Tura do Strazbura je gotova – u planu štafeta do Brisela

Trijumfalnim dizanjem bicikala u vazduh na centralnom trgu u Strazburu srpski studenti okončali su 1.400 kilometara dugu „Turu do Strazbura“. Njih osamdesetak krenulo je na 14 dana dug put kako bi Savet Evrope i Evropski parlament iz prve ruke informisali o svojim zahtevima i višemesečnoj borbi protiv korupcije u Srbiji.

Od Budimpešte do Štutgarta, u veliki evropskim gradovima, hiljade građana, mahom pripadnika srpske dijaspore, dočekivalo ih je kao heroje – uz ovacije, pištaljke i pesmu.

Milica Marjanović s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu kaže da su zajedništvo i istrajnost najjači utisci koje nosi s vožnje. Veruje da su ona i njene kolege ovom akcijom pomerili i lične granice, ali i granice dosadašnje borbe.

„Mi smo probudili evropske medije, probudili smo ljude u Evropi, i sada vidimo i da nas obični ljudi u državama kroz koje smo prošli pozdravljaju i prepoznaju ono što radimo, i sve to stvara dodatni pritisak“, kaže ona za DW.

„Tražiću razgovor s Ursulom fon der Lajen“

Studente je u Evropskom parlamentu dočekala tročlana delegacija evroposlanika koju su činili Fabijen Keler iz Francuske, Irena Joveva iz Slovenije i Gordan Bosanac iz Hrvatske.

Njima su studenti predali pismo u kome je najveći fokus bio na sumnjama da je vlast na beogradskom protestu 15. marta upotrebila zvučni top.

„Poručili smo da Evropa ne bi trebalo da zatvara oči na ovo što se dešava“, kaže Milica Marjanović.

Evropsku uniju, kaže, ne vidi kao partnera u borbi, već kao alat koji bi ima mogao pomoći u ostvarenju zahteva, jer dele iste vrednosti.

„Ova naša borba je nešto što se apsolutno tiče svakog čoveka na planeti zemlji, dakle sloboda govora, borba protiv korupcije, medijske slobode, i naravno, poštovanje zakona i pravda.“

Od poslanika su studenti dobili garancije da će njihovu poruku preneti kolegama iz Evropskog parlamenta, ali i napomenu da ne bi trebalo imati prevelika očekivanja.

Poslanica Irena Joveva najavila je i da će zatražiti razgovor s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

„Ulivaju mi nadu. Ja stvarno verujem u njih i to za šta se bore. To nije nikakvo mešanje u politiku Republike Srbije, nego prosto podrška vrednostima za koje se oni bore, a to su iste vrednosti koje bi trebalo da podrži Evropska unija“, rekla je Joveva za DW.

Hoće li EU čuti studente?

Studenti su kucali na otvorena vrata, veruje urednik portala European Western Balkans Aleksandar Ivković. On za DW podseća na to da je Evropski parlament već stao na stranu studenata i uputio oštre poruke srpskim vlastima.

„Ono što je problem je što je Evropski parlament nema previše formalnih ovlašćenja kada je reč o Srbiji i politici koju će Evropska unija voditi prema Srbiji. On ne može da donese odluku koja će pogoditi Srbiju previše direktno. To je u nadležnosti Evropske komisije i država-članica“, objašnjava Ivković.

A Evropska komisija i šefovi država, dodaje, ipak čekaju da se protesti i politički artikulišu i da se iskristališe politička alternativa predsedniku Vučiću i Sprskoj naprednoj stranci.

„Onda bi i Evropska komisija postala glasnija u kritici i imala veći manevarski prostor da izvrši pritisak na predsednika i trenutnu vlast. Ali, doklegod su oni jedini akteri koji drže političku moć u Srbiji, oni će težiti da ih ne guraju previše daleko od sebe“, kaže Ivković.

Labava savezništva

Studenti su se u Strazburu pismom obratili i jednom od evropskih lidera – francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. U pismu ukazuju na to da u Srbiji vladaju „sistemska neodgovornost, korupcija i devastacija institucija“.

„Srbiji je potrebna podrška Evrope, ali ne ona koja dolazi u obliku protokolarnih susreta i diplomatskih osmeha. Ne tražimo sankcije, tražimo pogled istine i odgovornosti. Jer susreti s liderima koji ne prepoznaju odgovornost prema sopstvenim građanima, bez kritičkog osvrta, mogu se tumačiti kao legitimizacija autoritarnosti“, stoji u pismu.

Ali do Makrona je nedelju dana pre studenata stigao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je podsetio na njihovo čvrsto prijateljstvo.

„Emanuel i ja smo se videli 28 puta, mi smo prijatelji, ja sam mu doneo šest boca vina koje sam izabrao“, rekao je tada Vučić.

Ta su partnerstva relativno labilna, jer su pre svega zasnovana na interesima, objašnjava Aleksandar Ivković.

„Ne računajući onu kategoriju lidera koji su vrlo prijateljski nastrojeni, poput Orbana ili Fica, i koji doživljavaju Vučića kao svog političkog saveznika, ali koji su i dalje manjina unutar EU, ovi drugi odnosi mogu da se promene vrlo brzo kada bude bilo jasno da postoji formulisana politička alternativa na drugoj strani, i to, naravno, proevropska politička alternativa“, dodaje on.

Marta Kos u Srbiju, studenti u Brisel

I dok se utisci još uvek nisu ni slegli, sve strane već najavljuju nove akcije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos trebalo bi da krajem aprila stigne u Beograd. Najava posete dolazi zajedno s porukom da su očekivanja Evropske unije od Srbije „skoro ista“ kao ona koje mesecima izražavaju hiljade demonstranata širom zemlje.

„Radi o poštovanju vladavine prava, borbi protiv korupcije i transparentnosti u javnim nabavkama“, rekla je Kos.

Predsednik Vučić, pak, najavljuje da će, uprkos protivljenju lidera EU, prisustvovati obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Moskvi.

U isto vreme, studenti se spremaju za štafetnu trku ka Briselu, u koji bi trebalo da stignu 11. maja.

„Ta akcija bi mogla da ima i veću političku težinu od biciklističke ture, jer se dolazak u Brisel poklapa sa zasedanjem Evropskog parlamenta na kom bi mogao da se nađe i Izveštaj o napretku Srbije“, podseća Ivković.

U ovom izveštaju Evropski parlament ukazuje na ozbiljne nedostatke u ključnim oblastima, kao što su vladavina prava, pravosuđe i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, i traži od Evropske komisije da bude jasnija i oštrija prema vlastima u Srbiji i da se braneći vrednosti EU, dosledno bavi „nedostatkom napretka, pa čak i nazadovanjem Srbije“ u procesu evrointegracija.