Stari spor, novi sastanci: o čemu se radi u kiparskom sukobu

Ponovo se razgovara, ali nijedan od suprotstavljenih tabora ne očekuje rešenje. Tako bi se moglo opisati trenutno stanje u kiparskom sukobu.

Predstavnici obeju strana imaju prilično različite stavove o mogućem rešenju. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušao je da na neformalnim razgovorima u Palati naroda u Ženevi pronađe zajedničku osnovu za ponovno pokretanje zvaničnih mirovnih pregovora.

O čemu se radi u suštini?

Kao što je često slučaj kod sukoba, i na Kipru uzroci sežu duboko u prošlost. Decenijama je među najvećom etničkom grupom, kiparskim Grcima, postojao zahtev da se ostrvo ujedini sa Grčkom. Mnogi kiparski Turci, koji su se tokom vekovne pripadnosti ostrva Osmanskom carstvu naselili na Kipru, prema tome su bili skeptični.

Sredinom 20. veka bezbednosna situacija na ostrvu se pogoršala. Nakon pregovora između Kiprana, tadašnje kolonijalne sile Velike Britanije, kao i Turske i Grčke, Kipar je 1960. postao nezavisan, a tri pomenute države dobile su status garantnih sila.

Velika Britanija i danas održava dve vojne baze koje su formalno britanske prekomorske teritorije. Masakri među etničkim grupama 1963. ušli su u istoriju pod nazivom „krvavi Božić“. Nakon toga, Ujedinjene nacije poslale su na to ostrvo mirovne snage. One su tamo prisutne sve do danas.

Radikalni kiparski Grci izvršili su 1974. puč protiv vlade kako bi nasilno pripojili ostrvo tadašnjoj vojnoj diktaturi u Grčkoj. Turska je, radi zaštite kiparskih Turaka, poslala vojsku i zauzela severni deo ostrva. Iako je u Republici Kipar puč ubrzo poništen, Turska je zadržala kontrolu nad severom ostrva. Suštinski, to područje obuhvata takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, koja se 1983. jednostrano proglasila nezavisnom, ali, osim Turske, međunarodna zajednica je ne priznaje kao državu.

Osnovni cilj Republike Kipar jeste ponovno ujedinjenje ostrva, dok se politički predstavnici kiparskih Turaka zalažu za rešenje sa dve odvojene države.

Od maja 2004. Republika Kipar je članica Evropske unije. Prema međunarodnom pravu, članstvo obuhvata celo ostrvo – međutim, ni posle više od 20 godina vlasti na severu ne sprovode evropske zakone.

Koja mirovna rešenja su do sada propala i zašto?

Ujedinjene nacije stacionirale su mirovne snage na Kipru pre više od 60 godina. Ne samo zbog visokih troškova, već i iz političkih razloga, UN se već decenijama aktivno angažuju kao posrednici u tom sukobu kako bi se on okončao.

Neposredno pred pristupanje južnog dela Kipra Evropskoj uniji 2004, izgledalo je da je rešenje na dohvat ruke. Tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan predložio je federaciju u kojoj bi oba dela ostrva zadržala široku autonomiju, dok bi ih u međunarodnim odnosima predstavljala zajednička vlada. Na referendumu je sever glasao za plan, ali su u južnom delu Kipra preovladali glasovi protiv.

Od tada su vođeni pregovori u različitim formatima i pod različitim okolnostima. Novi generalni sekretar UN Antonio Gutereš je 2017. morao da u švajcarskoj Kran-Montani objavi neuspeh pregovora. Ključno sporno pitanje bio je zahtev za povlačenje oko 35.000 turskih vojnika, koji su i dalje stacionirani na severu. Turska i Grčka, kao i obe kiparske delegacije, međusobno su se optuživale za neuspeh zvaničnih pregovora.

Šta je bila polazna tačka za aktuelne razgovore?

Antonio Gutereš je još 2021. organizovao sastanak u Ženevi kako bi neformalno ispitao da li postoji zajednička osnova za zvanične pregovore. Tada to nije bio slučaj.

Ovo je drugi pokušaj. Pored kiparskog predsednika Nikosa Hristodulidisa i predstavnika kiparskih Turaka Ersina Tatara, za pregovaračkim stolom sede i garantne sile – Grčka, Turska i Velika Britanija.

„Neformalni sastanak pružiće priliku za značajnu diskusiju o daljem putu“, citirala je novinska agencija AFP jednu portparolku UN uoči sastanka. 

Hristodulidis je kao cilj naveo ponovno pokretanje zvaničnih pregovora, dok se Tatar založio za produbljivanje unutarkiparske saradnje – uz isticanje samostalnosti kiparskih Turaka.

Posle „konstruktivne“ zajedničke sednice, Gutereš, kako se i očekivalo, nije mogao da objavi veliki proboj. Ipak, barem je dogovoreno da se sledeća runda razgovora održi krajem jula.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku