Strah od ruske invazije u švedskoj turističkoj idili

Na švedskom ostrvu Gotland na Baltičkom moru čuje se pucnjava. Naoružani pripadnici narodne odbrane provlače se kroz grmlje. Vežbaju, kako bi bili spremni da reaguju u slučaju opasnosti. Konkretno: ukoliko vojska neke zemlje okupira ostrvo. Narodna odbrana na Gotlandu broji oko 500 pripadnika vojske, koji samo u svoje slobodno vreme učestvuju u vežbama.

Sara je veterinarska tehničarka. Danas nosi maskirnu uniformu, na glavi ima šlem. Deluje iscrpljeno. Priča da vežba kad god nađe malo vremena. Regularne vežbe se održavaju dva puta godišnje, ali Sara vežba barem jednom mesečno: "Mislim da je važno odbraniti zemlju. To ne može svako, ali oni koji mogu trebalo bi da se jave."

"Mala - ali efikasna jedinica"

Na ovom turističkom ostrvu već deset godina nema pripadnika švedske vojske. Kada su nestale političke napetosti u Evropi, vlada je povukla vojsku i prepustila odbranu stanovnicima. "To je mala, ali efikasna ekipa", kaže general Karl Engelsbrehtson. Jedinicu čini 500 ljudi naoružani modernim oružjem.

Dakle, ostrvo bi trebalo da brani 500 dobrovoljaca, od kojih neki i nisu spremni za akciju u svako doba. Brigadir Roland Ekenberg, pod čijim se zapovedništvom nalazi narodna odbrana, smatra da to ne predstavlja problem. "To su vrlo angažovani ljudi. Oni ne učestvuju samo u regularnim vežbama, nego vežbaju i samostalno kako bi bili što spremniji."

Strateški važan položaj

Gotland ima strateški važan položaj između švedskog kopna i baltičkih država. Obala Letonije je gotovo isto toliko udaljena kao i Stokholm. Svi brodovi koji iz Finske ili ruskog Sankt Peterburga plove za Poljsku ili Nemačku moraju da prođu pored švedskog ostrva. "Ovaj položaj je važan za trgovinu sa našim prijateljima, ali može biti i vojno značajan. I zanimljiv za naše neprijatelje", pojašnjava Ekenberg.

Zbog napetosti između Zapada i Rusije švedska vlada je odlučila bolje da zaštiti Gotland. Na ostrvo bi trebalo da bude premešteno 150 vojnika. Švedski ministar obrane Peter Hultkvist ističe da se mora adekvatno odreagovati na promenjenu geopolitičku situaciju. "Ranije smo bili koncentrisani na međunarodne vojne misije. Sada želimo više da usredsredimo na odbranu naše zemlje." On kao razloge navodi aneksiju Krima, sukob u Ukrajini, ruske interese na Arktiku i, kako kaže, "najnovije aktivnosti Rusije koja je svoje avione slala i do Islanda i Velike Britanije".

Vlada sada više novca izdvaja za odbranu. U modernizaciju i naoružanje biće uloženo oko 600 miliona evra, a zato će biti smanjena sredstva za učestvovanje u međunarodnim misijama.

Ostrvljani se raduju

Gradonačelnik Gotlanda Bjirn Janson se nada da će njegovo ostrvo imati koristi od vojnih ulaganja. Kaže da bi za lokalnu privredu bilo dobro ukoliko bi im se pridružilo oko 150 vojnika sa svojim porodicama. On priznaje da će to značiti i mnoge izazove: za nove stanovnike je neophodno izgraditi stanove i povećati kapaciteti vrtića, škola i drugih ustanova. "To neće biti lako, ali će biti dobro za nas", uveren je gradonačelnik.

Njegovo mišljenje deli i predstavnica Turističke zajednice Gotlanda Karin Sjoberg. Više vojnika znači i više radnih mesta i bolju infrastrukturu. "Mislim da će to za nas biti dobro. Jer za ostrvo je važno da dobije investicije", dodaje Sjoberg.