Tramp i baltičke zemlje: balansiranje na istočnom krilu NATO

Za Estoniju, Letoniju i Litvaniju od vitalnog je interesa da Ukrajina opstane u odbrambenom ratu protiv Rusije. Ako Ukrajina izgubi taj rat, postoji strah da bi ruske trupe uskoro mogle da se nađu i na granicama triju baltičkih država. U tim bivšim sovjetskim republikama zato vlada zabrinutost zbog konfrontativnog kursa američkog predsednika Donalda Trampa. Poslednjih dana upalili su se brojni alarmi, posebno zbog najave šefa Bele kuće da se obustavlja slanje (vojne) pomoći Ukrajincima, odnosno da se s vlastima u Kijevu više neće razmenjivati obaveštajne informacije.

Istočno krilo NATO

Sve to otvorilo je i pitanje šta će biti s oko 2.000 američkih vojnika koji su stacionirani u tri baltičke zemlje? Kada su Donalda Trampa pitali hoće li njegove trupe i ubuduće da ostanu na istočnom krilu NATO, on je početkom marta naglasio predanost vojnom savezu sa Poljskom i baltičkom trojkom: „I to je komplikovano područje, ali oni imaju naše obećanje.“

Istovremeno, Tramp je ponovio da Evropljani generalno gledano moraju mnogo više da investiraju u sopstvenu odbranu: „Hteo bih da nam se približe (po pitanju visine izdvajanja za vojsku, prim.red.), jer oni mnogo manje doprinose NATO nego mi.“

Po tom pitanju baltičke zemlje dele mišljenje predsednika SAD. I one su naime od evropskih partnera zahtevale da povećaju svoje odbrambene, odnosno vojne budžete. U 2024. godini, Estonija je za odbranu izdvojila 3,43 odsto svog BDP, Letonija 3,15 procenata, a Litvanija 2,85 odsto. Time su se one po pitanju visine izdataka za odbranu (u odnosu na BDP) našle na drugoj, četvrtoj i šestoj poziciji među svim članicama NATO.

S obzirom na najnoviji razvoj događaja u Ukrajini, odnosno dinamike u odnosima između SAD i Rusije, sve tri baltičke zemlje obavezale su se da će svoje izdatke za odbrambena pitanja dodatno povećati – na pet odsto BDP.

Partnerstvo s SAD i EU

Baltičke države pokušavaju nekako da usklade dve različite komunikacijske linije, kaže Tomas Jarmalavičijus iz Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost u estonskom glavnom gradu Talinu: „Prva linija kaže da su SAD i dalje angažovane i da su važan saveznik Evrope i Baltika. A druga kaže da mi moramo da povećamo našu pomoć Ukrajini, kako bi ona pobedila i kako bi uspešno mogla da poveća pritisak na Rusiju – odnosno da mi naravno moramo da povećamo i ulaganja u evropsku obranu.“

A to se sve više pretvara u svojevrsno balansiranje, kaže Jarmalavičijus: „Mi ćemo se kad-tad naći pred dilemom hoćemo li i dalje da podržavamo Ukrajinu ili ćemo da pokušamo da zadržimo SAD u igri. Jer kad-tad će doći trenutak u kojem više neće biti moguće i jedno i drugo.“

Zahtevi baltičkih zemalja

Estonski premijer Kristen Mihal u razgovoru za DW izrazio je optimizam da bi to moglo i da uspe: „Srećom, nijedna zemlja-članica NATO ne mora da odlučuje između NATO i nekih drugih opcija, jer prema mom mišljenju NATO funkcioniše.“

Njegova zemlja će, kako je rekao, i ubuduće po mogućnosti na razne načine da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama – pre svega po pitanju Ukrajine. Gledajući dobronamerno na to pitanje, kaže Mihal, SAD i Ukrajina će i dalje pokušavati da se dogovore oko svega. Sastanak na vrhu između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o eksploataciji ukrajinskih sirovina u zamenu za bezbednosne garancije nedavno je rezultirao incidentom u Beloj kući: „Evropa može Ukrajini na raspolaganje da stavi jedan deo te zaštite, odnosno potrebnih finansija. Ali i Sjedinjene Države bi morale u tome da učestvuju“, kaže Mihal.

Estonski premijer u Trampovom pritisku vidi i nešto pozitivno: „Ako je neko bogat i ako je njegov region ugrožena od strane Rusije, onda se mora doprineti odbrani. U tom smislu su alarmi morali da zazvone mnogo ranije, i za to nije bio potreban Tramp.“

Baltičke zemlje ne otpisuju Amerikance

Prema mišljenju Andžejsa Viļumsonsa, državnog sekretara u letonskom Ministarstvu spoljnih poslova, još uvek je prerano za izvlačenje konkretnih zaključaka iz Trampovih poslednjih poteza: „Smatram da svi signali koje dobijamo iz Vašingtona, pa i ono što vidimo u javnosti, pokazuju da je sve to deo pregovaračke taktike sa Ukrajincima. To mi daje nadu da ništa nije definitivno i nepromenljivo“, rekao je Viļumsons za DW.

On smatra da nema razloga za pretpostavku da Bela kuća odjednom stoji na strani Kremlja: „Svi ti razgovori koje smo vodili s novom vladom ili ministrom spoljnih poslova, ne daju nam razlog za uverenje da će nas SAD ostaviti na cedilu ili da su Amerikanci odjednom postali prijatelji Rusije“, napominje Viļumsons.

Potrebno „spasiti“ odnose sa SAD

Linas Kojala, direktor Centra za geopolitiku i studije bezbednosti u litvanskom glavnom gradu Vilnjusu, nešto kritičnije gleda na dobronameran stav baltičkih država prema SAD. Kada bi postojala alternativa Amerikancima, kaže on, u tom slučaju bi i reakcija baltičkih zemalja na Trampa izgledala sasvim drugačije: „Neke izjave je jako teško podneti, one direktno protivreče interesima Ukrajine.“

Ali SAD su trenutno nezamenljive kao bezbednosni partner, dodaje Kojala: „Baltik se nalazi na brodu u sred okeana, a brodom upravljaju SAD. Mi možemo da skočimo sa broda, ali na vidiku drugog broda nema.“ S dovoljnom količinom novca i političkom voljom, Evropa za nekoliko godina možda može i sama da preuzme vodeću ulogu, smatra Kojala: „Ali najpre moramo da uradimo sve što je potrebno kako bismo spasili odnose sa SAD.“

Baltičke zemlje ubuduće žele da se koncentrišu na ono na šta same mogu da utiču: na podršku Ukrajini, na jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti, odnosno na saradnju s evropskim saveznicima poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Pozitivan je signal nedavno u tom kontekstu odaslala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je naime najavila novi plan odbrane Evropske unije „težak“ više od 800 milijardi evra.

Pre samo pola godine, kaže za DW Kristen Mihal, on je od Fon der Lajen tražio da olakša pravila unutar Evropske unije po pitanju saradnje na planu odbrambene politike. Tada mu je, kaže, šefica Evropske komisije rekla da po tom pitanju ne vidi nikakve mogućnosti unutar EU. Mihal je sada ponovo pitao Fon der Lajen o tome, a ona mu je, kako kaže, odgovorila: „Sada smo konačno u tome uspeli.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku