Samit NATO: Velika pobeda za Trampa?

Povećanje evropskih odbrambenih izdataka glavni je zahtev američkog predsednika Donalda Trampa i njegove administracije od prvog dana otkako se vratio u Belu kuću. Taj cilj je potencijalno postao prihvatljiv gotovo svim zemljama NATO zahvaljujući „uverljivosti" i argumentima generalnog sekretara Marka Rutea, a posebno nakon što ga je podržala Nemačka, najveća evropska ekonomija.

Zvaničnici Alijanse ocenjuju za DW da se radi o Trampovoj pobedi, ali i o „ponovnom uspostavljanju ravnoteže u Savezu“, kako je rekao jedan visokorangirani diplomata, naglašavajući da bi, ako se oko toga postigne dogovor, samit bio ogroman uspeh.

Pouke sa sastanka G7 u Kanadi

„Nadam se da Tramp neće otići prerano kao što je otišao s nedavnog sastanka G7 u Kanadi“, kaže za DW Džejmi Šej, bivši zvaničnik NATO. Taj najgori scenario velika je briga nekih saveznika u NATO i nešto što žele da izbegnu po svaku cenu.

Šej je rekao i da misli da je „važno da Tramp bude tamo kako bi saznao sve o svim dobrim stvarima koje NATO trenutno radi, a koje pomažu i američkoj, a ne samo evropskoj bezbednosti“.

Cilj trošenja pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu veoma je ambiciozan i ima potencijal da značajno transformiše društva u Evropi: dok su u mnogim zemljama Evropska unije socijalna pravda i ekonomska stabilnost decenijama bili jasni prioriteti njihovih nacionalnih vlada, u budućnosti bi one mogle da se fokusiraju na jačanje vojne moći i na to da budu manje zavisne od Sjedinjenih Država. Taj scenario doveo je na drugoj strani i do rastućeg otpora takvim planovima u nekim delovima Evrope.

Kako odvratiti Rusiju od napada na teritoriju NATO?

Na pitanje kako bi objasnio svoj plan građanima u Evropi koji su protiv smanjenja socijalnih davanja u korist novog oružja, Rute je nedavno rekao da lideri moraju da deluju sada, jer „inače, za četiri ili pet godina, bićemo stvarno ugroženi i onda ćete morati da pohađate kurs ruskog jezika ili da idete na Novi Zeland“.

Ruteova ideja je „preseći kolač“ na dva dela i 3,5 odsto BDP izdvojiti za osnovne odbrambene potrebe, a 1,5 odsto „proknjižiti“ kao ulaganja u bezbednost. Ta ulaganja uključuju i izgradnju širih puteva i mostova, takvih da mogu da nose i teško naoružanje. Ali i ulaganja u kibernetičku bezbednost, mere protiv hibridnih napada, civilnu zaštitu i pomoć Ukrajini.

Članice NATO pokušaće da uzmu u obzir i ono što već troše, na primer na infrastrukturu, napominju diplomate u Alijansi. Ali, takođe naglašavaju da je činjenica da su se saveznici uspeli da se dogovore o preciznoj definiciji cilja od 1,5 odsto BDP već značajan uspeh.

Španija želi izuzeće

Najveći je izazov pridobiti sve članice za cilj od 3,5 odsto BDP za osnovnu vojnu potrošnju. Španija, koja ima najnižu vojnu potrošnju u Savezu, signalizirala je da želi izuzeće.

Druge nacije, poput Italije, traže pak više vremena od predloženih sedam godina za ispunjavanje obaveze. Mnoge članice NATO spremne su da potroše više novca, ali odbijaju se obavežu na poštovanje godišnjih planova, što je svojevrsni kontrolni mehanizam, a što je takođe predložio Mark Rute.

Na kraju se sve svodi na kredibilitet NATO, smatra u izjavi za DW bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelius Landsbergis. Savez se „kreće u pravom smeru“, kaže on. Ali, kao i mnogi predstavnici zemalja na istočnom krilu NATO, odnosno zemalja u blizini Rusije, i on upozorava da se mora ozbiljno shvatiti ispunjenje (novog) obećanja o povećanju potrošnje: „Što ako se samo održi lep samit i svi odu srećni, a onda se zapravo ništa ne dogodi?“

Razočaravajući samit za Ukrajinu?

Osim toga, mnogi Evropljani su nezadovoljni zbog očiglednog nedostatka bilo kakvih ambicija kada je reč o Ukrajini. Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvan na samit u Hagu, njegove aspiracije za pridruživanjem NATO verovatno neće biti u centu pažnje tog sastanka.

Čini se da nema nikakve šanse da se ukrajinske težnje da uđe u NATO nađu kao istaknuta tačka u završnoj deklaraciji samita.

„Jasno je da su Sjedinjene Države posebno htele da umanje značaj toga“, objašnjava bivši zvaničnik NATO Džejmi Šej. „Dakle, za Ukrajinu će to biti prilično razočaravajući samit NATO.“

U završnom dokumentu trebalo bi da se nađe rečenica ili dve u kojima će se Rusija spomenuti kao pretnja, kažu za DW izvori iz Alijanse. Ali, neće biti novih oštrih reči, s obzirom na kontinuirane američke pokušaje da obe zemlje sednu za pregovarački sto.

Sve se vrti oko Rusije

Kristine Berzina, ekspertkinja za NATO u trustu mozgova Nemnački Maršalov fond, ukazuje da je važno sagledati širu sliku.

„Toliko smo opsednuti malim deklaracijama i odlomcima o tome i tome, a ono što je stvarno važno jeste da je NATO snažan politički savez i da ljudi za stolom veruju jedni drugima.“ To je ono što ona očekuje da će biti snažna poruka samita.

„Naravno, radi se o Rusiji. Razgovor o ambicioznim novim koracima koje će preduzeti signal je Rusiji“, kaže Berzina.

Ipak, ona očekuje se da će deklaracija samita biti „kratka i jasna“, kako je to rekao i jedan diplomata. A događaj je namerno planiran kao „kratka razmena“ kako ne bi „dosađivao“ Trampu, koji je poznat po tome što nije ljubitelj dugih govora drugih aktera, a ni multilateralnih organizacija generalno.

Recept za Trampovu sreću

Veliki rizik je da, u slučaju eskalacije sukoba na Bliskom istoku, Tramp možda uopšte i neće otputovati u Hag, kako se to može pročitati u izveštajima američkih medija. U centru NATO u Briselu, diplomate kažu da nemaju nikakvih naznaka da Tramp neće biti tamo.

Dakle, održava li se samit NATO samo da zadovolji Trampa, kako to sugeriše program, uključujući i večeru s holandskim kraljem, poziv na golfa u Holandiji i očekivano veliko povećanje potrošnje?

Na kraju krajeva, radi se o Evropljanima, ukazuje Džejmi Šej. „Pet odsto BDPđ za odbrambenu potrošnju namenjeno je odvraćanju Rusije, osiguravanju bezbednosti Evrope i građana NATO, koji noću mirno spavaju u svojim krevetima.“ I, kako očekuje Šej, „pod uslovom da se donese odluka o pet odsto, Tramp bi trebalo da se vrati u Vašington kao srećan čovek.“