Svi Dodikovi fantomski referendumi

Nakon što je Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine oduzela predsednički mandat Miloradu Dodiku, iz Banjaluke je najavljen još jedan referendum.

Za poslednjih dvadeset godina vladavine Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na čelu sa Dodikom malo je onih koji znaju tačan broj najava održavanja referenduma, bilo da se radi o samostalnosti Republike Srpske, NATO-u, visokom predstavniku, državnom pravosuđu ili nekom drugom pitanju bitnom za „nacionalni interes“.

„Narodna skupština Republike Srpske je mesto gde se mi borimo. Mislim da ulazimo u seriju referenduma“, rekao je Dodik, poručivši da će narod na predstojećem referendumu „glasati za veliko Ne, a možda uskoro i za veliko Da“.

Konačna odluka suda o prestanku mandata

Dok se čeka na sednicu skupštine sa ovim pitanjem, čeka se i konačna odluka Apelacionog veća Suda BiH, koji bi ove sedmice trebalo da odlučuje o žalbi Dodikovog advokatskog tima na oduzimanje mandata. Nakon te odluke, ukoliko bude potvrđena, mandat Milorada Dodika biće i zvanično okončan.

Izvesno je da će CIK odmah nakon konačne odluke suda o oduzimanju mandata, za koju pravnici smatraju da će biti potvrđena, raspisati prevremene izbore.

Ostaje pitanje kako će se vlast u Banjaluci ponašati u tom slučaju s obzirom na to da je najavljeno da će ti izbori biti sprečeni, a izbori održani po Izbornom zakonu RS.

„Ti izbori se neće održati dok sam ja predsednik i dok ja delujem politički. Pozivam saradnike da odbiju bilo kakvu mogućnost da se sprovedu vanredni izbori za predsednika. I da se angažuje policija, da se ne dozvoli nikakvo glasačko mesto“, poručio je između ostalog Dodik, nakon prve odluke CIK-a o oduzimanju mandata čija se pravosnažnost očekuje naredne sedmice.

Međutim, sprečavanjem održavanja izbora koje raspiše CIK, Dodik rizikuje još jednu konfrontaciju sa državnim sudovima, pored presude kojom mu je zabranjeno političko delovanje narednih šest godina. Što se tiče zatvorske kazne od godinu dana, ona je protekle sedmice zamenjena novčanom, što je sud prihvatio.

Opozicioni raspad

Takođe, logistika kojom Republika Srpska u ovom trenutku raspolaže kada je reč o samostalnom organizovanju izbora ravna je nuli. Članovima Republičke izborne komisije istekao je mandat, a do sada nije pokazana volja da se na ovoj priči istraje.

U takvim uslovima, opozicija u RS traži svoje mesto pod suncem i „šansu koju ne smeju propustiti“, kako kaže Igor Crnadak, potpredsednik opozicione Partije demokratskog progresa. Iako za ovu sedmicu najavljuju početak pregovora unutar opozicije o zajedničkom kandidatu na prevremenim izborima, konce bi im mogao pomrsiti prvi čovek PDP-a Draško Stanivuković, koji zbog intervencija visokog predstavnika ne misli da su izbori dobro rešenje.

„Pozvali smo sve političke organizacije da nijedna politička stranka ne učestvuje na izborima da tu pokažemo jedno nacionalno jedinstvo“, rekao je Stanivuković, koji je ranije najavio kandidaturu za predsednika RS na redovnim izborima 2026. godine.

Iz ostatka opozicionih redova stiže najava da su sada maske pale i da je jasno ko radi u čijem interesu.

„Stanivuković mora da igra kako Vučić i Dodik kažu i od njih dobija signale kako da se ponaša, da pravi što veću štetu opoziciji. Da onemogući jedinstvo“, smatra poslanik opozicione Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.

Referendumi kao mrtvo slovo

Dok se čeka rasplet oko prevremenih izbora i da li će biti jedinstva unutar opozicije, te da li će SNSD učestvovati na izborima, mnogi veruju da je kampanja vladajuće partije već počela upravo novom pričom o referendumu, odnosno sada već „seriji referenduma“.

Međutim, od pedesetak najavljenih u poslednje dve decenije, sproveden je tek jedan 2016, onaj o Danu RS. I taj je Ustavni sud poništio, nakon čega ga je vlast proglasila anketom i izgubila kredibilitet u tom smislu.

Prvi je najavljen odmah nakon dolaska na vlast SNSD-a 2006. godine, kada se isticalo da RS treba da bude samostalna država. Posebno aktuelan period najave referenduma bio je nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore ali i proglašenja nezavisnosti Kosova. Međutim, sve je ostalo na verbalnim najavama.

Do 2011. godine Dodik je najavio nekoliko referenduma, a iste godine je Narodna skupština trebalo da raspiše onaj o Sudu i Tužilaštvu BiH, od koga se odustalo nakon što je tadašnja visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton došla u Banjaluku. Od referenduma se odustalo „u znak dobre volje“, kako bi se sproveo strukturalni dijalog o pravosuđu, koji je nakon nekoliko meseci propao.

Nakon spomenutog 2016. o Danu RS, čiji su rezultati poništeni, svake godine ih je najavljeno još nekoliko, od kojih nijedan nije sproveden.

Poslednji koji je najavljen ne bi imao nikakvo pravno dejstvo, s obzirom na to da na državnom nivou ne postoji zakon o referendumu. Tako da entiteti nemaju nadležnost da odlučuju o pitanjima koja se tiču države. Tako bi bilo i sa ovim, kaže dr Milan Blagojević, pravni stručnjak iz Banjaluke.

RS exit

„Ustav RS sadrži odredbe da Narodna skupština može da raspiše referendum, ali iz Ustava proizilazi da taj referendum nema pravnu snagu već je konsultativne prirode“, kaže Blagojević, koji očekuje da će Ustavni sud odmah reagovati.

„Očekujem da će Ustavni sud doneti odluku kojom utvrđuje da je ta odluka Narodne skupštine neustavna“, zaključuje Blagojević, ističući da referendum ne može biti ustavan ako se njime radi nešto što je suprotno važećem Ustavu.

„Za 60 dana se vidimo. Verujem da ću biti uvereniji kada vam se budem obraćao tada i da ću biti bliže onom što sam na početku rekao – goodbye BiH, welcome RS exit“, rekao je 2020. godine tada srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik na posebnoj sednici parlamenta, nakon što je Ustavni sud BiH poništio entitetski zakon o poljoprivrednom zemljištu i kao titulara proglasio BiH.

Tada je praktično počela najveća politička kriza u zemlji od Dejtona, koja se samo nadograđivala u poslednjih pet godina.