Srebrenica opominje: Ćutanje ohrabruje na nove zločine

U Srebrenicisu petak (11. jula) ukopani posmrtni ostaci sedam žrtava genocida. Još se traga za ostacima oko 1.000 tela, jer su nakon zločina masovne grobnice prekopavane, a posmrtni ostaci prebacivani na različite lokacije i pokopani u tzv. sekundarne grobnice kako bi se prikrili tragovi zločina.

Genocid u Srebrenici počinili su pripadnici bivše Vojske i Policije Republike Srpske te paravojnih formacija. U julu 1995. godine ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka Srebrenice i Podrinja. Pred međunarodnim sudom u Hagu i lokalnim pravosuđem, za genocid su osuđeni najviši vojnopolitički čelnici RS, među kojima Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Srbija je, pred Međunarodnim sudom, osuđena „jer nije sprečila genocid u Srebrenici“.

Munira Subašić: „Svet i Evropa ništa nisu naučili iz genocida u Srebrenici“

Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa Munira Subašić izgubila je 22 člana uže familije, a sina su joj pripadnici bivše VRS u Potočarima oteli iz ruku. Na komemorativnoj sednici se zahvalila svim članicama UN koje su glasale za rezoluciju  o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici, a onim, koje nisu glasale, poručila je da „žive u mraku“. Osudila je svet koji ništa nije učinio kako bi sprečio zločin takvih razmera.

„Zato što se tolerisao genocid u Srebrenici, danas imamo zločine i na drugim mestima u svetu, poput onih u Ukrajini i Gazi, i sada mnoge majke u Ukrajini i Palestini doživljavaju ono što smo mi doživljavale u BiH 1995.  To je dokaz da svet i Evropa ništa nisu naučili iz genocida u Srebrenici“, rekla je Munira Subašić.

Bećirovićeva poruka Srbiji

Član Predsedništva BiH Denis Bećirović govorio je o propagandi i ideologijama koje su dovele do genocida. „Genocid nije bio slučajnost, nego planiran i monstruozno izvršen. Bez vojne i finansijske podrške Beograda on ne bi bio moguć“, rekao je Bećirović, pozivajući Srbiju da prihvati presude Haškog suda i odbaci politiku ugrožavanja BiH i regije.

Podsetio je na „monstruoznu“ poruku Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije izrečenu upravo u vreme genocida u Srebrenici jula 1995. godine da „za jednog Srbina treba ubiti 100 muslimana“, te naglasio da su takve poruke i dovele do masovnih zločina na području bivše Jugoslavije, te da i danas ugrožavaju mir i stabilnost Balkana i Evrope.

Šmit: „Da sačuvamo dostojanstvo žrtava pred licem istorijskog revizionizma“

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit podsetio je da je genocid u Srebrenici planiran i da se pokušaji njegovog negiranja moraju jasno odbaciti. „Ovde smo ne samo da odamo počast, nego i da sačuvamo dostojanstvo žrtava pred licem istorijskog revizionizma“, rekao je visoki predstavnik, pozivajući na nastavak razgovora o genocidu s mlađim generacijama ali i podršku povratnicima.

Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove Serž Bramerc podsetio je na ubistva više od 8.000 muškaraca i dečaka Srebrenice: „Genocid u Srebrenici nije bio izolovan slučaj, jer je postojala odluka i plan da se uništi bošnjačko-muslimanska zajednica, što je utvrđeno i haškim presudama“.

Dodao je da se počast žrtvama ukazuje i na taj način što se imenuju počinitelji, među kojima su Radovan Karadžić i Ratko Mladić. „Danas su ovi ljudi osuđeni i u istoriji i označeni kao jedni od najgorih ratnih zločinaca, a Srebrenica je postala simbol nade jer su preživele žrtve genocida nadjačale prošlost. Oni su danas čuvari istine", kazao je Bramerc.

Andrej Plenković: „BiH i Hrvatska žrtve Miloševićevog režima“

Hrvatski premijer Andrej Plenković nazvao je genocid u Srebrenici „najstrašnijim zločinom na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata“, podsećajući da su ljudi ubijeni „samo zato što su bili Bošnjaci“. Napomenuo je da su i Hrvatska i BiH bile „žrtve režima Slobodana Miloševića“ i da, poput majki Srebrenice, i hrvatske majke još uvek tragaju za posmrtnim ostacima žrtava. „Srebrenica nas trajno obavezuje da budemo čuvari istine, da zločini nikada ne ostanu nekažnjeni i da nijedna žrtva ne bude zaboravljena“, kazao je Plenković, naglasivši i podršku Hrvatske evropskom putu BiH.

Joahim Gauk: „Okretanje glave nije opcija“

Bivši predsednik Nemačke Joahim Gauk rekao je da je međunarodna zajednica, uključujući i Nemačku „zakazala 1995.“ „Okretanje glave nije opcija. Čak i danas postoje glasovi koji preokreću činjenice, slave zločince i negiraju genocid, i tom istorijskom revizionizmu se odlučno suprotstavljamo“, poručio je Gauk. „Ovo što se dešava u Ukrajini, u centru Evrope, je samo još jedan pokazatelj da mir u Evropi nikada nije bio zagarantovan i da ga moramo čuvati i braniti“, naglasio je Gauk.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je na komemoraciji u Potočarima da „ni u Evropi ni bilo gde drugo nema mesta negiranju genocida, revizionizmu ni veličanju zločinaca“, što je, kako je rekao, „prvi korak kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini više ne dogode“.

Evropska komesarka Marta Kos poručila je da je Srebrenica „dubok ožiljak u evropskoj istoriji“ i da „mržnja i dehumanizacija mogu dovesti do najtežih zločina“. „Odajemo počast Bošnjacima, ubijenim u genocidu. Ubijeno je 8372 ljudi, a potom se zločin prekopavanjem grobnica pokušao prikriti“, kazala je Marta Kos, komesarka za proširenje. „Naša je dužnost da se sećamo, suprotstavimo negiranju genocida, veličanju ratnih zločinaca, mržnjama i podelama“, zaključila je Kos.

Izvinjenje Holandije

Ministar spoljnih poslova Holandije Kasper Veldkamp iskazao je moralnu i političku odgovornost svoje zemlje. „Svaki nišan u Potočarima nosi drugo ime, ali svi su ovde jer su bili Bošnjaci. Zbog toga ponavljam najdublje izvinjenje u ime Holandije“, kazao je Veldkamp, naglašavajući podršku Memorijalnom centru i obrazovanju o genocidu. U vreme izvršenja genocida, holandski bataljon u sastavu UNPROFOR-a bio je stacioniran upravo u Srebrenici.

Generalni sekretar NATO Mark Rute upozorio je da se retorika podela i negiranja genocida ne sme tolerisati. „Danas obeležavamo 30. godišnjicu genocida u Srebrenici, tragediju koja je šokirala svet i zauvek povezala moju zemlju s vašom. Posetio sam Potočare kao premijer Holandije. Nikada nećemo zaboraviti užas tih dana, a naše misli su sa svima koji su pogođeni. Naša je obaveza da gradimo svetliju budućnost“.

Zločini se ipak ponavljaju

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Loke Rasmusen podsetio je da je genocid 1995. pokazao da se zločini, poput onih iz Drugog svetskog rata, „ipak mogu ponoviti“. Kako je naveo, bol Srebrenice nije ograničena na prošlost, odjekuje u sadašnjosti a čuće se i u budućnosti. Upozorio je da međunarodna zajednica ima zajedničku odgovornost da „očuva sećanje na te zločine i osigura da se takve strahote nikad ne ponove“.

Švedska ministarka Maria Malmer Stenergard naglasila je da mir nije samo odsustvo rata, nego i prisustvo pravde i jednakosti: „Zato smo podržali Rezoluciju UN kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“.

Vojvotkinja od Edinburga Sofi Ris-Džons pročitala je poruku britanskog kralja Čarlsa III. „Ne može biti zajedničke budućnosti ako se negiraju događaji iz prošlosti“, poručio je britanski monarh, pozvavši na nastavak traganja za nestalima i obnovu poverenja među zajednicama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pisanoj poruci istakla je da je „genocid u Srebrenici jedno od najmračnijih poglavlja u kolektivnom pamćenju Evrope“. „Priznajemo svoju prošlost i odgovornost zbog neuspeha da se genocid spreči“, te upozorila na opasnost od poricanja i veličanja zločinaca.

Na komemorativnoj sednici u Potočarima prenesene su i poruke čelnika Austrije, Francuske, Italije, Turske i mnogih drugih zemalja.