važan momenat – i rezultat šestomesečnog učenja studenata i naroda u pobuni.

„Mi stariji smo razbili predrasude o mlađim generacijama, a one polako razumeju da nekad morate uzeti realnu politiku i realan život u obzir“, kaže. „Došli su do tačke gde nema drugog odgovora do političke artikulacije borbe.“

Sagovornik DW dodaje da – ukoliko svi studenti stanu iza zahteva za izborima – opozicija izbora neće imati. Možda će gunđati iza zatvorenih vrata, ali javno neće smeti.

To za DW neformalno potvrđuje i lider jedne od stranaka opozicije. „Ko bi smeo da se uopšte kandiduje protiv studenata? To bi bilo samoubistvo“, kaže.

A kakva bi bila reakcija vlasti? „Reakcija vlasti zavisi od pritiska na vlast“, uveren je Popović. „Vučić može da popusti samo pod pritiskom – a ne da dobrovoljno pokloni slobodu i demokratiju. Računaće šta ga više košta i odlučiti.“

Dizanje prašine

U Virovitici je previše kasno i previše zadihano za takve teme. „Mi trčimo. Nismo tamo i ne možemo sad da utičemo na plenume“, kaže student Filip Marković. „Suviše nam se stvari dešava dok trčimo i dočeci su divni.“

Maraton se vidi kao još jedan način borbe. Nadaju se da će podići prašine barem koliko je prethodno to učinila biciklistička „tura do Strazbura“, gde su cilj opet bile evropske institucije.

Plan je da se do Brisela dotrči 12. maja. Iduća stanica – Varaždin.