Sećanje na početak bitke za Berlin: Pomen ili provokacija?

Na Zelovskim visovima je 16. aprila 1945. počela bitka za Berlin, najveća i nakrvavija bitka u Drugom svetskom ratu na nemačkom tlu. U njoj je učestvovalo skoro milion vojnika Crvene armije i približno 120.000 vojnika nacističkog Vermahta. Procenjuje se da je tokom bitke, koja je trajala 87 sati, poginulo oko 33.000 pripadnika Crvene armije, 16.000 pripadnika Vermahta i 2.000 Poljaka.

Po završetku bitke 19. aprila, Crvenoj armiji bio je otvoren put ka Berlinu, udaljenom oko 70 kilometara.

Pomen u organizaciji okruga i opštine

Nemački javni servis RBB prenosi da je pomenu kod spomen-obeležja u Zelovu, koji su organizovali okrug i opština u pokrajini Brandenburg, prisustvovalo oko 800 ljudi.

Među prisutnima su bili i ruski ambasador Sergej Nečajev, predstavnici Belorusije, Poljske i drugih zemalja, pokrajinske i lokalne politike, kao i drugih grupa. Sve njih je dočekao zamenik načelnika okruga Frideman Hanke (CDU), a zatim su u tišini položeni venci i buketi cveća. Govora nije bilo.

Više nemačkih medija, medju njima i radio Dojčlandfunk, prenose da pomenu nije prisustvao ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksej Makejev, te da je za Velt izjavio da nije primereno da predstavnik jednog zločinačkog režima, koji svakodnevno raketama, bombama i dronovima napada njegovu zemlju, učestvuje u komemoraciji.

Predstavnici Ukrajine su, najkasnije od napada Rusije na tu zemlju februara 2022, prestali da dolaze na slične događaje, kada na njima prisustvuje neko od predstavnika Rusije. Tako da je to bilo očekivano.

Međutim, jedan dokument Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu izazvao je brojne reakcije. Radi se o takozvanoj Preporuci za postupanje, koja je nedavno prosleđena saveznoj nemačkoj vladi, pokrajinama i opštinama.

U dokumentu se upozorava da bi Rusija mogla da iskoristi obeležavanje 80 godina od kraja Drugog svetskog rata za svoje političke ciljeve u ratu protiv Ukrajine, prenosi javni servis ARD. Ministarstvo spoljnih poslova upozorava na „dezinformacije“ i „revizionističko iskrivljavanje istorije“. Predstavnici Rusije ili Belorusije stoga ne bi trebalo da budu pozivani na komemorativne događaje, a ukoliko bi se pojavili bez najave, memorijalni centri i institucije mogu „da iskoriste svoje pravo kao domaćini“. Drugim rečima: mogu da zabrane prisutvo predstavnicima Rusije ili Belorusije i udalje ih sa komemoracije.

Ali, da li je uopšte zamislivo da gradonačelnik neke male opštine izbaci ruskog ambasadora, pita se novinar ARD-a u reportaži čije delove prenosimo:

„Uprkos svim raspravama, ruski ambasador je došao u Zelov i za ARD rekao: „Ovo je deo dugogodišnje tradicije u našim bilateralnim odnosima. Vidimo da u Nemačkoj postoji velika potreba za normalizacijom nemačko-ruskih odnosa, Čak ni u jednoj porodici nema potpune sloge.“

Nečajev (71) je već decenijama u diplomatskoj službi, sovjetska škola. Još devedesetih godina je dugo bio u Nemačkoj.

U upravi okruga naglašavaju da nije bio zvanično pozvan, ali su informaciju o javnoj komemoraciji ipak prosledili ruskoj ambasadi. Predsednik opštine zvanično je pozdravio ruskog ambasadora.

Dakle, ruski ambasador nije udaljen sa događaja, isto kao ni savetnik ambasade Belorusije u Nemačkoj, Andrej Šupljak“, prenosi ARD na svom sajtu.

Nerazumevanje među političarima

Zahtev da se ambasador udalji s mesta događaja je apsurdan, kritikuje zamenik okružnog načelnika Frideman Hanke (CDU) preporuke Ministarstva spoljnih poslova, a prenosi nemački javni servis.

„Osamdeset godina je okrugla godišnjica. Ne mogu da polazim od današnje situacije i da kažem da neću da odam počast onome što se tada dogodilo. Ne možete najvišeg predstavnika jedne zemlje isključiti iz obeležavanja sećanja na sopstvene sunarodnike.“

Hankeovu izjavu podržavaju i neki poslanici pokrajinskog parlamenta iz različitih stranaka.

„To je tiha komemoracija, a ne instrumentalizacija sa bilo koje strane. Ne mogu da isključim nekoga ko želi da oda poštu svojim sunarodnicima. To ne mogu da razumem. Tako se ne vodi diplomatija“, rekla poslanica SPD-a Zina Šenbrun, koja je takođe bila prisutna.

A poslanik AfD-a, Falk Janke, izjavio je: „Smatram da je ta preporuka za postupanje potpuno pogrešna. Ruski ambasador, naravno, ima pravo da oda počast poginulima iz svoje zemlje."

Nemački javni servis navodi da na pomenu nije bilo predstavnika pokrajinske vlade Brandenburga, niti savezne vlade.

Ovaj događaj je privukao mnogo šarenila, piše dalje novinar ARD-a „muškarce u starim uniformama sovjetske armije, grupu koja je svirala ruske šlagere na gitarama, druge koji su nosili zastave sovjetskih jedinica koje su učestvovale u oslobađanju Berlina. Ispred ulaza je stajalo vozilo u bojama policije, na kojem je napred na ruskom pisalo Mir– što predstavlja političku poruku.

O velikoj politici se nije govorilo

O velikoj politici, ratu u Ukrajini, zvanično se nije govorilo, prenosi ARD. Ipak, tema je bila prisutna u pozadini.

„Na pitanje koje reči iz Zelova upućuje Ukrajini, ruski ambasador odgovara: Mi ne ratujemo protiv ukrajinskog naroda. To je naš bratski narod. Ali: postoje bezbednosni interesi Rusije i problem sa sadašnjom ukrajinskom vladom.

Zamenik okružnog načelnika Frideman Hanke (CDU) je na tu temu rekao: Pre 80 godina okončana je jedna diktatura, nemačka diktatura. Danas se prisećamo jedne važnu bitke na tom putu. Cilj nije bio da se pruži politička pozornica niti da se dopusti prisvajanje ove bitke. U Nemačkoj se Rusija uglavnom doživljava kao neprijatelj, ali kod ovog pomena se ne radi o nacijama. Rat znači uništenje, smrt i haos – bez obzira na nacionalnost. Ova bitka je uništila budućnost hiljada, delom veoma mladih muškaraca. Sećanje je posvećeno tim ljudima. Ostaci te uništene budućnosti, kao ostaci ljudskih tela, i dalje se nalaze pod zemljom".

Šta bi on poželeo od politike, pita ga još novinar ARD-a: „Da se shvati da ne postoji samo crno-belo, samo dobro i zlo, već uvek nijanse sive. I da se razgovara – čak i kada drugačije gledamo na stvari, odgovorio je političar CDU".