Ukidanje USAID-pomoći: značajne posledice po Balkan

USAID, odnosno Američka agencija za međunarodni razvoj, godinama je bio ključni partner zemljama zapadnog Balkana, podržavajući njihove napore u jačanju demokratije, ekonomskom razvoju i izgradnji civilnog društva. Trampova iznenadna suspenzija te pomoći postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti američke podrške regionu i mogućim posledicama po njen ekonomski razvoj i političku stabilnost.

Odluka o suspenziji dolazi u trenutku kada je tehnološki preduzetnik, milijarder Ilon Mask, USAID označio kao „kriminalnu organizaciju“ i pozvao na njeno ukidanje. Internet portal USAID-a trenutno je nedostupan, a dao osoblja te organizacije poslat je na „prinudni odmor“. USAID-ov nalog izbrisan je sa Iksa, društvene mreže Ilona Maska. Službenici USAID-a navodno nisu hteli da dostave poverljive informacije Maskovom Odeljenju za efikasnost američke vlade.

Uputstva Marka Rubija

Pre zatvaranja veb-portala, iz USAID-a za DW je rečeno da su iz 90-dnevne suspenzije američke razvojne podrške izuzeti projekti humanitarne pomoći posebne namene koji se odnose na „spasavanje života“. „Realizatori postojećih programa humanitarne pomoći koji spasavaju živote trebalo bi da nastave sa radom“, rekli su iz USAID-a.

DW-u je dostavljeno uputstvo USAID-u koje potpisuje novi američki državni sekretar Marko Rubio. „Za potrebe tog izuzeća, humanitarna pomoć koja spasava živote odnosi se na osnovne lekove za spasavanje života, medicinske usluge, hranu, skloništa i pomoć za izdržavanje, kao i na zalihe i razumne administrativne troškove za isporuku takve pomoći“, navodi se u uputstvu američkog državnog sekretara.

Potpuna kontrola ili ukidanje USAID-a?

Naznačeno je da se privremeni izuzeci od suspenzije američke razvojne pomoći ne odnose na abortuse, planiranje porodice, konferencije rodne ili DEI (raznolikost, pravičnost, inkluzija) ideološke programe, transrodne operacije ili drugu pomoć koja „ne spasava živote“.

Marko Rubio je u ponedeljak (3. februara) imenovan za vršioca dužnosti administratora USAID-a, agencije koja je šest decenija bila nezavisna. Trampova administracija, prema nekim medijima, sada želi da je stavi pod potpunu kontrolu ili – sudeći prema tvrdnjama Ilona Maska – ukinuti.

USAID na Zapadnom Balkanu

USAID je do suspenzije bio aktivno uključen u brojne projekte širom Zapadnog Balkana, podržavajući inicijative usmerene na različite aspekte razvoja. Podrška je obuhvatala širok spektar oblasti, od jačanja institucija vlasti i civilnog društva, preko podrške ekonomskom razvoju, do pomoći u obrazovanju, zdravstvu i zaštiti životne sredine.

U Bosni i Hercegovini (BiH), USAID je podržavao razne projekte iz oblasti turizma, energetskog sektora i zaštite ljudskih prava uglavnom kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva. U Srbiji je ta organizacija bila je angažovana u programima jačanja demokratskih institucija, reforme pravosuđa, unapređenja medijskih sloboda i razvoja privatnog sektora. U Hrvatskoj, USAID je bio aktivan tokom 90-ih i ranih 2000-ih, ulažući u obnovu infrastrukture, razvoj privatnog sektora i jačanje demokratskih institucija. Slične inicijative USAID je podržavao i u Crnoj Gori, kao i u drugim državama regiona.

Teško je dati preciznu brojku o ukupnom iznosu novca koji je USAID uložio u Zapadni Balkan od devedesetih godina, jer se radi o dugom periodu i različitim vrstama pomoći. Prema informacijama regionalnih medija, ukupna pomoć SAD zemljama Zapadnog Balkana od devedesetih godina do danas meri se milijardama dolara, a najveći deo novca plasiran je upravo kroz projekte USAID-a.

Moguće posledice po Zapadni Balkan

Suspenzija USAID-ove pomoći mogla bi da ima značajne posledice za Zapadni Balkan. Pojedini analitičari već govore kako bi uskraćivanje podrške oslabilo američki uticaj u mnogim državama koje SAD smatraju saveznicima u aktuelnim globalnim previranjima, uključujući zapadno-balkanske države.

Bez finansijske i tehničke podrške, mnogi ključni projekti u regionu mogli bi da budu obustavljeni, a reformski procesi usporeni. USAID je bio ključni partner u podršci reformama demokratskih institucija i vladavine prava pa bi suspenzija mogla da uspori te procese i ugrozi napredak postignut u proteklim godinama.

Suspenzija posebno pogađa BiH i Srbiju?

Politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero podseća da se mnoge organizacije civilnog društva u regionu oslanjaju na finansijsku podršku kroz USAID. Suspenzija pomoći mogla bi da dovede do gašenja nekih organizacija i smanjenja njihovog kapaciteta za delovanje u ključnim oblastima zaštite ljudskih prava i borbi protiv korupcije.

Đenero smatra da će suspenzija USAID-ove pomoći posebno pogoditi nevladine organizacije u Srbiji i BiH. „Kad je reč o Srbiji i BiH, nevladine organizacije koje pružaju usluge nemaju komfor koji donosi članstvo u Evropskoj uniji kao što je to slučaj sa Hrvatskom, pa će one biti u problemima kako naći finansijera za svoje delatnosti. Ostaju im ograničeni evropski fondovi“, kaže Đenero za DW.

Bez podrške u značajnom političkom trenutku

Problem je, napominje sagovornik DW-a, što se niko nije pripremio za novu situaciju. „Posebno zato što su u Srbiji u toku procesi koji bi mogli da dovedu do promene vladajuće političke matrice autoritarnog režima, dok je BiH i dalje izložena snažnom centrifugalnom pritisku“, upozorava Đenero.

Napominje da su nevladine organizacije „silno važne“ za izgradnju građanskog društva u zapadno-balkanskim državama. „Bez civilnog društva neće biti izgradnje demokratskih institucija u Srbiji i postautoritarne tranzicije, dok će u BiH bez vitalnog nevladinog sektora biti teže očuvati vrednosti jedinstvenog održivog društva u okviru jedinstvene i suverene BiH“, napominje Đenero.

Potraga za alternativom

Odluka o suspenziji USAID-ove pomoći otvara brojna pitanja o budućnosti međunarodne podrške Zapadnom Balkanu. Analitičari tvrde da će pogođene zemlje morati pronaći alternativne izvore finansiranja kako bi nastavile ključne projekte i reforme. Pravi uticaj te suspenzije tek će se videti, ali već sada je jasno da će ona imati značajne posledice za čitav region.

USAID je osnovao američki predsednik Džon F. Kenedi 1961. godine, na vrhuncu Hladnog rata između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Bio je to, prema američkim medijima, pokušaj Vašingtona da se na efikasniji način suprotstavi tadašnjem sovjetskom uticaju. Donald Tramp, čini se, želi da se reši tog nasleđa.