Vens na konferenciji u Minhenu: Krhka zajednica vrednosti

Tišina se širi salom, napetost je gotovo opipljiva dok Dž. D. Vens prilazi govornici na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Samo 48 sati ranije, činilo se da je svet još uvek drugačiji. Evropljanima je, naravno, bilo jasno koliko će s Donaldom Trampom biti teško, kakav će test izdržljivosti njegova druga predsednička funkcija predstavljati za transatlantske odnose.

Međutim, telefonski razgovor između Trampa i šefa Kremlja Vladimira Putina u sredu uveče poslao je pravi talas šoka kroz EU i NATO: Odjednom se širi strah od potpunog potiskivanja na marginu u pregovorima o Ukrajini, pa možda čak i u novom preuređenju međunarodnog poretka.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer zvuči gotovo molećivo dok se u svom uvodnom govoru direktno obraća američkom potpredsedniku: „Šta god da planirate, razgovarajte s nama!"

Malo kasnije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen deluje razumno, ali naglašeno samouvereno: EU mora i hoće da značajno poveća izdvajanja za odbranu i proširiti svoje kapacitete u naoružanju. Ali EU je već mnogo učinila. I samo snažna EU je dobra i za SAD: „Poraz Ukrajine oslabio bi Evropu, ali bi oslabio i Sjedinjene Države. Autoritarni režimi širom sveta pažljivo posmatraju da li se susedne zemlje mogu nekažnjeno okupirati i kršiti međunarodne granice ili postoji pravo sredstvo odvraćanja", kaže ona. Zato je sada ključno „učiniti pravu stvar".

„Šta mi to zapravo branimo?"

I onda – nastupa Vens. Američki potpredsednik govori 18 minuta, ali jedva da pominje spoljašnju bezbednost Evrope ili Ukrajinu. Umesto toga, koristi svoje izlaganje kao neku vrstu lekcije o tome šta Trampova administracija smatra demokratijom.

Evropa stalno naglašava zajedničke vrednosti, kaže Vens, ali u SAD se postavlja pitanje „šta su one uopšte danas". Prema njegovim rečima, najveća pretnja Evropi nisu Rusija ili Kina, već pretnja iznutra – povlačenje Evrope iz nekih od njenih najfundamentalnijih vrednosti.

Kao primer, Vens kritikuje poništavanje, kako on smatra, potpuno legitimnih predsedničkih izbora u Rumuniji (koje je Vrhovni sud proglasio nevažećim zbog dokazane masovne ruske umešanosti), zatim oštro osuđuje zabranu demonstracija protivnika abortusa u blizini klinika u Velikoj Britaniji, kao i isključivanje ekstremnih partija iz političkog procesa.

Sloboda mišljenja u Evropi je „na uzmaku", tvrdi Vens: „Mi više ni ne znamo šta to branimo u ovom svetu. Šta vi branite?", pita, dok mu s govornice uzvraćaju uglavnom zbunjeni pogledi njegovih evropskih saveznika.

Oštre kritike na račun Vensovog govora

„Mi se borimo i za to da ti možeš biti protiv nas", odgovara kasnije nemački ministar odbrane Boris Pistorijus američkom potpredsedniku. To je, kaže, suštinski princip nemačke vojske i ujedno temelj naše demokratije.

„Ovu demokratiju je američki potpredsednik malopre doveo u pitanje – i to za celu Evropu. Ako sam ga dobro razumeo, on poredi stanje u pojedinim delovima Evrope s onim u autoritarnim režimima", kaže Pistorijus. „To je neprihvatljivo. I to nije ona Evropa niti ona demokratija u kojoj ja živim i u kojoj upravo vodim izbornu kampanju."

Vensov govor predstavlja kršenje normi, objašnjava za DW politološkinja iz Bertelsman fondacije, Ketrin Kliver-Ašbruk. „Ali na način koji niko nije očekivao." Uobičajeno je da se saveznici u ovakvim okvirima ne mešaju u unutrašnja politička pitanja. Međutim, ovde se videlo „kakve strategije možemo očekivati – u izvrtanju činjenica i osnovnog, normama definisanog razumevanja onoga što mi smatramo demokratijom", kaže bivša direktorka Nemačkog društva za spoljne poslove (DGAP), koja je govor američkog potpredsednika pratila na licu mesta.

„Prva trećina govora bila je puna teorija zavere, dezinformacija i poziva da se ta izopačavanja shvate ozbiljno."

Izobličene norme

Što duže traje govor američkog potpredsednika, to postaje jasnije da transatlantski spor više nije „samo" pitanje kriznih žarišta u svetu – Ukrajine, Bliskog istoka ili pravedne raspodele tereta. Pukotina u odnosima između SAD i evropskih partnera mnogo je dublja.

Decenijama je često pominjana „zajednica vrednosti" bila ideološki lepak koji je držao zapadni svet na okupu. Saveznici u NATO i EU uvek su se mogli pozvati na odbranu demokratije, slobode mišljenja i vladavine prava. Međutim, sada političke elite – ne samo u SAD – ove pojmove ne samo da prisvajaju, već ih reinterpretiraju i redefinišu. A ta pukotina prolazi pravo kroz transatlantski savez.

Kako bi Evropljani trebalo da se postave prema novoj situaciji? Njihove mogućnosti uticaja sada moraju biti „potpuno nanovo promišljene", kaže Ketrin Kliver-Ašbruk. Pre svega, biće neophodno sagledati promenu perspektive u SAD i iz toga izvesti šta se može ponuditi Vašingtonu kako bi se ponovo istaklo ono zajedničko.

To je u Trampovom prvom mandatu bilo znatno lakše, jer su još postojale dodirne tačke. „Predsednik je sada mnogo izolovaniji, govor Vensa mogao je isto tako da napiše i Ilon Mask." Utoliko je važnije da Evropa nastupi jedinstveno i progovori jednim glasom.

Kineska ofanziva šarma

Podrška evropskim saveznicima Donalda Trampa stiže iz prilično neočekivanog pravca. Odmah nakon kontroverznog govora Džej-Dija Vensa, na scenu stupa kineskiministar spoljnih poslova Vang Ji, koji prema starom kontinentu zauzima daleko pomirljiviji ton.

On vidi Evropu i Kinu kao „partnere, a ne rivale". Za Peking je EU „oduvek bila značajan pol u multipolarnom svetu". „Moramo očuvati međunarodni sistem pod okriljem Ujedinjenih nacija", poručuje Vang. Dodaje i da Evropa igra „važnu ulogu" u mirovnom procesu za Ukrajinu.

Najkasnije nakon ovog značajnog prvog dana Minhenske bezbednosne konferencije postaje jasno: globalni poredak suočava se sa velikim previranjima. A njihov ishod je neizvesniji nego ikada.