Tramp i carine: Dobar savet budućeg nemačkog kancelara

Veliko iznenađenje je bilo kada je Donald Tramp iznenada objavio spisak carinskih stopa za uvoz iz praktično čitavog sveta, ali je možda još veće dada, kad je objavio da će sprovođenje carina biti odloženo za 90 dana kako bi mogli da se vode pregovori.

Kao što se moglo i očekivati, isto onako kako su se vrednosti svetskih burzi strmoglavile nakon što su carine najavljene, tako su ovo odlaganje dočekale s pravom eksplozijom vrednosti. Najveći rast beleže berze u Azije i na Dalekom istoku, u zemljama kojima su bile i određene najviše carinske stope za izvoz u SAD. Ali i berze Sjedinjenih Država oduševljeno su dočekale vest o odlaganju.

Svi se sada pitaju šta bi trebalo da znači ova taktika američkog predsednika „sad ih ima, sad ih nema“. Pre svega tu se vidi njegova samozaljubljenost: američki predsednik očigledno uživa da gleda kako berze čitavog sveta skaču nakon što on nešto kaže. I to u zaista neviđenim razmerama, jer je Tramp zapravo pre nego što je objavio odlaganje carina, „savetovao“ da se kupuju vrednosni papiri.

Šta kad predsednik krši pravila berze?

Onaj ko ga je poslušao, zaista je zaradio milione za samo par sati – berzanski indeks S&P 500, sačinjen od 500 vodećih američkih kompanije, skočio za četiri biliona dolara i vratio oko 70 odsto svoje vrednosti koje je izgubio nakon objavljivanja da se uvode carine. I deonice Tesle Ilona Maska skočile su 23 procenta. Ali milione je stekao i sam Tramp – vrednost na berzi izlistanih deonica Trump Media and Technology Group skočila je za 22,67 odsto.

Ta preporuka Trapa da se kupuju deonice onda kad im je vrednost bila niska, a znajući da će odložiti naplatu carina, bez ikakve sumnje može da se protumači kao insajderska manipulacija na berzi. A to ne samo da je zabranjeno, nego je i kažnjivo. Američki ured za nadzor prometa vrednosnim papirima, a i same berze, poznate su po rigoroznom nadzoru pravila igre. Pitanje je međutim kako sada da se ponašaju kad je insajder američki predsednik? Tako nešto zaista je i neviđeno i nečuveno.

U tumačenju ovog odlaganja američki predsednik poziva se na svoju knjigu „Umetnost nagodbe“ (koju Tramp inače proglašava za „drugu najbolju knjigu ikad napisanu posle Biblije“). U njoj se sva mudrost svodi na jednostavnu taktiku po kojoj bi sagovornika trebalo dovesti do očajne situacije, pa će onda da bude spreman da prihvati gotovo svaki sporazum. Tramp ističe da je već mnogo više od 50 zemalja došlo da ga „moljaka“ da postignu neku nagodbu. Ovim odlaganje on dobija na vremenu da postigne ono što želi. Jer, „ljudi“ su se „malo uplašili“, pa eto da se malo smire, izjavio je Tramp.

„Glup kao džak cigli“

Možda bi to tumačenje prevrtljivosti aktuelnog američkog predsednika i moglo da posluži kao dokaz nekakvog promišljenog delovanja, ali ostaje činjenica da Trapove carine nisu naišle na odobravanje kod svih njegovih pristalica, pa čak ni kod najbližih suradnika. Tako je vlasnik Tesle i kompanije Spejs Iks, Ilon Mask, autora tih carina, savetnika za trgovinu američkog predsednika Pitera Navara, nazvao „kompletnom budalom“ i da je „gluplji od džaka cigli“. Navaro je pak Maska duboko uvredio tvrdnjom da on „uopšte i ne proizvodi automobile“, već ih samo sklapa od delova koje kupuje u inostranstvu. Mask pak uzvraća da to rade sve američke fabrike automobila, a da je i pored toga Tesla „najameričkiji“ od svih automobila koje se proizvode u toj zemlji.

I dok se javnost zabavlja svađom Maska i Navara, isto tako je jasno da se ovaj drastičan pad vrednosti na berzama početkom nedelje nije ni najmanje dopao američkim bogatašima i da su se redom uhvatili za telefon i pozvali Trampu kažu reč-dve. I nisu ga nazvali samo milijarderi: pad vrednosti na američkim berzama pogodio je i penzione fondove, koji su u SAD po pravilu aktivni na tržištu novca. Pad na berzama dovodi do manjih primanja američkih penzionera, po pravilu vernih birača Republikanaca i Donalda Trampa.

Peking spreman na borbu „do kraja“

Zato razumno zvuči savet verovatnog budućeg nemačkog kancelara, predsednika CDU Fridriha Merca, koji je na vest o odlaganju uvođenja carina izjavio da bi ionako bilo najbolje zaboraviti na sve to i potpuno ukinuti carine, pre svega između EU i SAD. Ali, veoma je malo verovatno da će se to dogoditi, ne samo zbog očigledne nepredvidljivosti američkog predsednika, nego i zato što se ovo odlaganje ne odnosi na zemlju koja i jeste glavni razlog za njihovo uvođenje – na Narodnu Republiku Kinu.

Peking nije oklevao nakon što je Tramp prošlog vikenda objavio carinske stope, već je uzvratio istom merom: od ovog četvrtka za robu iz SAD u Kini je carinska stopa povećana s 34 na 84 odsto. A tek to je izazvalo bes američkog predsednika. I onda je – nakon što je objavio da će odložiti primenu carina za većinu zemalja, uz izuzetak carina na automobile, čelik i aluminijum od 25 odsto – sad dodatno povećao stopu carina na robu iz Kine na čitavih 125 procenata.

Prema ispitivanjima javnog mnjenja u SAD, u stvari samo 39 odsto upitanih podržava Trampove carine, pre svega zbog toga što čak 73 odsto upitanih Amerikanaca veruje kako će zbog toga i cjene u njihovoj zemlji da porastu. Smisao takvih carina za američke građane jedino bi mogao da bude zaštita radnih mesta u SAD, ali mnoge američke kompanije su još pre nekoliko decenija preselile proizvodnju u inostranstvo, a naročito u Kinu, pa izuzetno malo verovatno da bi i ove carine tu nešto bitno promenile.

A kad je reč o Kini, ona je spremna na borbu: „Ako Sjedinjene Države istraju na daljem pooštravanju svojih ekonomskih i trgovinskih ograničenja, Kina ima čvrstu volju i dovoljne resurse da preduzme sve potrebne kontramere i bori se do kraja“, izjavio je portparol vlade u Pekingu.

Ipak, ovo odlaganje bar predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajne smatra „važnim korakom“ u stabilizaciji svetske ekonomije i najavljuje da će se EU i dalje truditi da pronađe zajednički jezik s Vašingtonom. „Jasni i predvidljivi uslovi su osnovna pretpostavka za funkcionisanje trgovine i lanca snabdevanja“, izjavila je Fon der Lajen. Pitanje je, međutim, da li s ovim američkim predsednikom zaista mogu da se obezbede „jasna i predvidljiva“ pravila.