Sve više vegana – šansa za poljoprivredu?

Ko se boji kobasice bez mesa? Među onima koji skeptično gledaju na sve veći broj prehrambenih proizvoda koji zamenjuju meso su i poljoprivrednici. Ali i među njima se nakon desetak godina probilo saznanje da od tog trenda mogu i da profitiraju.

„Šta mislite odakle dolaze sastojci koji su potrebni da bi se proizvela veganska kobasica ili bezmesno mleveno meso? Od poljoprivrednika, naravno“, kaže predsednik Udruženja nemačkih poljoprivrednika Joahim Rukvid.

-pročitajte još: Da li nas meso čini bolesnima?

Šansa za poljoprivrednike

U međuvremenu su se mnogi nemački poljoprivrednici preorijentisali na uzgoj biljaka koje se koriste u veganskoj industriji: leblebije, soja ili zob. „Mi isporučujemo kvalitetne lokalne sirovine koje se prerađuju u namirnice koje su u trendu“, kaže Rukvid. On doduše ne kaže da li veganski „bum“ smatra trenutnom modom ili trajnom promenom načina života.

Neke njegove kolege, poput ljudi u Ministarstvu poljoprivrede pokrajine Baden-Virtemberg još uvek se bore za stočarski lobi. Tako su nedavno žestoko kritikovali nameru grada Frajburga da u trpezarije u vrtićima i školama uvedu isključivo vegetarijansku hranu. Grad je doduše tvrdio da to ne radi iz „ideoloških“ razloga, već jednostavno zbog troškova i činjenice da je dobro meso mnogo skuplje nego dobro povrće.

Više veganskih nego „pravih“ kobasica

Iako ne može zaista da se govori o trendu, ako se uzme podatak da je u Nemačkoj od 83 miliona stanovnika oko 1,3 miliona veganaca, prehrambena industrije već odavno je otkrila potencijal tih mušterija. Jedna od najpoznatijih nemačkih firmi za suvomesnate proizvode, „Rigenvalder Mile“ još 2014. započela je s proizvodnjom bezmesnih viršli i pašteta.

„U početku su nam se naravno smejali, ali danas više niko ne ignoriše taj segment tržišta“, kaže predstavnica tog preduzeća sa severa Nemačke Klaudija Haušild. Prošle godine je ta firma po prvi put prodala više veganskih nego mesnih kobasica, salama i pašteta, dok je 2018. udeo veganskih proizvoda još uvek iznosio samo 27 odsto. Haušild smatra da je to „suštinski i dugoročan razvoj“.

Mešana ishrana

Iako je, kako je nedavno pokazala jedna studija fondacije Hajnrih Bel, prosečan nemački vegan mlađi od 30 i živi u gradu, veganski proizvodi našli su svoj put do samoposluga i u najudaljenijim krajevima Nemačke. U velikim gradskim sredinama, recimo u Berlinu ili u Kelnu, veganski restorani donedavno su bili izuzetak. Sada na novotvorene restorane veliki deo otpada na one koji nude isključivo jela bez namirnica životinjskog porekla.

I industrija užurbano traga za novim proizvodima i često baca oko na Daleki istok ili Kaliforniju, gde je veganska tradicija mnogo duža: jela od algi, burgeri od pasulja ili sir od oraščića. Mnogi od tih proizvoda ukusom zaista neodoljivo podsećaju na „original“.

Nutricionisti ujedno procenjuju da je sve više onih koji ne razmišljaju crno-belo, već da deo svoje ishrane zamenjuju veganskim namirnicama. „Dobar je korak ako tu i tamo mleveno meso za bolonjeze zamenimo sojom ili ako u sendvič stavimo humus i paradajz umesto salame“, savetuje nutricionistkinja Ana-Lena Klap.I zaključuje: „Sve je stvar privikavanja.“

nk (dpa, KNA)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.