Ruska lista: utuk na utuk

Portparol Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za spoljnu politiku Filip Misfelder je za Berliner cajtung rekao da su ograničenja putovanja na obe strane „kontraproduktivna“. On je kritikovao i zabranu ulaska u Evropsku uniju koju je Brisel izrekao određenom broju ruskih parlamentaraca i dodao da je postupak Moskve samo revanš za pogrešnu odluku Zapada. Po njegovom mišljenju, mirovni sporazum iz Minska bi ubrzo mogao da propadne – a upravo u toj situaciji je važno održati kontakte.

„Sankcije, zabrane putovanja i razgovora: mehanizmi davno zaboravljenih dana se vraćaju na dnevni red“, piše list Tiringiše landescajung (Vajmar). Ali, ni EU nije bez krivice. Ovih dana je gotovo zaboravljeno da je ruskim parlamentarcima još mnogo ranije zabranjeno da ulaze u EU i da su im zamrznuti računi. Zbog toga se nije digla velika buka. A sada bi trebalo da se stvori? Listu iz Kremlja ne bi trebalo precenjivati, iako obostrane zabrane ne vode ka cilju. Ali, možda je objavljivanje ove liste dobar trenutak da obe strane prebace ručicu menjača u nižu brzinu, da konstatuju da je metoda zabrane ulaska u države pogrešna i da unište ovakve liste.“

„Krokodilske suze se vide na licima zapadnih političara koji su sada iznenađeni i ogorčeni zbog toga što i Rusija ima svoju crnu listu“ konstatuje komentator Miteldojče cajtunga (Hale). „Ono što zaista iznenađuje jeste neprofesionalnost sa kojom je ona sastavljena. To ukazuje da ona ne potiče od centralnog mesta u Kremlju. A to daje nade da se tamo toj metodi ne pridaje tako veliki značaj. Pošto i na Zapadu ima dosta sumnji u tu metodu, moguće je da će ovo biti i kraj razmene kontramera. To bi bilo pametno.“

Dnevnik Rajnpfalc (Ludvigshafen) prenosi da „ogorčenje sa kojim EU reaguje na rusku listu zvuči vrlo veštački. Da li su Evropljani očekivali da će ruska vlada tek tako da prihvati sankcije EU? I kakve veze ima da li je zabrana u svakom pojedinačnom slučaju čisto obrazložena ili nije? Odlučujuće je to što nijedna od strana ne želi da se odrekne takvih mera – koje su besmislene, jer niti su delotvorno sredstvo pritiska niti mogu doprineti rešavanju problema. To što su Zapad i Istok spremni da se služe sredstvima Hladnog rata, samo dokazuje koliko je situacija ozbiljna.“

Darmšteter eho (Darmštat) piše da „Zabrane – kasni odgovor na odgovarajuće zapadne sankcije – ne pogađaju prvu gardu nemačkih i drugih evropskih političara. Ali to su ubodi iglom koji opterećuju ionako težak dijalog sa Rusijom. I pokazuju da ruski predsednik ne misli da se razoružava u ovom konfliktu i da ozbiljno traži zajedničko rešenje.“

Komentator lista Lauzicer rundšau (Kotbus) smatra da su „I ovo u ruskoj propagandi samo reakcije na navodne provokacije Zapada. A na njih niko ne sme da nasedne, niko ne sme da traži poziciju koja izgleda neutralno. Između nedemokratskog i demokratskog takve pozicije – nema. Zapad u odnosu na Putina mora da čvrsto brani svoje vrednosti i uvek pruži ruku svakome u Moskvi ko je za kooperaciju, a ne za konfrontaciju.“

Po mišljenju komentatora Ludvigsburger krajscajtunga (Ludvisburg), „Kada dvoje čine iste stvari, to ni izdaleka nije baš isto. Ruska zabrana ulaska za 89 političara EU nije legitimna reakcija kako to Moskva tvrdi. Niko od pogođenih nije anektirao neki deo Rusije ili slično. Sankcije EU protiv ruskih oficira i političara koji su sproveli anekciju Krima, još su i slaba reakcija na to eklatantno kršenje međunarodnog prava. To je i odgovor na pitanje da li bi Rusija trebalo da bude pozvana na sastanak G7 sledeće nedelje. G7 nije klub sedam najmoćnijih industrijskih zemalja, već klub najmoćnijih demokatskih inustrijskih zemalja. A Vladimir Putin se odlučio za uspostavljanje autoritarnog režima.“