Ukrajina: Zašto je Zelenski rekonstruisao vladu?

Glasine o smeni vlade premijera Denisa Šmihalja kružile su Ukrajinom poslednje tri godine. Sada su postale stvarnost, nakon što je parlament prihvatio Šmihaljevu ostavku. Predsednik Volodimir Zelenski predložio je potom da prva potpredsednica vlade, Julija Sviridenko, preuzme premijersku dužnost. Denis Šmihalj će ubuduće voditi Ministarstvo odbrane, a dosadašnji ministar odbrane, Rustem Umerov, odlazi u Vašington, gde će preuzeti dužnost ambasadora.

Nekoliko razloga bilo je ključno za uspon Julije Sviridenko. Ona je značajno doprinela uspešnim pregovorima sa SAD i Donaldom Trampom oko sporazuma o sirovinama. Poznato je i da ima bliske veze sa šefom kabineta predsednika Andrijem Jermakom, desnom rukom Zelenskog. Osim toga, ta 39-godišnja ekonomistkinja se svojim držanjem i svetonazorom bolje uklapa u generaciju mlađih političara – onih koji su zajedno sa Zelenskim došli na vlast.

Rekonstrukcija vlade pod ratnim stanjem

Ukrajinski parlament ovog četvrtka (17. jul) trebalo bi da potvrdi mandat nove vlade. Međutim, član 10 Zakona o ratnom stanju propisuje da, dok je ono na snazi, ovlašćenja predsednika, parlamenta, vlade, Narodne banke i čitavog niza drugih državnih organa ne mogu da budu prekinuta.

Predstavnici opozicije upozoravaju da promena vlade, bez prethodne izmene zakona, dovodi u pitanje legitimitet takve odluke. „Parlament je nedavno produžio ratno stanje i sada krši član 10, iako se svi slažu da taj član treba precizirati ili promeniti“, izjavio je Jaroslav Železnjak, poslanik opozicione stranke „Holos“.

Politikolog i suosnivač Platforme za održivost i koheziju Oleh Sakjan smatra da će ukrajinski parlament iz političkog oportunizma ipak izglasati tu odluku. „Poslanici mogu da se obrate Ustavnom sudu, ali nije sigurno da će sud brzo da donese odluku“, objašnjava Sakjan za DW.

Zelenski je na udaru kritike i zato što je javno ponudio premijersku dužnost Juliji Sviridenko. Time je, prema navodima kritičara, prekršio važeći poredak prema kojem premijera imenuje predsednik isključivo na predlog parlamenta. Predlog dakle mora da dođe od parlamentarne većine. Stranka predsednika Zelenskog, „Sluga naroda“, trenutno ima većinu u parlamentu.

Opozicija je odmah reagovala kritikama. „Ovo je cirkus. Pod ratnim stanjem, gde je smena vlade zabranjena, ne odlučuje parlamentarna većina, nego sam Zelenski. Čak su i ’Sluge naroda’ o tome saznale preko interneta“, napisala je na Telegramu Irina Geraščenko, potpredsednica opozicione grupe „Evropska solidarnost“.

Zelenski je bio nezadovoljan vladom

Denis Šmihalj je s više od pet godina na dužnosti bio najdugovečniji premijer u Ukrajini. I ranije su postojali pokušaji njegove smene, ali su propadali zbog nedostatka političke volje i glasova u parlamentu.

Oleh Sakjan, međutim, smatra da se radi o „zakasneloj rekonstrukciji vlade“, jer je ona bila planirana još prošle godine. Glavni razlog za promene su unutrašnje napetosti u kabinetu i niz očiglednih menadžerskih problema – od sektora odbrane, preko infrastrukture, pa do socijalne zaštite. „Vlada želi deo tih napetosti, kako unutrašnjih tako i spoljnih, da smanji pred očima javnosti. Cilj je povratiti poverenje i pronaći novi pristup“, kaže Sakjan.

Šta će se promeniti?

Petro Olešćuk, politikolog sa Univerziteta „Taras Ševčenko“ u Kijevu, smatra da su učestali korupcijski skandali uticali na sliku o radu vlade, posebno poslednji skandal u vezi s potpredsednikom vlade Oleksijem Černišovim, protiv kojeg postoje sumnje za zloupotrebu položaja i primanje mita „u velikom stilu“.

Istovremeno, Olešćuk ne isključuje mogućnost da Zelenski želi ovim da pokaže da i dalje ima tim koji mu je odan – a pritom taj tim nije kompletno rekonstruisan, jer će određeni ministri ostati na svojim funkcijama.

U vladi ostaju ministar za digitalnu transformaciju Mihajlo Fjodorov, vicepremijer za obnovu i ministar za razvoj zajednica i regiona Oleksij Kuleba, potpredsednica za evropske i evroatlantske integracije Olha Stefanjšina, ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko, ministar finansija Serhij Marčenko, ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha i drugi.

Ni Denis Šmihal neće potpuno napustiti vladu – trebalo bi da postane ministar odbrane. „Šmihalovo prebacivanje na drugu funkciju u okviru vlade trebalo bi da pokaže da tim ostaje jedinstven i da nema podela, ni unutrašnjih sukoba. Radi se samo o personalnim promenama unutar istog tima“, naglašava Olešćuk za DW.

Oleh Sakjan, s druge strane, smatra da ograničena rekonstrukcija vlade ukazuje na ozbiljan nedostatak kvalifikovanog i pouzdanog kadra. On očekuje da će i novi i dosadašnji ministri biti prisiljeni da pokažu brze rezultate, što bi kratkoročno moglo da dâ zamah vladi, ali je skeptičan u pogledu dugoročnih učinaka. „To je poput adrenalinske injekcije vladi, ali kvalitet njenog rada time se neće suštinski promeniti. Promena imena, bez promene uloga u kabinetu koje se odnose na raspodelu ovlašćenja, ne može da ima željeni isceljujući efekat“, kaže Sakjan.

Politikolog Andreas Umland ukazuje ujedno na strukturni problem ukrajinskog Ustava: „Politički sistem Ukrajine još od sticanja nezavisnosti ima nedostatke zbog podeljene izvršne vlasti.“ S jedne strane stoji predsednik sa svojim aparatom, a s druge premijer i vlada, koji su formalno nezavisni. „U ratnim vremenima ta dvostrukost je posebno problematična, jer odluke moraju da se donose brzo i jedinstveno.“

U međuvremenu, predsednik Zelenski izložio je ključne prioritete nove vlade, među kojima su povećanje domaće proizvodnje oružja, razvoj odbrambenih projekata i sveobuhvatna deregulacija privrede.