Tramp i po treći put?

U telefonskom intervjuu za američku stanicu NBC američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi i u trećem mandatu mogao da ostane predsednik: „Ne šalim se“ – tako je odgovorio na neposredno pitanje.

Pritom je američki Ustav jasan: po 22. amandmanu iz 1951. godine niko ne može da bude biran za predsednika više od dva puta.

Ali za Trampa ni Ustav nije nepremostiva prepreka: ima, kako kaže, „metoda“ po kojima bi bilo moguće da i u trećem mandatu bude predsednik. „Mnogo ljudi“ želi da on i treći put ostane u Beloj kući, iako im Tramp navodno poručuje da je „još dug put pred nama“.

Na pitanje novinara kakva bi to „metoda“ bila, Tramp ne želi da isključi mogućnost da njegov potpredsednik Džej Di Vensa bude izabran za predsednika, ali da se onda odrekne tog položaja u korist Trampa. „Ali ima i drugih metoda“, rekao je američki predsednik, iako nije hteo da objašnjava kojih.

Republikanski kongresmen Endi Ogles je u stvari već ovog januara pokrenuo inicijativu za promenu odredbi kako bi neko i treći put mogao da postane predsednik – ali ta inicijativa za promenu Ustava nema naročitih šansi za uspeh. Sam Tramp pritom nije sasvim jasan: čas govori da „ne zna“ da li želi i treći put da bude predsednik, a prošlog novembra je grupi članova Kongresa rekao da se „neće kandidovati“, već „samo ako mi kažete: To je bilo toliko dobro da moramo da pronađemo neki način.“

Da li će opšte biti izbora?

Tramp nipošto nije jedini vlastodržac u svetu koji ne veruje da bilo ko drugi osim njega može da bude na čelu države. A ako glasački listići pokažu suprotno, kao u slučaju kad je Bajden izabran za predsednika, onda to može da bude jedino i samo „prevara“.

I nije sasvim jasno šta je Tramp mislio kad je prošlog jula na kongresu konzervativnih hrišćana pozvao okupljene da glasaju za njega, pa ako pobedi, onda, kako je rekao, „uopšte više nećete morati da se glasa“.

U više američkih saveznih država već se sprovode reforme izbornog sistema, a na udaru je pre svega glasanje poštom. Pored toga radi se i na uobičajenoj „izbornoj geografiji“ – izborni okruzi se menjaju tako da više izgleda za pobedu ima neki konzervativni kandidat.

U Sjedinjenim Državama sledeći važni izbori su tzv. „midterm-izbori“ sledeće jeseni, kada se bira trećina Senata i čitav Kongres. Po ispitivanju agencije Galup, početkom marta 43 odsto američkih građana podržavalo je Trampa i njegovu politiku, a 53 procenta bilo je protiv. Pritom je trend u padu: podrška je u januaru bila 47 odsto, a u februaru 45 procenata.

Po drugim istraživanjima, većina koja podržava Trampa može se naći među belim i muškim stanovništvom koji su bar započeli nekakvo školovanje. Podrška aktuelnom predsedniku među visoko obrazovanim građanima jedino je uporediva s podrškom Trampu među Afroamerikancima – jedva nešto preko 20 procenata.