Trampov veliki dan: Carine za svet

Sa šest dana zakašnjenja došao je trenutak: „Veliki dan za Ameriku“, kako ga naziva američki predsednik Donald Tramp.

Novi carinski režim stupio je na snagu.

Ukupno, spisak koji je objavljen prošle nedelje obuhvata carinske stope za gotovo 70 zemalja – među njima Evropsku uniju (EU), Japan i druge važne trgovinske partnere SAD-a. Stope iznose između deset i 50 procenata.

Evropska unija

Carine od 15 procenata na većinu proizvoda iz EU, uključujući automobile – tako glasidogovor koji su postigli Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema Trampu, Evropljani bi takođe trebalo da kupe američku energiju u vrednosti od 750 milijardi dolara i investiraju 600 milijardi dolara u SAD. Ako evropske kompanije ne investiraju kako se očekuje, Tramp preti carinama od 35 procenata.

Umesto olakšanja, privremeni carinski sporazum s SADm nemačkim preduzećima donosi dodatne brige, kako pokazuje ispitivanje Nemačke industrijske i trgovinske komore. Više od polovine (58 procenata) očekuje dodatna opterećenja u budućnosti. Kod preduzeća sa direktnim poslovanjem u SAD-u ta brojka raste na čak tri četvrtine.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe strahuje od „znatne štete“ za nemačku privredu, a, po njemu, preti i odliv radnih mesta u SAD.

Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora

Tramp carine primenjuje i na zemlje Balkana. Hrvatska i Slovenija su, kao članice Evropske unije, opterećene carinama od 15 procenata, ali ostale zemlje u susedstvu su delimično prošle mnogo gore.

Tu je na prvom mestu Srbija sa carinama na izvoz robe u SAD u visini od 35 procenata, a nešto niže stope važe za Bosnu i Hercegovinu (30 procenata).

Severna Makedonija sa 15 procenata, Kosovo sa 10 procenata i Crna Gora takođe sa 10 procenata prošle su osetno bolje.

Japan i Južna Koreja

Obe zemlje su sklopile slične sporazume kao EU kako bi izbegle još znatno veće carine: na većinu proizvoda koji se isporučuju u SAD naplaćuje se 15 procenata carine.

Prema Trampu, Japan će takođe otvoriti svoje tržište bez carina za američke automobile, kamione i pirinač te je obećao investicije od 550 milijardi dolara u SAD.

Južna Koreja je, prema istim navodima, obećala 350 milijardi dolara investicija i kupovinu američkog tečnog gasa (LNG) u vrednosti od 100 milijardi dolara.

Švajcarska

Među zemljama koje su najteže pogođene nalazi se Švajcarska sa stopom od 39 procenata. Izvorno je bilo predviđeno 31 procenat.

Švajcarska se i dalje nada rešenju kroz pregovore. Vlada je Trampovu najavu „primila s velikim žaljenjem“, rekao je portparol Ministarstva finansija. Stopa od 39 procenata „značajno“ odstupa od nacrta zajedničke izjave o nameri.

Privredno udruženje Economiesuisse govori o neopravdanim carinama koje predstavljaju „vrlo ozbiljno opterećenje za švajcarsku privredu“.

Švajcarska je šesti najvažniji strani investitor u SAD. Švajcarske kompanije su tamo otvorile oko 400.000 radnih mesta.

SAD je daleko najvažnije izvozno tržište za švajcarske firme. Izvoz je prošle godine iznosio 65,3 milijarde franaka (oko 69,7 milijardi evra), što čini gotovo 17 procenata ukupnog izvoza.

Indija

Za uvoz iz Indije u SAD naplaćuje se carina od 50 procenata, nakon što je SAD u sredu povećao stopu za 25 procenata. Kao razlog, američka vlada navela je to što Indija kupuje rusku naftu. Time, prema njihovom mišljenju, zemlja podržava rusku ratnu mašineriju.

I drugi ruski trgovinski partneri poput Kine i Brazila mogli bi biti pogođeni takozvanim sekundarnim sankcijama.

Kanada

Ova mera posebno teško pogađa direktnog suseda SAD: kanadski proizvodi bi umesto dosadašnjeg dodatka od 25 procenata trebalo da budu oporezovani carinom od 35 procenata.

Tramp je to obrazložio navodnim nedostatkom saradnje u borbi protiv ilegalnog krijumčarenja droge. Osim toga, rekao je da planirano priznanje palestinske države koje planira ova članica grupe G7 čini trgovinski sporazum „vrlo teškim“.

Međutim, nova carinska stopa važi samo za proizvode koji nisu obuhvaćeni Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (USMCA).

Meksiko

Nasuprot tome, američki predsednik je pristao na produženje roka za Meksiko za 90 dana. Time je zemlja za sada izbegla povećanje carina na 30 procenata.

Predsednica Klaudija Šejnbaum napisala je na društvenim mrežama da je najavljeno povećanje carina za Meksiko, koje je trebalo da stupi na snagu 1. avgusta, izbegnuto, te dodala da je razgovor s Trampom bio „vrlo dobar“.

Tramp za širenje opioida fentanila u SAD-u pre svega krivi Meksiko. Tokom svog prvog predsedničkog mandata (2017–2021) sklopio je novi sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom i Meksikom, koji je nakon svog ponovnog stupanja na dužnost u januaru delimično raskinuo.

Kina

Kina još nije postigla dogovor s Trampovom administracijom, no obe strane signaliziraju volju za nastavkom pregovora.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je za CNBC da su postavljeni temelji za dogovor, ali da on još nije 100 procenata dovršen. Za postizanje dogovora s Pekingom postavljen je rok do 12. avgusta.