Si, Modi, Putin: Front protiv Zapada?

Dvadeseta zvanična poseta Vladimira Putina Kini biće bez presedana, najavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. I to ne samo zbog trajanja od četiri dana.

„Imamo posebno, privilegovano strateško partnerstvo s Kinom, čiji se obim teško može preceniti“, rekao je Peskov. Istovremeno, kako je dodao, postoji saglasnost s kineskim drugovima da ima mesta i za bolje.

U Pekingu se očekuje da će ruski koncern Gazprom potpisati još jedan sporazum s Kinom.

Od početka rata protiv Ukrajine i sankcija koje su usledile, Kina je daleko najveći kupac ruske nafte i gasa. U intervjuu za novinsku agenciju Sinhua, Putin je objasnio da je njegova zemlja glavno tržište za kineske automobile.

Nema više straha od nemačkih automobila

Kompanija Peloton Maksima Galičenkova prodaje ih u Moskvi. Trgovac potvrđuje da je pre rata njihov tržišni udeo bio samo deset posto; sada je preko polovine. To je ublažilo posledice sankcija.

Od 2022. do 2024. ljudi su bili oprezni prema nepoznatim markama, kaže Galičenkov. Sada su se one dokazale. „Naša prodaja je snažna. Mi, trgovci kineskim automobilima, bojali smo se povratka Audija, BMW-a ili Folksvagena. Ali sada se više ne brinemo zbog njihovog povratka.“

Moskva i Peking odbacuju „diskriminišuće“ sankcije u domenu globalne trgovine, rekao je Putin u intervjuu. Partnerstvo između dveju zemalja je stabilizujući faktor, dodao je. Dve zemlje gledaju u istom smeru – u pogledu „pravednog multipolarnog svetskog poretka“, kaže Putin.

Putin se takođe prisetio Drugog svetskog rata, u suštini ponavljajući svoje izjave s Dana pobede 9. maja u Moskvi: „Zajedno s našim kineskim prijateljima odlučno čuvamo istorijsku istinu, štitimo sećanje na ratne godine i suprotstavljamo se novom neonacizmu i militarizmu.“

Putin koristi taj narativ i za rat protiv Ukrajine. Kina je ideološki partner – baš kao što se dešava u toj zemlji, i Rusija pojačava svakodnevni nadzor nad svojim stanovništvom putem interneta i zakona. Kina je takođe najveći trgovinski partner Moskve.

Robna razmena opala

No, situacija se pogoršala, objasnio je stručnjak za Kinu Aleksej Čigadajev na jednom nezavisnom Jutjub kanalu – od januara do jula ove godine trgovina između Rusije i Kine pala je za više od osam odsto. Manje kineskih automobila dolazi u Rusiju, a sama Rusija izvozi manje nafte i gasa, kazao je stručnjak.

„Kineska privreda više ne raste kao pre“, kaže Čigadajev. „Dakle, nećemo videti rekordni obim bilateralne trgovine od preko 240 milijardi dolara kao prošle godine.“

Kineska privreda je oko devet puta veća od ruske. Peking već dobija posebne popuste od Moskve, ali je u dominantnijoj poziciji u tom partnerstvu.

Dok se kineskom predsedniku Siju Đinpingu „udvaraju“ širom sveta, Putin je izolovan, barem na Zapadu. Stoga Kina ima još veći adut, kaže Čigadajev.

„Sigurno će o tome pričati. Reći će: ‘Dragi prijatelju Vladimire, izlažemo se kritici jer od tebe kupujemo naftu i gas. Možda ćeš nam ponuditi nešto drugo, možda novi motor za avione. Kako bismo ti mogli dodatno pomoći!’“

Kini naime prete kaznene carine iz Vašingtona. Međutim, stručnjak za Kinu ne očekuje eskalaciju konflikta. Uostalom, Putin dolazi na Sijevu proslavu 80. godišnjice pobede nad Japanom.

Ljudi se tamo rukuju, Putin se smatra glavnim gostom na paradi, a to Kremlj ističe. Globalno, Kini je potreban i partner kao protivteža SAD.
Bolje je imati mirnog suseda na severu nego nijednog koji će vas štititi sa svih strana i kopnenim putem snabdevati energijom, kaže Čigadajev.

„Ruski režim je povoljan za Kinu. Imaju posla s čovekom kojeg poznaju i cene već 25 godina. Bolje je to od neke nepredvidive demokratije.“

Samit Šangajske organizacije za saradnju

Na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO), kineski predsednik Si prostreo je zato crveni tepih za vođu Putina. Kina osim toga na samitu demonstrira i jedinstvo s Indijom.

Svet doživljava promene kakve nisu viđene u poslednjem veku, sa značajno rastućom nestabilnošću i neizvesnošću, rekao je predsednik i vođa Komunističke partije Si Đinping na gala večeri u severnom kineskom lučkom gradu Tjenđinu.

SCO snosi još veću odgovornost za održavanje mira i stabilnosti u regionu, naglasio je Si pred brojnim šefovima država i vlada, uključujući i ruskog predsednika Putina, koji je tom prilikom srdačno pozdravio Sija rukovanjem.

Po dolasku na banket, Si je razgovarao s Putinom, kojeg često naziva svojim „starim prijateljem“. Ruski lider je stajao pored Sija na „porodičnoj fotografiji“ sa samita SCO.

Putin izolovan, ali samo na Zapadu

Samit u kineskom gradu je još jednom ponudio Putinu, koji je izolovan u delu Zapada zbog agresije na Ukrajinu, platformu za demonstraciju dobrih odnosa s Kinom i drugim zemljama u Aziji. Kao i u Kini, i američki predsednik Donald Tramp nedavno je Putinu postavio crveni tepih na samitu na Aljasci.

Putin će prisustvovati vojnoj paradi u kineskoj prestonici Pekingu sa severnokorejskim vođom Kimom Džong-Unom, među ostalima, u spomen na 80. godišnjicu pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu.

Kina se smatra najvažnijim ruskim podržavaocem u ratu protiv Ukrajine jer Peking do sada nije osudio postupke Moskve i podržavao je ruske zahteve u sopstvenim predlozima za rešenje sukoba.

Osim toga, prema navodima zapadnih zemalja, Kina snabdeva Rusiju robom koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, čime podržava rusku industriju naoružanja.

Otapanje odnosa između Kine i Indije

Razgovor između Sija i indijskog premijera Narendre Modija takođe je bio pod lupom. Kao znak poboljšanja odnosa, Si je pozvao na tešnju saradnju s Indijom. Modiju je rekao da su Kina i Indija partneri, a ne suparnici. Obe zemlje predstavljaju razvojne prilike jedna za drugu, a ne pretnje, dodao je.

Modi je pohvalio „produktivan“ sastanak sa Sijem. Nakon godina hladnih diplomatskih odnosa, dve najmnogoljudnije zemlje sveta ponovo se zbližavaju.

Razlog tmurnog raspoloženja je višedecenijski spor oko jedne regije u Himalajima, za koju Peking veruje da se nalazi u južnom Tibetu, a Nju Delhi u severnom delu indijske države Pradeš. Pre pet godina tamo su se sukobili vojnici s obe strane, pri čemu je poginulo dvadeset Indijaca i četvoro Kineza.

Za Modija je to bila prva poseta Kini u sedam godina. On je verovatno otputovao u Kinu sa znatnim ogorčenjem zbog trgovinskog spora sa SAD-om. Pre nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp udvostručio je carinu na uvoz iz Indije na 50 odsto zbog naftnih sporazuma s Rusijom.

Neki posmatrači Modijevu posetu Kini smatraju znakom približavanja. Međutim, mnogi su mišljenja da je otklon Nju Delhija od Vašingtona malo verovatan zbog geopolitičke važnosti SAD za Indiju.