Trideset godina Srebrenice: Sramota Evrope

Kada su trupe bosansko-srpskog generala Ratka Mladića počinile genocid nad Bošnjacima iz tadašnje enklave i zaštićene zone UN Srebrenice u julu 1995. slike užasa i međunarodnog neuspeha gotovo su odmah obišle svet: slike hiljade bespomoćnih izbeglica na tlu baze UN u Potočarima, slike odvajanja žena, dece i muškaraca, slike poniženog holandskog komandanta Unprofora koji nazdravlja Mladiću.

U danima pre genocida, stizale su očajničke poruke od radio-amatera iz Srebrenice. Čak i tokom masovnih ubistava, prvi preživeli svedoci marša smrti izveštavali su o poteri za ljudima i strahotama u šumama oko Srebrenice.

Iako tačna dimenzije zločina, kada je reč o broju ubijenih, u julu 1995. još nije bila utvrđena, već je bilo jasno da je Srebrenica označila strašni vrhunac srpske politike etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini. I da je tamo počinjen jedan od najgorih zločina od Holokausta. Zločin, koji doduše nije počinjen uz puno znanje predstavnika međunarodne zajednice. Oni su ga naslućivali, ali nisu ništa preduzimali – u vreme kada je moto evropske kulture sećanja glasio: "Nikad više!“

Druga patnja

Jedanaestog jula ove godine, na dan sećanja na genocid, očekuje se da će se desetine hiljada ljudi okupiti u Memorijalnom centru Potočari u blizini Srebrenice – više nego ikad pre, a povodom 30. godišnjice. Otvoren 2003. godine, Memorijalni centar u Srebrenici je potresno, ali i dostojanstveno mesto sećanja. Posmrtni ostaci otprilike 7.000 od 8.372 žrtve genocida, čija su imena do sada identifikovana, sahranjeni su na tom mezarju. To je najvažnije mesto žalosti za preživele. Ipak, dostojanstvo sećanja pomešano je s gorčinom zbog mnogo toga što se dogodilo nakon samog zločina. To je nešto što bi se moglo nazvati drugom patnjom.

Ime grada, Srebrenica, postalo je šifra za sam zločin. Vlada široki međunarodni konsenzus o tome da se radilo o genocidu, nakon što je Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) to utvrdio i opširno dokumentovao u više presuda. Godine 2024. Generalna skupština UN proglasila je 11. jul za Dan sećanja na genocid u Srebrenici, čime je ponovno potvrdila da je karakter zločina bio genocidan.

Poricanje i relativizacija

Međutim, u Srbiji i Republici Srpskoj – jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine i delu zemlje u kojem se nalazi Srebrenica – koje su bile odgovorne za planiranje i izvršenje genocida, poricanje i snažna relativizacija zločina sada su državna politika.

Parlament Srbije usvojio je 2010. godine deklaraciju kojom se izvinjava za zločin u Srebrenici, ali bez upotrebe reči „genocid“. Otada se srpska politika pod predsednikom Aleksandrom Vučićem jako srozala i udaljila od tog gesta. Vučić je bio ministar informisanja pod diktatorom Slobodanom Miloševićem, a pre toga, 20. jula 1995, dok je genocid još bio u toku, u beogradskom parlamentu izjavio je da će „za svakog ubijenog Srbina biti ubijeno stotinu (bošnjačkih) muslimana“, izjava za koju se još uvek nije izvinio. Danas Vučić širi narativ da su „sve strane patile“ u jugoslavenskim ratovima, ali da se samo Srbi ne priznaju kao žrtve.

Ratni zločinac Mladić – heroj za mnoge Srbe

U Republici Srpskoj, predsednik Milorad Dodik sazvao je komisiju, koju je predvodio kontroverzni izraelski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf, a koja je 2021. godine objavila izveštaj u kojem poriče genocid i ozbiljno sumnja u broj žrtava. Lice Ratka Mladića, osuđenog kao ratnog zločinca, sada se može videti na brojnim grafitima, muralima, plakatima i fotografijama u Republici Srpskoj i Srbiji – mnogi Srbi ga smatraju herojem.

Svake godine, na razne srpske praznike i dane sećanja, nacionalistički Srbi prolaze pored Memorijalnog centra u konvojima, trubeći ili puštajući glasnu nacionalističku glazbu. Na prvim pogrebnim svečanostima nakon prelaza u novi milenijum, preživele koji su sahranjivali svoje voljene srpski nacionalisti su pljuvali, bez intervencije policije. Srpski gradonačelnici Srebrenice nakon 1995. na ovaj ili onaj način negirali su genocid. Sadašnji gradonačelnik, Miloš Vučić, svoju izbornu pobedu u oktobru 2024. vidi „i kao odgovor na rezoluciju UN“, donesenu nekoliko meseci ranije.

Zakon protiv poricanja genocida

Mađarska Viktora Orbana takođe se pridružila redovima negatora genocida: zajedno sa Srbijom i Rusijom, Mađarska je bila jedina država-članica EU, koja je glasala protiv rezolucije UN o Srebrenici u julu 2024.

U julu 2021. tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Valentin Incko, doneo je zakon protiv poricanja genocida u Srebrenici. Međutim, trebalo je gotovo četiri godine da u maju 2025. bude donesena prva presuda protiv onih koji poriču genocid.

Samo jedno iskreno izvinjenje

Međunarodna zajednica ponudila je samo jedno iskreno izvinjenje za svoju saodgovornost za Srebrenicu: u julu 2022. od strane holandske vlade. Vlada je zatražila oproštaj od svih žrtava i preživelih genocida zbog „neuspeha međunarodne zajednice da pruži odgovarajuću pomoć narodu Srebrenice“.

Iako to nesumnjivo nije dokazano, vrlo je verovatno da je međunarodna zajednica znala za konkretne planove etničkog čišćenja u istočnoj Bosni u leto 1995. i prećutno ih je prihvatila kao cenu za uspeh mirovnih pregovora. Priznanja toga nema – čak i ako tada možda niko na međunarodnom nivou nije mogao da nasluti da se radi o genocidu.

Bez trajnog mesta u evropskoj kulturi sećanja

Za Bošnjake je obeležavanje genocida u Srebrenici temeljna komponenta njihovog nacionalnog identiteta i konstitutivni trenutak za njihovu državu. Međutim, svest mnogih bošnjačkih državnih predstavnika obično ne ide dalje od obaveznog prisustva u Memorijalnom centru u Potočarima svakog 11. jula. Većina preživelih genocida živi u skromnim, ponekad veoma siromašnim i marginalizovanim uslovima. Samo preživele žene koje nemaju preživele muške rođake primaju pomoć države. Svi ostali nemaju pravni status preživelih i nikada nisu primili nikakvu pomoć od države, ni materijalnu, ni psihološku.

Možda je najteže za preživele to što čak ni 30 godina nakon genocida i uprkos rezoluciji UN iz 2024, Srebrenica još uvek nema trajno mesto u evropskoj kulturi sećanja. Primer za to je Evropski dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima. Taj dan se od 2009. godine obeležava u Evropskoj uniji 23. avgusta, na dan kada je 1939. potpisan pakt Hitler-Staljin. Evropska komisija svake godine na taj dan objavljuje izjavu. Srebrenica se do sada u njoj nije spominjala.

Ovaj članak deo je serijala koji DW emituje povodom tridesete godišnjice genocida u Srebrenici.