Smrt porodilje na svaka dva minuta

Sedmi april se od 1950. obeležava kao Dan svetskog zdravlja i to je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odlučila nedugo nakon što je i sama bila osnovana.

Ove godine je taj dan posvećen problemu koji se već počeo zaboravljati u razvijenim zemljama – smrtnost porodilja.

Jer problem je još uvek ogroman: svake dve minuta negde u svetu jedna žena izgubi život u trenutku kad na svet donosi novog Zemljanina. Majke umiru bilo za vreme samog porođaja ili neposredno nakon toga.

„Većina tih smrtnih slučajeva bi se mogla sprečiti“, piše u saopštenju SZO povodom ovog dana.

Stanje je doduše postalo bolje – 2000. godine je bilo gotovo dvostruko više smrtnosti porodilja u svetu, oko 443 hiljade. U Evropskoj uniji je to postao izuzetan slučaj – 2023. je preminulo 450 majki u trenutku rođenja svog deteta.

Porođaj je jedan od medicinski najkompleksnijih trenutaka u ženskom životu. Odlična i duhovita knjiga britanskog bivšeg lekara Adama Kaja This is Going to Hurt o njegovim iskustvima na porođajnom odeljenju britanske bolnice svedoči da baš sve može poći krivim putem.

Od položaja deteta u utrobi pa do sve većeg problema u Evropi jer su majke sve starije kod rođenja prvog deteta. Nizak nivo smrtnosti porodilja znači i još uvek odličnu zdravstvenu negu Evropljanki.

SZO treba novac

A o takvoj nezi mnoge trudnice u svetu mogu samo da sanjaju: daleko najgore je u Nigeriji gde je 2023. umrlo 75.000 porodilja, ali loše je i u Demokratskoj Republici Kongo i Pakistanu.

Nema većeg napretka ni u Latinskoj Americi, a na ovaj Dan zdravlja se generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus posebno osvrnuo na Sjedinjene Države.

Zapravo u SAD smrtnost porodilja opet raste – dobra zdravstvena nega tamo može i da košta, ali SZO je mnogo više zabrinuta pretnjama vlasti u Vašingtonu da će potpuno obustaviti novčanu podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Kod smrtnosti porodilja u svetu SZO je postavila cilj da dogodine smrtnost ograniči na najviše 70 na 100.000 porođaja – u Nemačkoj je to 2017. bilo 7, u Srbiji 10, ali u mnoštvu država Azije, Južne Amerike i pre svega Afrike to je daleko iznad te granice: u Južnom Sudanu je to bilo 1.150 slučajeva.

A bez finansijskih sredstava su države prinuđene da smanje za život važnu negu za zdravlje majki, novorođenčadi i dece, upozorava Gebrejesus. Manje novca znači zatvaranje zdravstvenih institucija i gubitak osoblja, a istovremeno ugrožava snabdevanje sredstava i lekova kojima bi se majke mogle spasiti.