Teška potraga za negovateljima

Rafael Ritig ne razmišlja o odustajanju. Posle više od dve decenije rada u ugostiteljstvu, odlučio je da napravi zaokret i upiše školu za negovatelje.

„Hteo sam da radim nešto što je dobro za društvo, nazovite to krizom srednjih godina“, kaže ovaj 41-godišnjak.

Prva godina obuke mu se bliži kraju, a Ritig je i dalje oduševljen svojim novim zanimanjem. „Sve se poklopilo“, kaže on, iako mu je posao u nezi u početku bio neobičan.

„Kada si tu i moraš da odbaciš strahove od tako intenzivnog fizičkog kontakta, to te promeni“, kaže Ritig. „Imaš posla sa izlučevinama i mirisima s kojima nikada pre nisi imao dodira.“

No, Rafael Ritig je to savladao već posle nekoliko dana na novom poslu.

Ljudi poput njega su zlata vredni Nemačkoj. Jer, već sada je upražnjeno preko sto hiljada radnih mesta u sektoru nege starih i bolesnih.

Nove ljude je veoma teško naći. A potreba raste – zbog starenja stanovništva i sve dužeg životnog veka, u Nemačkoj godišnje oko 350.000 novih ljudi postaju slučajevi za negu.

Apokaliptične pretpostavke kažu da narednih decenija treba uposliti i do pola miliona negovatelja. A posao, izgleda, nije baš privlačan.

Polaznici doživljavaju „šok stvarnosti“

Prema podacima Saveznog ministarstva za porodicu, oko 30 odsto polaznika obuke za negovatelje prekida svoje ugovore o obuci pre završetka.

Doduše, moguće da su u statistici i oni koji prekinu obuku u jednoj bolnici ili domu za stare, pa nastave na drugom mestu.

Stopa odustajanja, prema podacima iz ministarstva, „otprilike odgovara prosečnim stopama prekida školovanja u dualnom sistemu stručnog obrazovanja“. To sugeriše da sektor nege prolazi isto kao druge branše – neko proba i vidi da to nije za njega pa odustane.

Ali odgovorne osobe poput Dane Vins izražavaju zabrinutost. Ona je rukovodilac Odeljenja za škole za negovatelje na Nemačkoj akademiji za obrazovanje uz rad u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija i smatra visoku stopu odustajanja „pravim problemom“. Jedan od razloga je, kako kaže, „šok koji na mlade polaznike ostavlja stvarnost“.

„Učenici vide koliko su negovatelji preopterećeni i pomisle: ‘Jednog dana ću i ja biti kao oni’“, kaže Vins.

Situacija u sektoru nege se proteklih godina dodatno pogoršala. „Ljudi žive sve duže, sve su stariji i samim tim i bolesniji. S druge strane, raspolažemo sa premalo osoblja“, kaže ona.

Istovremeno, opada i nivo kvalifikacija kod kandidata. „Sve češće imamo polaznike koji zapravo nisu sposobni za stručno obrazovanje.“

Raspored u smenama kao dodatni minus

Poslodavci se zbog toga bore za najbolje kandidate. Ana Ferari, medicinska sestra i mentorka u jednoj ustanovi za intenzivnu negu dece u Bilefeldu, promoviše zanimanje negovatelja na sajmovima zapošljavanja i u srednjim školama.

Svesna je i nedostataka ovog posla. „Ne može se poreći da radno vreme, zbog rada u smenama, nije baš prilagođeno porodičnom ili društvenom životu“, kaže ona.

Međutim, ona ističe i pozitivne strane: posao negovatelja može biti vrlo raznolik. Uprkos svim opterećenjima, ipak je moguće provoditi dovoljno vremena sa pacijentima.

Ključ za smanjenje stope odustajanja tokom obuke je, prema rečima Ane Ferari, dobra podrška mentora. Poslodavci bi takođe trebalo da pomognu polaznici pronađu ravnotežu između posla i privatnog života.

„Mislim da je važno da se učenicima već za vreme obuke pokaže da smeju da postave granice – na primer, kada se od njih traži da uskoče u smenu preko vikenda.“

Rafael Ritig se ne oseća preopterećeno

Za Rafaela Ritiga opterećenje za sada nije problem. „Dolazim iz ugostiteljstva, meni je sektor nege starih i nemoćnih čak opušteniji“, kaže on.

No dosad je tokom praktičnog dela obuke radio samo u jednom domu za stare osobe. U bolnici još nije bio angažovan.

„Možda sam jednostavno imao sreće sa poslodavcem“, kaže Ritig. „Moguće je da je u drugim ustanovama drugačije.“

Od svojih školskih koleginica i kolega, koji obuku rade u drugim ustanovama, čuo je razne priče. „Neki moraju da trče za svojim mentorima da bi uopšte dobili podršku.“

Rešenja: socijalni rad i jezička podrška

Dana Vins smatra da je ipak moguće smanjiti broj onih koji odustaju. Traži dodatna sredstva za socijalni rad kako bi se polaznici bolje podržali u slučaju ličnih problema.

Takođe su potrebna dodatna sredstva za jezičku podršku za negovatelje iz inostranstva. Trećina polaznika na njenim obukama dolazi direktno iz inostranstva – na primer iz Indije, Maroka, Vijetnama, Irana ili sa Filipina.

Stopa prekida kod njih je slična kao i kod domaćih pripravnika, ali razlozi su drugačiji. „Kod stranih učenika postoje jezičke barijere koje mogu dovesti do velikih poteškoća“, kaže Vins.

Ipak, ne može se izbeći dodatno vrbovanje negovatelja iz inostranstva – jednostavno zato što u Nemačkoj više nema dovoljno kandidata.