Srebrenica: Opomena i za Nemačku

„Čak i 30 godina nakon genocida, prema podacima Instituta za nestale u Bosni i Hercegovini (INOBIH), oko hiljadu osoba iz Srebrenice još uvek nije pronađeno i identifikovano. To je prvenstveno zato što su prvobitne masovne grobnice srpske jedinice naknadno otvarale. One su tela rasporedile u brojne nove (sekundarne, prim.red.) masovne grobnice, ponekad na udaljenim lokacijama. To je pokušaj prikrivanja tragova masovnih ubistava“, piše nemački javni servis MDR u tekstu pod naslovom „Srebrenica: Opomena i za Nemačku“.

Takođe se navodi da potragu za posmrtnim ostacima nestalih osoba otežava i negiranje genocida nad Bošnjacima. „U tome učestvuje deo bosansko-srpskog stanovništva i institucija, ali pre svega političari poput predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. U mnogim slučajevima počinjeni zločini se čak slave kao herojska dela“, navodi nemački javni servis.

MDR donosi životnu priču Sejfudina Dizdarevića, kojeg su početkom devedesetih roditelji, kao 15-godišnjaka, i da bi ga zaštitili od rata, poslali u Diseldorf gde i danas živi. Autor teksta ocenjuje da nisu samo problem negiranje i trivijalizacija genocida.

„Dizdarević je zabrinut što Nemačka jedva da je svesna kako desničarski teroristi širom sveta veličaju zločine srpskih nacionalista nad Bosancima. Tokom proteklih 15 godina, kaže on, islamofobni teroristi, Anders Brejvik u Norveškoj i Brenton Tarant na Novom Zelandu, pozivali su se na genocid u Bosni. Dizdarević takođe razmišlja o slučaju koji su RTL-ovi novinari zabeležili pre nekoliko meseci tokom istraživanja o desničarsko-ekstremističkom Identitarnom pokretu u Austriji. Tamo je, kaže on, „Nemica iz krugova AfD-a rekla da želi ’Srebrenicu 2.0’ za Nemačku, tj. masovno ubistvo muslimana u Saveznoj Republici“, piše MDR.

„Sećanje zavisi od etničkog porekla“

Radio Dojčlandfunk na svojoj onlajn-stranici takođe piše o negiranju genocida. „U Bosni i Hercegovini sećanje na ratne zločine izuzetno zavisi od etničkog porekla“, ocenjuje se. „Trideset godina kasnije, genocid u Srebrenici ima dalekosežne posledice za bosansko društvo. Sećanje na događaje iz jula 1995. podeljeno je po etničkim linijama. To komplikuje suživot i pomirenje. Sukobljene su dve suprotstavljene perspektive“, piše Dojčlandfunk.

„Dok Srbi i Bošnjaci doduše mogu da žive jedni pored drugih u svakodnevnom životu, tema Srebrenice često je tabu. Čim se ona pokrene, Srbi se često osećaju optuženo. Neki refleksno ukazuju na sopstvene žrtve rata. Otvorena razmena mišljenja i razgovori o onom što su preživeli gotovo su nemogući“, piše u članku.

Zloupotreba pojma

Austrijski Standard ukazuje na međunarodnu konferenciju održanu u Sarajevu na kojoj se govorilo o genocidu. Tekst je pod naslovom „30 godina nakon genocida u Srebrenici pojam genocida se još uvek zloupotrebljava“.

Na konferenciji je učestvovao australijski istoričar Dirk Mozes, koji je u svom predavanju govorio o osnovnom problemu pojma genocid, koji je povezan s istorijskim uslovima u kojima je formulisan.

„’Arhitekte posleratnog poretka razlikovali su oružani sukob i genocid, tj. motiv za poraz neprijatelja i nameru uništenja naroda’, objašnjava Moses. Konvencija Ujedinjenih nacija o genocidu iz 1948. zato je razlikovala ratove za uništenje ili ratove za raseljavanje, u kojima se jedno stanovništvo zamenjuje drugim, od genocida kao pravne kategorije“, piše Standard.

„O genocidu je reč samo kada postoji namera uništenja, u celini ili delimično, etničke ili verske grupe. Zato, ako država tvrdi da deluje iz političko-strateških razloga, može da izbegne podvrgavanje Konvenciji o genocidu. Međutim, Mozes smatra tu razliku ’mitskom’ i ’zbunjujućom’. On tvrdi da pravni pristup nije u skladu sa stvarnošću, dodajući da je u Bosni i Hercegovini, na primer, rat za raseljavanje Muslimana postojao još pre genocida u julu 1995. godine“, piše Standard.

Činjenica je da je u BiH 1992. godine, ubijeno i raseljeno više ljudi samo zbog svog muslimanskog identiteta nego u godini kada je počinjen genocid, zaključuje austrijski list.