Smanjiti mesečne izdatke za ukrajinske izbeglice?

U Nemačkoj su od juna 2022. ukrajinske izbeglice automatski dobijale građanski dohodak, što je zvanični naziv za socijalnu pomoć. Oni koji žive sami i nemaju prihode, primali su 563 evra mesečno.

To ih je razlikovalo od tražilaca azila koji primaju 460 evra mesečno i žive u centrima ili kampovima sa zajedničkom infrastrukturom (samo u retkim slučajevima mogu dobiti dozvolu da se usele u privatan stan).

Građanski dohodak je u punom iznosu dodeljivan na 6 meseci, nakon čega je mogao biti smanjen ukoliko korisnik ne pokaže napredak u pronalaženju posla ili prihoda. To pravilo važi i za mesečnu sumu namenjenu tražiocima azila.

Prema koalicionom dogovoru Demohrišćana i Socijaldemokrata, ukrajinske izbeglice koje su došle u Nemačku posle 1. aprila 2025, više nemaju pravo na građanski dohodak, već dobijaju naknadu za tražioce azila.

Premijer Bavarske i lider CSU Markus Zeder, u intervjuu za javni servis ZDF zatražio je da se sada ta niža suma dodeljuje i onim ukrajinskim izbeglicama koje su u Nemačku došle pre 1. aprila ove godine.  

Veliki izdaci države

Obrazlažući svoju inicijativu, Zeder je rekao da „nema nijedne zemlje na svetu“ koja u slučaju ukrajinskih izbeglica postupa kao Nemačka kada je u pitanju građanski dohodak. To je, po njegovom mišljenju, jedan od razloga zašto u Nemačkoj, kao što je rekao, „tako malo ljudi iz Ukrajine radi“, iako imaju dobre kvalifikacije.

Federalna agencija za zapošljavanje prenosi da je oko trećine ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj zaposleno.

Zeder nije doveo u pitanje druge olakšice za izbeglice iz Ukrajine. Ti ljudi se, na primer, odmah po dolasku registruju u Službi za zapošljavanje i to kao i svi drugi redovni imigranti. Ukoliko počnu sa stručnom obukom (klasična trogodišnja obuka za neku profesiju), ona im je plaćena, baš kao i integracioni kurs koji uključuje i kurs nemačkog jezika. Osim same obuke, država im pokriva i troškove prevoza, knjiga ili materijala, kao i čuvanja dece.

Za jednu izbeglicu iz Ukrajine nemačka država tako, prema gruboj proceni, plaća između 1.700 i 2.000 evra mesečno.

U 2024. godini je u Nemačkoj bilo oko 5,5 miliona ljudi koji su primali građanski dohodak, uključujući decu i mlade. Od toga njih 47 odsto – nešto više od 2,5 miliona ljudi, među kojima je oko 700.000 do 800.000 Ukrajinaca – nema nemački pasoš.

Troškovi za građanski dohodak su poslednje godine porasli: Nemačka je prošle godine izdvojila oko četiri milijarde evra više nego 2023. – ukupno 46,9 milijardi evra. To predstavlja povećanje od preko devet procenata.

Zasad podeljene reakcije, preovladava kritika

Prve reakcije na Zederov predlog su kritične. Među prvima se oglasio ukrajinski ambasador u Nemačkoj Oleksij Makejev. On je za radio Dojčlandfunk izjavio da je predlog teško razumljiv i nepravedan i dodao da je „pogrešno praviti od ukrajinskih izbeglica žrtrvene jarce“ za opterećenost nemačkog sistema.

Iz redova samih Demohrišćana stigle su podeljene reakcije. Tako Mihael Krečmer, lider stranke u Saksoniji, kaže da novac koji država izdvaja za građanski dohodak treba smanjiti i da se visoki troškovi ne smeju ignorisati.

Šef demohrišćanskog radinčkog udruženja Nemačke koje deluje u okviru CDU, Denis Ratke, veoma oštrim rečima je kritikovao Zedera kao „populistu“ i „vašarskog galamdžiju“ koji šalje nepotrebno senzacionalističke poruke javnosti. On smatra da bi primena Zederovog predloga „otežala integraciju“ ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj.