Trampova politika ugrožava medicinska istraživanja

Međunarodno priznati istraživač AIDS-a Kristijan Gebler u svojoj kancelariji u kampusu berlinske bolnice Šarite, nedavno se vratio iz Sjedinjenih Država. Ono što je doživeo na svom putovanju kod mnogih izaziva zabrinutost. U San Francisku je trebalo da se sastane s naučnicima iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), institucije koja izdvaja najviše novca za medicinska istraživanja na svetu. Međutim, oni nisu mogli da dođu, jer je „prethodno uvedena zabrana putovanja i komunikacije za zaposlene u NIH", kaže Gebler.

Američka vlada i novi ministar zdravlja, Robert F. Kenedi Mlađi, najavili su otpuštanje hiljada zaposlenih. NIH trenutno finansira Geblerova istraživanja HIV-a u Berlinu s više od 100.000 evra godišnje. To doduše nije jedini izvor finansiranja, ali ipak nije jasno da li će sredstva stići i ove godine. „Nemam pojma", kaže Gebler. „Čak ni odgovorni iz NIH-a nisu mogli da mi daju odgovor.“

Poslednjih nedelja vlada nesigurnost na medicinskim fakultetima širom Nemačke. Prema anketi javnih servisa NDR, WDR, kao i dnevnog lista Zidojče cajtung, na više od polovine univerzitetskih klinika postoje naučne studije ili laboratorijska istraživanja koja su delimično finansirana sredstvima NIH-a.

U celoj zemlji postoji najmanje 75 takvih projekata, a mnogi se odvijaju na prestižnim univerzitetima poput onih u Frajburgu, Bonu i Tibingenu. Na Univerzitetu u Hajdelbergu obustavljanje finansiranja američke agencije USAID uticalo je na razvoj brzog testa za tuberkulozu.

Samo na Tehničkom univerzitetu kao i na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan (TU i LMU) u Minhenu postoji po jedanaest istraživačkih projekata finansiranih američkim sredstvima.

„Posledice obustavljanja finansiranja teško je predvideti", kaže Tomas Guderman, dekan Medicinskog fakulteta na LMU. „Neki istraživački projekti sigurno neće biti pokrenuti nakon prekida finansiranja. S druge strane, primamo sve više upita od kolega iz SAD koji su zainteresovani da svoju istraživačku karijeru nastave u Evropi", dodaje Guderman.

Cenzura naučnih studija

U Kelnu više od 200 naučnika radi u Institutu za kvalitet i ekonomičnost u zdravstvenoj zaštiti (IQWiG). Kada se novi lekovi i terapije pojave na nemačkom tržištu, IQWiG procenjuje da li zaista donose dodatne koristi pacijentima ili su pak samo novi i skupi. Beate Vizeler vodi sektor za procenu lekova.

Vizeler je prve posledice nove politike primetila već dan nakon Trampove inauguracije. Tada je trebalo da se u belgijskom Gentu sastane s regulatornim telima iz Evropske unije i SAD kako bi razgovarali o novim kriterijumima za studije o lekovima protiv raka. Međutim, predstavnici američke Agencije za hranu i lekove (FDA) nisu smeli da dođu. „Ostali smo samo mi iz Evrope", kaže Vizeler. Prema njenim rečima, među američkim kolegama vlada velika nesigurnost. „Čak su nas zamolili da im više ne šaljemo i-mejlove."

Osim zabrane ličnih sastanaka, sada su pogođene i naučne publikacije. „Za jednu zajedničku studiju, kolege iz FDA dostavile su nam spisak termina koji više ne smeju da se koriste u publikacijama", kaže Vizeler.

Na toj listi su, između ostalog, „rod" (gender), „pristrastnost" (bias) i „mentalno zdravlje" (mental health). „Za nas je to potpuno neprihvatljivo." Vizeler je šokirana time u kojoj meri se američki naučnici povlače i time što ima veoma malo protesta protiv uništavanja naučne kulture u SAD. „Izgleda da niko ne želi da se zamera. Već to je ogromna promena."

Nestanak zdravstvenih informacija s interneta

Infektolog u bolnici Šarite u Berlinu Lajf Erik Zander je, poput mnogih drugih naučnika, šokiran promenama u Sjedinjenim Državama.

„Jedna od prvih stvari koja me uznemirila bilo je privremeno uklanjanje smernica za lečenje polno prenosivih bolesti sa sajta CDC", kaže Zander. CDC je američki ekvivalent nemačkom Institutu Robert Koh, ali mnogo veći i uticajniji. „Zatim su nestale sve preporuke za vakcinaciju." Neke informacije kasnije su vraćene, ali ne i one o MPoxu (ranije poznatom kao majmunske boginje), bolesti koja pretežno pogađa homoseksualne i trans-osobe. „Izgleda da to pogađa 'pogrešnu' populaciju", zaključuje Zander.

SAD su bile referentna tačka za istraživanja

Ali to sve Nemačkoj ne bi trebalo da bude svejedno? „Apsolutno", kaže Zander. „SAD su bile vodeća zemlja u medicinskim pitanjima. Na primer, FDA je globalni standard za regulaciju lekova, a institucije poput CDC redovno dele nove informacije sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Sada će toga biti sve manje."

Cenzurisanje zdravstvenih informacija, kako se sada predviđa u SAD, ubrzo će dovesti do lošijeg lečenja i nepotrebne patnje. Takođe, nije jasno šta će biti s PubMed, najvažnijom bazom podataka za medicinsku literaturu na svetu. Svakodnevno je posećuje hiljade lekara, a ona je povezana sa NIH. „Ako ta baza podataka nestane ili ako se uklone ključne kontrole kvaliteta, biće to ogroman gubitak", upozorava Zander.

Vizeler kaže da su pokrenute različite inicijative za očuvanje trenutnih podataka sa PubMed.

Zander je takođe zapanjen koliko je malo otpora. Čak su i stručna društva, koja nisu pod direktnom kontrolom vlade, cenzurisala sopstvene materijale i uklonila tekstove koji se odnose na rod, ravnopravnost i LGBTQ+populaciju. „Mnogi ćute i nadaju se da će ih zaobići problemi ako se ne eksponiraju. Ali mislim da to neće proći."

Američka vlada nije odgovorila na konkretna pitanja o zabrani komunikacije, ograničenju putovanja, spisku zabranjenih pojmova i obimu finansiranja NIH istraživanja u Nemačkoj.