Ulaznica Srbije za EU

Beograd nije pravno obavezan da uvede sankcije Moskvi, ali bi to vlada u Berlinu „pozdravila“, stoji u odgovoru Savezne vlade na upit Levice. O tome u intervjuu za DW govori poslanica te stranke Sevim Dagdelen.

Najveća opoziciona stranka u Nemačkoj, Levica, nedavno je uputila poslaničko pitanje Saveznoj vladi kako bi saznala kakav je stav zvaničnog Berlina o uzdržavanju Srbije prema sankcijama protiv Rusije. U odgovoru koji potpisuje demohrišćanka Marija Bemer, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova, stoji da je Srbija tokom pristupnog procesa „obavezna da se sve više približava politici Evropske unije prema trećim zemljama“.

„Tu spada i preuzimanje i primena pozicija Evropske unije prema Rusiji, a u vezi sa destabilizacijom Ukrajine i protivpravnom aneksijom Krima, uključujući i restriktivne mere. Savezna vlada bi pozdravila ukoliko bi se Srbija priključila ovoj poziciji“, piše Bemer. U odgovoru u koji je DW imao uvid, državna sekretarka se poziva na evropske ugovore i konkretnije dodaje: „Danas Srbija nije pravno obavezna da preuzme pozicije Evropske unije – uključujući sankcije. Istovremeno približavanje spoljnopolitičkim pozicijama Evropske unije ne može biti odlagano do dana mogućeg pristupanja EU. Odgovornost je Srbije da pravovremeno reaguje.“

Pitanje je Vladi postavila poslanica Levice Sevim Dagdelen koja u kratkom intervjuu za DW komentariše pozicije Srbije prema Rusiji te odnos Berlina prema problematici.

DW: U odgovoru na Vaš upit stoji da bi nemačka Vlada „pozdravila“ priključivanje Srbije spoljnoj politici EU prema Rusiji, ali da Srbija nije pravno obavezna na takav korak. Gde je granica obaveza iz evropskih ugovora i dobrih namera koje bi neko „pozdravio“?

Sevim Dagdelen: Vlade su u prvoj liniji naravno vezane ugovorima. Poštovanje ugovora na posletku ima veze sa poverenjem. Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i njen je partner na Balkanu. Ukoliko bi Srbija kršila ugovore i dosadašnju dobru saradnju sa Rusijom, to bi bio lom u dosadašnjoj međunarodnoj saradnji Srbije koja je obeležena poverenjem. Cilj približavanja EU ne sme biti da se Srbija svede na vazalnu državu. Srbiji treba saradnja sa Rusijom i saradnja sa EU. A obema stranama treba Srbija.

U Beogradu se Nemačkoj pripisuje odlučujuća uloga unutar Unije, između ostalog i kada se radi o pristupnim pregovorima Srbije. Neki mediji pišu da bi Berlin mogao da koči pregovore zbog „neposlušnosti“ u politici prema Rusiji.

Savezna vlada će dalje pojačati pritisak na Srbiju. Cilj je da se Srbija, baš kao i Ukrajina ili sada Moldavija, izbiju iz ruske zone političkog uticaja. Upozoravam na tu politiku eskalacije koju vodi kancelarka Angela Merkel. Onaj ko misli da se Rusija može prognati iz Evrope, svesno prihvata mogućnost novih konflikata. U slučaju Moldavije smo videli da nemačka Vlada prihvata čak i izbore bez poštovanja minimalnih demokratskih standarda. To je šokantno i nije dobar znak za poverenje i saradnju u Evropi.

U odgovoru na Vaše pitanje piše i da je Srbija „obavezna“ da „pravovremeno“ preuzme evropsku spoljnu politiku. Šta bi ovde bilo pravovremeno? Naime, teoretski je moguće da Srbija nikada i ne postane članica EU.

Upravo je to problem. Srbija bi ovde trebalo da bude primorana da se bezuslovno podredi eskalacionoj politici EU prema Rusiji. Izgleda da je prihvatanje katastrofalne politike protiv Rusije zapravo srpska ulaznica za EU, baš kao i priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ali čak i ako Beograd ispuni te uslove to i dalje ne bi bila garancija za članstvo u EU. Mislim da je sramna ta pozadinska politika Berlina. Sve više podseća na nastup Sjedinjenih Država u Latinskoj Americi osamdesetih godina. Međutim, srozavanje Srbije na status banana-republike neće funkcionisati.

Koliko u Berlinu i Briselu ima razumevanja za odnose Srbije i Rusije? Ovde ne mislim na „pravoslavno bratstvo“ nego na ekonomsku zavisnost Beograda od Moskve.

Postoji međusobna ekonomska zavisnost. To važi za odnose Srbije i Rusije, ali i odnose Evropske unije i Rusije. Trenutnu politiku Nemačke prema Rusiji kao tešku grešku kritikuje bivši kancelar Helmut Šmit i mnogi drugi u jednoj aktuelnoj peticiji. Ono čemu trenutno svedočimo – kidanje privrednih kontakata – doneće samo štete svim stranama. Plašim se da će ceh platiti stanovništvo Evrope. Nadam se da se Srbija neće pognuti pritisku Berlina niti odreći dobrih odnosa sa Rusijom. Vreme diktata u spoljnoj politici mora pripadati prošlosti. Oni koji ponovo barataju pretnjama zapravo stvaraju opasnost od rata u Evropi. To ne smemo da dozvolimo.

*Sevim Dagdelen, 1975, je političarka nemačke Levice i poslanica Bundestaga od 2005. godine. Trenutno je i članica Odbora za spoljnu politiku. Pripada levom krilu partije i u svojim nastupima oštro kritikuje kapitalizam, politiku Izraela i Turske, zemlje u kojoj su joj rođeni roditelji.