Sve više graničnih kontrola, a EU je nemoćna

Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.

Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.

„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.

On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.

Moguće privremene kontrole

Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.

Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.

To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.

Granične kontrole kao krajnja mera

Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.

I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.

Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.

Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.

Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.

Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno

Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.

Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.

U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena: „Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“

Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on. „I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.

Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.

Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.