Strah francuskih vinara od američkih carina

Kot de Sezan je jedno je od manjih vinogradarskih područja u poznatoj vinarskoj pokrajini Šampanj. Damjan Šampi vodi vinariju Lebrin de Nevil i u poslednjih 20 godina je iz korena promenio poslovnu politiku: iz samoposluga je prešao u specijalizovane radnje i restorane. Proizvođač šampanjca je znatno proširio i izvoz u SAD. A sad - ovo.

„Još se nadamo da će se carine spustiti ispod 15 odsto. Zato imamo prilično pomešana osećanja u vezi s postignutim sporazumom“, rekao je vinar francuskoj novinskoj agenciji AFP o sporazumu EUi SAD o carinama.

Francuska želi posebna pravila za vino i žestoka pića

U tom dogovoru sa SAD postoji moguća rupa. EU još pregovara s američkom stranom kako bi na kraju bar neki sektori bili pošteđeni carina. „Želimo da dobijemo jemstva za vino i žestoka pića“, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro.

Šampanjac, vino iz Bordoa ili doline Rone, konjak ili armanjak - to su francuska nacionalna blaga sa velikim ekonomskim značajem. Oko 600.000 ljudi radi u francuskoj industriji vina i žestokih pića. Industrija uveliko zavisi od izvoza: 40 odsto francuskih vina se prodaje u inostranstvu.

Ne radi se o velikim korporacijama

SAD su najvažnije tržište van Francuske, pa i za mnoge vinarije u privatnom vlasništvu. Iv Kuvrer, izvršni direktor Udruženja nezavisnih proizvođača šampanjca, još uvek se nada: „Za nas bi bilo važno da se rešimo tih 15 odsto, inače postoji rizik da ćemo izgubiti dobar deo tržišta“. On dodaje da nije reč o nekom veliko sektoru privrede: „Ovde se ne radi o korporacijama kao što su Boing ili Erbas, već o malim firmama, srednjim preduzećima, kojima sada prete veliki ekonomski problemi.“

Vinari se osjećaju kao žrtve sukoba s kojim nemaju nikakve veze. I francuska vlada ne razume zašto SAD žele carine na vino. Trampobjašnjava kako navodno želi da vrati proizvodnju u SAD ali konjak ili šampanjac ne mogu da se proizvode u Teksasu.

Uložili mnogo rada u američko tržište

Ako se carinska stopa ne promeni, mnogim firmama neće preostati ništa drugo nego da potraže nova tržišta, rekla je Kristin Sevijano, predsednica udruženja nezavisnih vinarija šampanjca. „Ne možemo da činimo čuda. Ali moramo da se preusmerimo, još više nego ranije“, kaže. „O tome mnogo razgovaramo u poslednje vreme. To zahteva vreme i ulaganja.“

Francuski vinari još ne žele da odustanu od američkog tržišta. Poslednjih godina su se trudili da tamo postignu uspeh. Tako je i sa šampanjcem „Le Brin de Nevil“: u vinskom podrumu Damjan Šampi redovno proverava njegov kvalitet. „Uložili smo veoma, veoma mnogo rada u američko tržište. Tokom mnogo godina smo se sastajali s uvoznicima, putovali, organizovali degustacije vina u SAD. Naravno, bilo bi šteta kad bi sav taj rad bio uzaludan“, kaže Šampi.

Skupo, skuplje, nedostižno...

Direktor zadruge računa: boca šampanjca koja košta 30 evra kada izađe iz vinarije, u SAD stiže u radnje po ceni između 50 i 60 evra. Carine bi konkretno značile: cena po boci mogla bi da dostigne gotovo 70 evra.

Za potrošače je to onda već veoma mnogo, ali Damjan Šampi ne želi da menja prodajnu cenu. Pitanje je, dakle, hoće li kupci u SAD biti spremni da izdvoje još više za dobru bocu šampanjca.

Mnogi verovatno neće, smatra francusko udruženje vina i žestokih pića - i računa s padom prodaje u SAD za 25 posto. Ako se ostane pri takvim carinama.