Slučaj Le Pen - Da li je tako nešto moguće i u Nemačkoj?

Marin Le Pen osuđena je u Parizu na četiri godine zatvora zbog pronevere sredstava Evropskog parlamenta. Dve godine ove kazne može da izdrži uz nošenje nanogice, dok su dve godine uslovne.

Međutim, ni zatvorska kazna, ni prateća novčana kazna od 100.000 evra nisu izazvale toliko negodovanja kao petogodišnje oduzimanje pasivnog biračkog prava, odnosno prava da se kandiduje na izborima. Ta odluka izazvala je rasprave, a delimično i proteste.

Zakonom propisana mogućnost ukidanja pasivnog biračkog prava

Godine 2016. u Francuskoj je donet zakon po kojem se nesposobnost za kandidaturu automatski primenjuje kod osuda za određena krivična dela povezana sa korupcijom. To se odnosi i na proneveru javnih sredstava. Sud je stoga bio dužan da oduzme pasivno biračko pravo, a od toga može da odstupi samo u izuzetnim slučajevima.

Ono što je ipak iznenadilo jeste što je sud odlučio da se „sekundarna posledica“ primenjuje odmah – dakle, ne tek nakon što presudu razmotri Apelacioni sud. Pariški sud obrazložio je odluku rizikom od ponavljanja i time što Le Pen tokom postupka nije pokazala razumevanje. Francuski zakon predviđa tu mogućnost.

U Nemačkoj postoje slična pravila

Nemački krivični zakon takođe poznaje mogućnost ukidanja pasivnog biračkog prava kao tzv. sekundarne posledice. „Lice koje je osuđeno na najmanje godinu dana zatvora gubi sposobnost obavljanja javnih funkcija i pravo na vršenje javnih dužnosti u trajanju od pet godina“, navodi se u Krivičnom zakoniku (StGB).

„Kriminal“ su sva krivična dela koja su zakonom kažnjiva minimalnom zatvorskom kaznom od jedne godine. Kada su ti uslovi ispunjeni, posledica nepodobnosti u trajanju od pet godina stupa gotovo automatski – o tome sud ne mora posebno da odlučuje.

Pravo na kandidaturu do pravosnažnosti presude

U Nemačkoj, na primer, prevara nije takvo krivično delo jer zakon ne predviđa minimalnu kaznu. Čak i ako je neko osuđen za podsticanje na mržnju, to mu ne oduzima pravo da se kandiduje, jer se podsticanje na mržnju tretira kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Čak ni kazna zatvora duža od godinu dana to ne menja.

Klasična krivična dela su, na primer, pljačka, teške telesne povrede, ubistvo iz nehata, silovanje, lažno svedočenje, falsifikovanje i neka druga.

U Nemačkoj, međutim, gubitak pasivnog biračkog prava nastupa tek kada presuda postane pravosnažna. To znači da sve dok su pravni lekovi još mogući, lice – za razliku od Marin Le Pen – još uvek može da se kandiduje na izborima. Ako presuda postane pravosnažna, osuđeni, na primer, ne može biti ni član partije. To je regulisano Zakonom o političkim partijama.

Izuzeci se takođe odnose na određeni „kriminal“

Pored automatskog oduzimanja pasivnog biračkog prava, Krivični zakonik predviđa i mogućnost da sud izrekne zabranu kandidovanja u trajanju od dve do pet godina, a za neka „dela“ i pri kazni od najmanje šest meseci.

Tu spadaju određena politička krivična dela kao što su veleizdaja, izborna prevara, podmićivanje birača ili poslanika, kleveta države i njenih simbola i još neka druga. U tim slučajevima posledice se ne primenjuju automatski, već sud o tome mora posebno da odluči.

Moguće oduzimanje aktivnog biračkog prava

U određenim slučajevima predviđenim zakonom, sud može oduzeti i aktivno biračko pravo, odnosno pravo glasa, u trajanju od dve do pet godina. Za razliku od pasivnog biračkog prava, aktivno biračko pravo se ne oduzima automatski pri osudi na zatvorsku kaznu dužu od jedne godine. Čak i neko ko je osuđen na doživotnu kaznu zbog ubistva može i dalje da glasa.

Za oduzimanje prava glasa odlučujući faktor je politička priroda krivičnog dela. Međutim, ne vodi svaka osuda za politički zločin automatski do ove sekundarne posledice.

Gubitak mandata u Bundestagu?

Onaj kome je presudom oduzeto biračko pravo automatski gubi i položaj i prava stečena na prethodnim izborima. Izuzetak je mandat u Bundestagu. U tom slučaju, nakon presude, o gubitku članstva u parlamentu mora da odluči Veće starešina. To je regulisano Saveznim izbornim zakonom.

Oduzimanje pasivnog biračkog prava takođe igra ulogu u koalicionom sporazumu između CDU/CSU i SPD-a. U dokumentu stoji rečenica: „U cilju jačanja otpornosti naše demokratije, uređujemo oduzimanje pasivnog prava glasa u slučajevima višestrukih osuda za podsticanje mržnje.“ Zbog toga je moguće da će krivični zakon uskoro biti pooštren.