U čemu je tajna sportskih uspeha Slovenije

Za zemlju sa nešto više od dva miliona stanovnika, sportski uspesi Slovenije su zadivljujući. Osvojili su sedam medalja na poslednjim Zimskim olimpijskim igrama, imaju jednu od najvećih NBA zvezda današnjice — Luku Dončića — a najbolji svetski biciklista, Tadej Pogačar, takođe dolazi iz ove male evropske države.

Da li Slovenija samo uživa u retkoj generaciji izuzetno talentovanih sportista ili je u pitanju nešto drugo?

Profesor Gregor Jurak sa Univerziteta u Ljubljani, stručnjak za fizičku kulturu, smatra da postoji više razloga zašto je Slovenija odlično mesto za razvoj mladih sportista.

„Celokupna populacija je prilično fizički aktivna i ima visok nivo fizičke pismenosti, što znači da ljudi imaju znanje i motivaciju", rekao je Jurak za DW.

Škole kao temelj društva, majke kao stub porodice

Sve počinje u školama. Kompetentnost nastavnog kadra je veoma visoka. Profesori fizičkog vaspitanja moraju da prođu petogodišnju specijalizaciju pre nego što počnu da predaju — što je znatno viši standard u poređenju sa mnogim drugim evropskim zemljama.

Slovenija takođe ima više časova fizičkog, a grupe su male, sa najviše 20 učenika. Sportska infrastruktura je dobro razvijena.

Devojčice se od šestog razreda odvajaju od dečaka, jer je Jurakovo istraživanje pokazalo da to poboljšava njihove šanse za razvoj fizičke spremnosti. Školski sistem funkcioniše u sprezi sa sportskim klubovima. Sve to stvara odličnu osnovu za zdrav fizički razvoj mladih.

„Otkrili smo i da majke definišu stil života dece u porodici. A pošto su naše majke veoma fizički aktivne — među najaktivnijima u Evropi — one te navike prenose na decu", kaže Jurak.

Zašto majke imaju veći uticaj od očeva? „One su menadžerke slobodnog vremena. One drže sve konce u porodici", objašnjava on.

Pored svega toga, tu je i SLOfit program — nacionalni sistem za praćenje fizičkog i motoričkog razvoja dece, koji se koristi svake godine u svim osnovnim i srednjim školama u Sloveniji još od 1987. Jurak je glavni istraživač SLOfit-a i objašnjava kako podaci omogućavaju roditeljima da prate fizički razvoj svog deteta, dok nastavnici mogu da pomognu onima koji zaostaju.

Iako je prvenstveno zdravstveni alat, SLOfit može pomoći i u pronalaženju lokalnih sportskih aktivnosti koje odgovaraju detetovim sposobnostima, kao i u identifikaciji dece sa izuzetnim talentom.

Fudbal nije dominantan

Nakon raspada Jugoslavije 1991. sport je postao važan deo slovenačkog nacionalnog identiteta, naročito zimski sportovi. Geografska raznolikost zemlje — sa zelenim površinama, planinama, brdima i ravnicama — takođe je doprinela razvoju sporta.

Jurak smatra da je jedan od ključnih faktora i to što fudbal nije dominantan.

„Fudbal nije toliko dominantan", kaže Jurak. „Mislim da je to i jedna od loših strana fudbala — jer je toliko komercijalizovan da potiskuje sve druge sportove. U Sloveniji to nije slučaj. Možda je to i prednost za naše mlade sportiste — nisu izloženi toj vrsti komercijalizacije u ranom uzrastu, što može negativno uticati na njih, pa i na njihove lične osobine."

Slovenija aktivno podstiče razvoj drugih sportova, uključujući i najpopularniji — planinarenje. Biciklizam je takođe popularan, ali više kao rekreativna aktivnost nego kao takmičarski sport.

Pogačar — spoj talenta i sistema

Pored strukture i prirodnog okruženja, postavlja se i pitanje prirodnog talenta. Prema britanskom biciklističkom magazinu Rouleur, Pogačarov VO2 max (maksimalna količina kiseonika koju telo može da iskoristi tokom fizičke aktivnosti) iznosi neverovatnih 89,4. Prosečan VO2 max kod vozača na Tur de Fransa kreće se između 70 i 85.

To navodi mnoge da se zapitaju: da li je Pogačar već imao talenat, ili mu je odrastanje u Sloveniji omogućilo da ga razvije?

Za Juraka je odgovor jasan: „On jeste supertalent, ali da li bi bio takav bez ovog okruženja? Verovatno ne", kaže on.

Pogačar je na pragu da osvoji svoju četvrtu titulu na trci u Francuskoj. Samo četvorica biciklista su osvojila pet titula, a sa 26 godina, postoji realna šansa da Slovenac postane najtrofejniji biciklista u istoriji.

Ipak, možda će najveći deo njegove zaostavštine biti ono što njegov uspeh govori o razvoju talenata — i o tome šta je to donelo slovenačkom narodu.

„Ranije nismo imali visoko samopouzdanje kao narod", kaže Jurak. „Ali u poslednje dve decenije, naročito zahvaljujući sportskim uspesima, shvatili smo da možemo da se merimo sa velikim nacijama. Mislim da je to najveća vrednost ovih uspeha", dodaje, misleći i na Primoža Rogliča i na Tadeja Pogačara.

„Mi smo mala nacija, samo dva miliona ljudi, ali naši sportski uspesi dolaze iz toga što znamo da prepoznamo i negujemo te retke talente među malim brojem dece."