Velike kritike izraelske konferencije o antisemitizmu

Ko su pokretačke snage modernog antisemitizma? To pitanje trebalo bi da bude u fokusu konferencije, navodi na svojoj zvaničnoj stranici organizator, izraelsko Ministarstvo za pitanja dijaspore i borbu protiv antisemitizma.

Međutim, spisak pozvanih gostiju na događaj koji se održava 26. i 27. marta u Jerusalimu izazvao je oštre kritike. Lista izgleda kao „Ko je ko“ radikalne desnice u Evropi. Među pozvanima su lider francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, Žordan Bardela, političarka iz partije Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, poslanik u Evropskom parlamentu ekstremno desnih Švedskih demokrata. Takođe, očekuje se dolazak predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji se smatra saveznikom Vladimira Putina. Glavna zvezda konferencije biće predsednik Argentine Havijer Milej. Ono što mnoge od tih gostiju povezuje jeste njihova bliskost s izraelskom vladom i njihova antimuslimanska agenda.

Njih će primiti izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar za pitanja dijaspore Amihaj Čikli. Odabrane goste uoči konferencije u svojoj rezidenciji ugostiće i izraelski predsednik Jicak Hercog.

Savez ekstremne desnice protiv islama?

Da će se konferencija o antisemitizmu pre svega fokusirati na islamski antisemitizam, jasno je i iz programa skupa: „Kako radikalni islam podstiče antisemitizam na Zapadu?“

Među gostima se nalazi i Milorad Dodik, koji negira genocid nad muslimanima u Srebrenici koji su bosanski Srbi počinili 1995. godine. Taj srpski nacionalista u februaru 2025. godine osuđen je na zatvorsku kaznu zbog nepoštovanja sudskih odluka.

S druge strane, povezanost desnog ekstremizma i antisemitizma u programu konferencije uopšte se ne pominje. Iako istraživači antisemitizma i jevrejske organizacije godinama upozoravaju da je uspon radikalne desnice globalna pretnja jevrejskim zajednicama, izraelska vlada se izgleda odlučila za drugačiji fokus.

Ekstremno desničarski učesnici izazvali su talas osuda. „Onaj ko organizuje konferenciju protiv antisemitizma, ne može istovremeno da poziva antisemite koji šire otrov predrasuda i mržnje“, izjavio je u razgovoru za DW nemački pravnik i publicista Mišel Fridman.

Fridman, bivši predsednik Evropskog jevrejskog kongresa i nekadašnji član predsedništva Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, kaže: „Netanjahuova vlada sve više gubi moralne granice i traži saveze koji su neprihvatljivi. Poznato je da im je savez sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj veoma važan. Ova vlada sve više klizi u krajnje desnu politiku. To je veoma opasno za Izrael.“

Brojne otkazane posete zbog desničarskih učesnika

Kritike dolaze iz čitave Evrope. Veliki broj gostiju otkazao je dolazak. Tako je i direktor američke organizacije Anti-Defamation League, Džonatan Grinblat, povukao svoju potvrdu dolaska. Takođe, učešće je otkazao i poznati francuski filozof Bernar-Anri Levi, kao i troje visoko rangiranih gostiju iz Nemačke.

Poverenik nemačke vlade za jevrejski život i borbu protiv antisemitizma, Feliks Klajn, ovako je objasnio svoje razloge za odustajanje od konferencije: „Na moju odluku uticala je činjenica da ne želim da učestvujem na konferenciji s ljudima sa kojima jevrejske zajednice u dijaspori nemaju nikakve kontakte.“

Predsednik Nemačko-izraelskog društva, Folker Bek, takođe je odbio učešće. U izjavi za DW napisao je: „Bio sam iznenađen kada sam video da su na konferenciju gotovo isključivo pozvani poslanici ekstremne desnice. Mnoge od tih partija ne poštuju jevrejsku religiju u sopstvenim zemljama.“

„Košer pečat“ za ekstremne desničare?

Konferencija predstavlja veliki problem za jevrejske zajednice u Evropi, ocenio je predsednik Evropskog jevrejskog kongresa Ariel Muzikant u autorskom tekstu za Jerusalem Post. „Desničarski političari ne dolaze na konferenciju iz ljubavi prema Izraelu ili zaštiti Jevreja, već pre svega da bi dobili ’košer pečat’.“

Ugledni profesor jevrejske istorije i kulture na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, Mihael Brener, u tekstu za Zidojče cajtung ocenjuje da ova konferencija predstavlja „kapitulaciju pred desnicom“.

„U jevrejskim zajednicama van Izraela, koje se suočavaju sa sve češćim verbalnim i fizičkim napadima, raste spremnost da krajnje desničarske i islamofobne snage vide kao svoje saveznike u borbi protiv terora“, ocenjuje Brener. „Pritom zaboravljaju da ti ekstremni desničari mrze muslimane samo malo više nego Jevreje – koji su i dalje na njihovoj crnoj listi.“

Fokus kritika često je izraelska vlada i premijer Benjamin Netanjahu. Organizacija Diaspora-Alliance, koja se bori protiv antisemitizma i njegove političke instrumentalizacije, već dugo optužuje Netanjahuovu vladu da koristi optužbe za antisemitizam kako bi delegitimisala kritiku sopstvene politike.

Konferencija je naišla na osude i u samom Izraelu. Na saslušanju pred Odborom za imigraciju i integraciju u izraelskom parlamentu (Knesetu), predstavnici jevrejske dijaspore izrazili su nezadovoljstvo što izraelska vlada nije konsultovala njihove zajednice pre nego što je pozvala ekstremne desničarske političare. Ministarstvo za pitanja dijaspore odgovorilo je da su pozvani predstavnici različitih političkih orijentacija.

„Ujedinjeni u borbi protiv antisemitizma“

Na pitanje DW o kontroverznom izboru učesnika, portparol Ministarstva za pitanja dijaspore, Gilad Cvik, stao je u odbranu organizatora: „Na događaj su pozvani gosti iz različitih zemalja i sa različitim političkim stavovima. Sve ih ujedinjuje zajednički cilj: beskompromisna borba protiv antisemitizma i delegitimizacije Izraela.“ Odbacio je tvrdnje da su mnogi pozvani učesnici odbili da dođu.

Izrael već danima potresa i talas protesta protiv vlade Benjamina Netanjahua. Demonstranti su zabrinuti zbog sudbine preostalih talaca Hamasa. Protivnici vlade optužuju Netanjahua za neuspeh u pregovorima o njihovom oslobađanju i protestuju protiv nastavka vojnih operacija u Pojasu Gaze.

Publicista Mišel Fridman vidi proteste kao pozitivan znak: „Ova zemlja je usred rata, a ipak ljudi svakodnevno izlaze na ulice da demonstriraju protiv vlade“, rekao je u intervjuu za DW.

Sarađivale Tanja Kremer i Kira Levin

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku