Velika suma za veliki cilj: Milijarde investicija u Nemačku

Ekonomija je uvek pomalo i psihologija. Kada su firme uverene da će u budućnosti dobro poslovati, ulažu ozbiljan novac. Ako perspektiva deluje mračno, one obuzdavaju svoja ulaganja.

Pandemija korone s pucanjem međunarodnih lanaca snabdevanja, rat u Ukrajini, energetska kriza i inflacija koje su iz toga proizašle, usporavanje kineske privrede, sve je to snažno pogodilo - izvozno orijentisanu nemačku ekonomiju. Nemačka je od tada u recesiji.

Statistika Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u industrijalizovanim zemljama (OECD) pokazuje da je Nemačka i 2024. imala najnižu stopu investicija među svih 38 članica.

Planirano 631 milijarda evra investicija

To će sad da se promeni – obećavaju šefovi vodećih firmi koje posluju u Nemačkoj. Njih 61, među kojima su Rajnmetal, SAP, Folksvagen, BMW, Mercedes, Erbas, Nemačka berza - ali i američki giganti kao što su Nvidia, Blekrok i Blekstoun - udružili su se u inicijativu pod nazivom „Made for Germany" (napravljeno za Nemačku). Naziv nije slučajno izabran: asocira na čuveni nemački pečat kvaliteta „Made in Germany" (napravljeno u Nemačkoj).

Zajedno planiraju da u naredne tri godine ulože 631 milijardu evra u Nemačku – u proizvodne pogone, mašine i postrojenja, kao i u istraživanje i razvoj.

„Hoćemo privredni rast, hoćemo da ojačamo konkurentnost Nemačke, hoćemo da odbranimo i proširimo svoju tehnološku prednost“, izjavio je jedan od dvojice inicijatora, šef Simensa Roland Buš, nakon sastanka privrednika i političara nemačke vlade u Kancelaramtu u Berlinu.

Merc: „Nemačka se vratila“

Posmatrano prema ekonomskom značaju, tih 61 firmi predstavlja oko trećinu nemačke privrede.

Kristijan Zeving, šef Dojče banke i drugi pokretač inicijative, polazi ipak od toga da će im se pridružiti još firmi. Zajednički cilj je da Nemačka ponovo postane „motor rasta za snažnu Evropu“.

„Retko su bile veće šanse nego sada – investitori i međunarodne kompanije spremni su da ulažu u našu privredu. Vrednuju Nemačku kao stabilnog i pouzdanog partnera, naročito u ovim nestabilnim vremenima“, rekao je Zeving.

Političari su oduševljeni. „Nemačka se vratila, ponovo se isplati ulagati u Nemačku“, rekao je posle sastanka kancelar Fridrih Merc (CDU). „Nalazimo se pred jednom od najvećih investicionih inicijativa poslednjih decenija. Nismo privreda prošlosti, već sadašnjosti, a pre svega budućnosti.“

Odakle promena raspoloženja?

Na ovom susretu privrede i politike raspoloženje je očigledno bilo odlično. „Imali smo izvanrednu razmenu mišljenja“, sumirao je Kristijan Zeving.

Ali – odakle taj preokret? Nemačka je i dalje u privrednim teškoćama, preti joj treća godina zaredom bez rasta. A kada se uzme u obzir i carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa, izgledi su sve - samo ne dobri.

Međutim, politički kurs je sada očigledno drugačiji. Pokretanje privrede ponovo je apsolutni prioritet nove savezne vlade.

Od početka maja na vlasti je koalicija konzervativnih stranaka CDU/CSU i socijaldemokrata. Prvi potezi su već povučeni - Nemačka se zadužila izdavanjem državnih obveznica. Oba doma parlamenta, Bundestag i Bundesrat, odobrili su specijalni fond u visini od 500 milijardi evra, namenjen dodatnim državnim investicijama u infrastrukturu i zaštitu klime. U pitanju su ulaganja kako u obnovu dotrajalih puteva, tako i u energetske mreže, digitalizaciju i istraživanja.

Cena struje za industriju biće snižena,  privreda će biti znatno poreski rasterećena. Najpre tako što će ulaganja u proizvodne pogone, mašine, postrojenja, kao i u istraživanje i razvoj, u velikoj meri biti priznati pri obračunu poreza. Srednjoročno, planirano je i trajno smanjenje poreza na dobit.

Upravo to je privreda bezuspešno tražila od prethodne vlade koju su činile SPD, Zeleni i liberalni FDP.

Sada je čelu vlade Fridrih Merc, pravnik koji je godinama radio u privredi. Između ostalog, od 2016. do 2020. bio je predsednik nadzornog odbora nemačkog ogranka američkog investitora Blekrok, najvećeg svetskog upravljača imovinom.

Novo zbližavanje politike i privrede

„Danas smo započeli novi oblik saradnje“, rekao je šef Simensa Roland Buš. „Razgovor je pokazao da politika i privreda idu u istom pravcu.“ Šef Dojče banke Kristijan Zeving je dodao: „Mislim da ovde imamo vladu koja zaista daje gas. Najvažnije stvari – rast i konkurentnost – nalaze se na vrhu dnevnog reda.“

Prema njihovom mišljenju, da bi firme zaista investirale najavljene milijarde, politika bi trebalo da smanji regulativu i da firmama pruži više slobode.

Privreda posebno traži reforme kada je reč o birokratiji i socijalnim doprinosima, koji značajno povećavaju troškove rada. Poslodavci i zaposleni u Nemačkoj podjednako snose troškove za obavezno zdravstveno, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Doprinosi za zdravstveno osiguranje su početkom godine znatno povećani, a već se najavljuje novo povećanje za 2026.

Šta će biti s penzijama?

Čak 42 odsto bruto društvenog proizvoda – dakle ukupnog ekonomskog učinka – već odlazi u socijalne fondove. Najveći teret predstavljaju penzioni fondovi. Nemačka je zemlja koja ubrzano stari. Kako bi država i dalje mogla da finansira penzije, mora iz godine u godinu da izdvaja sve više sredstava iz budžeta.

OECD smatra reformu sistema socijalnog osiguranja najvećim izazovom za privrednu budućnost Nemačke. Ako se ništa ne promeni, država će se sve više morati zaduživati kako bi održala svoj socijalni sistem.

Savezni kancelar Fridrih Merc najavio je da će upravo reforma socijalnog sistema biti sledeća tačka na političkoj agendi koalicije. Prvi rezultati se očekuju na jesen.