Slovačka: Anti-EU retorika kao taktika skretanja pažnje

Mađarskom premijeru Viktoru Orbanu takvi su manevri poznati: on blokira odluke Evropske unije koje moraju da se donesu jednoglasno i svojim pristalicama obećava da ih „nikada“ neće podržati. Ali onda u poslednjem trenutku popusti i pristane. Često nije jasno šta zauzvrat dobija. Kod kuće Orban svoj „rat protiv briselskih birokrata“ prodaje kao „pobedu“.

Istu igru sada je po prvi put odigrao i Orbanov bliski prijatelj Robert Fico, slovački premijer. On je formalno socijaldemokrata, a u praksi desničarsko-nacionalni populista. Nedeljama je najavljivao da neće pristati na 18. paket sankcija EU protiv Rusije, čak i ako to dovede do „velike krize u EU“ – i tako je držao Uniju u neizvesnosti. Sankcije bi, tvrdio je Fico, teško pogodile privredu Slovačke, a posebno njeno snabdevanje energentima. Osim toga, naglasio je, štetile bi EU, a ne Rusiji. Svoj tvrdokorni stav slovački premijer predstavio je kao pitanje nacionalnog suvereniteta i nacionalnog ponosa.

A onda je nekoliko sati pre glasanja o paketu ipak promenio mišljenje. Fico je u video-snimku najavio da je plan sankcija Evropske komisije doduše „besmislen“, ali da bi bilo „kontraproduktivno“ glasati protiv. Objasnio je koje bi ustupke Slovačka u zamenu za svoju podršku dobila i na kraju rekao: „Ko živi s vukovima, mora da zavija s njima.“

„Predstava za domaće birače“

U Uniji je Ficovo iznenadno popuštanje dočekano s velikim olakšanjem. Neki, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca, čak su izrazili razumevanje za ekonomske probleme Slovačke. Ali kod kuće su slovački opozicioni političari i brojni politički komentatori žestoko kritikovali premijerov manevar. Njihovo jedinstveno mišljenje: Fico je ponizio evropske partnere, učinio uslugu Putinu, ništa nije postigao za Slovačku i izolovao je zemlju.

Mihal Šimečka, lider najveće slovačke opozicione stranke Progresivna Slovačka (PS), nazvao je Fica u objavi na Fejsbuku „diletantskim, izgubljenim, frustriranim i nesposobnim za obavljanje dužnosti i odbranu interesa Slovačke“. Jedan komentator slovačkog dnevnog lista Sme premijerov manevar nazvao je „predstavom za domaće birače i pokušajem da se ljudi odvrate od drugih problema“.

Izuzetak za RePowerEU

O čemu se zapravo radilo i šta je Fico postigao? Osamnaesti paket sankcija EU protiv Rusije trebalo bi prvenstveno da zaustavi prodaju ruske nafte članicama Unije, odseče rusku vojnu industriju od važnog uvoza i zabrani transakcije s ruskim bankama koje do sada nisu bile sankcionisane. Fico i njegova koaliciona vlada na to bi verovatno načelno pristali. Sporan je bio plan koji je Brisel već ranije predstavio – RePowerEU, koji predviđa da države-članice od 2028. godine potpuno prestanu da uvoze ruski gas.

Slovačka je zatražila izuzeće, jer ima ugovor o isporuci gasa s ruskim Gaspromom koji važi do 2034. godine i još uvek je potpuno zavisna od ruskog gasa. Ali čak i pre nego što je Fico pristao na 18. paket sankcija, EU je Slovačkoj već obećao pomoć u vezi sa snabdevanjem gasom. Tako će zemlja, na primer, moći deo sredstava iz EU fondova da iskoristi za subvencije cena energije. Osim toga, Brisel će pomoći Slovačkoj u mogućim pravnim sporovima s Gaspromom.

Zašto onda „predstava za domaće birače“?

Budžetski deficit i strukturna kriza

S jedne strane, Slovačka se nalazi u ozbiljnim finansijskim teškoćama i dubokoj strukturnoj privrednoj krizi. Oba problema socijaldemokratsko-desno nacionalna koaliciona vlada Roberta Fica, koja je na vlasti od kraja 2023. godine, do sada nije uspela da reši. Pre svega, okleva da sanira javne finansije.

Budžetski deficit prošle godine iznosio je 5,3 odsto – a u evrozoni je dozvoljeno najviše tri odsto. Iako je Ficova vlada već uvela mere fiskalne konsolidacije – na primer povećala je neke poreze i doprinose za socijalno osiguranje i ukinula neke praznike – istovremeno je svojim biračima podelila skupe poklone, kao što su subvencije za energiju i 13. penziju.

Ekonomski gledano, Slovačka, orijentisana na izvoz, nalazi se u velikim problemima zbog krize u automobilskoj industriji. Folksvagen, Kija, Jaguar i Pežo proizvode u toj zemlji; automobilska industrija daleko je najvažniji privredni sektor.

Ali zbog promena na tržištu automobila, kineske konkurencije, pada prodaje u SAD-u i Trampove carinske politike, slovački model autoindustrije sve je više ugrožen. Ficova vlada do sada nije predstavila dugoročan plan za temeljne ekonomske reforme.

Optužbe za korupciju

Fico i njegova vlada takođe su pod pritiskom zbog starih i novih korupcionaških afera. Nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove u februaru 2018, Fico je morao da podnese ostavku. Nakon toga je izašlo na videlo koliko su duboko isprepleteni politika i organizovani kriminal u Slovačkoj.

Otkako se krajem 2023. Fico vratio na vlast, jedan od njegovih glavnih ciljeva je okončanje borbe protiv korupcije i eliminacija političkih protivnika.

„Opsednut osvetom“ – tako premijera opisuje Peter Bardi, glavni urednik portala Aktuality i autor aktuelnog bestselera o Robertu Ficu.

Nedavno je Aktuality razotkrio aferu oko luksuzne vile na hrvatskoj obali, koja se putem zamršene vlasničke strukture navodno može povezati s Ficovom imovinom.

„Brana protiv progresivizma“

Sam premijer sebe vidi okruženog neprijateljima i kao žrtvu. Posebno otkako je u maju 2024. jedva preživeo atentat. Opozicija, nezavisni mediji, liberalizam, „LGBTQ ideolozi“, EU – sve njih šezdesetogodišnjak vidi kao deo zavere protiv njega.

Više puta je branio ruskog despota Vladimira Putina – 8. maja 2025. bio je jedini šef vlade iz EU koji je otputovao na proslavu Dana pobede u Moskvu. Nakon posete Uzbekistanu u junu 2025. preporučio je tamošnji politički model kao uzor i razmišljao o preoblikovanju „evropske demokratije“, na primer ograničavanjem broja stranaka u parlamentu.

Na jesen Fico planira ustavne promene kojima bi se uspostavila „brana protiv progresivizma“. Između ostalog, planira zabranu svih rodova osim muškog i ženskog.

Čak i aktuelni Ficov manevar – najpre bojkotovati antiruske sankcije EU, a potom ih ipak podržati – slovačko-mađarski književnik i publicista Laslo Barak svrstava u tu politiku: „Tako se konstruiše Ficova stvarnost: sloganima, poluistinama i jeftinim lažima“, piše on u komentaru za portal Parameter. I dodaje: „To je njegova politika. Manipulacije, rusofilija i cinizam.“