RS donosi novi ustav, sednica Saveta bezbednosti u četvrtak

Glavni grad Republike Srpske biće Banjaluka, a Veća naroda više neće biti, planirano je novim ustavom Republike Srpske, kojeg vlasti tog entiteta predstavljaju kao jedan od odgovora na presudu Sud Bosne i Hercegovine, kojom je predsednik RS Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Iako je presuda prvostepena, vladajuća koalicija je odmah nakon presude u Narodnoj skupštini usvojila zakone o neprimenjivanju odluka državnih pravosudnih institucija, kao i zabranu delovanja Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) na teritoriji tog entiteta. To je usledilo nakon presude Suda BiH Dodiku, kojom je on, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, kao i odluka Ustavnog suda BiH, osuđen na kaznu zatvora od jedne godine i zabranu obavljanja političkih funkcija u trajanju od šest godina.

Dok se čeka rasplet u Veću naroda, gde je Klub Bošnjaka najavio stavljanje veta na te zakone o čemu će se onda izjašnjavati Ustavni sud RS, vladajuća koalicija okupljena oko Dodikove SNSD planira isto to Veće naroda da ukine. Kroz donošenje novog ustava.

Orden Njegoša Prvog reda

„Sve reforme, podvale, pometanja, siledžijstvo ovog trenutka će biti odbačeno. Provešćemo proceduru i to ćemo uraditi“, rekao je Dodik, najavivši da će tekst biti predstavljen danas, nakon čega će biti upućen u javnu raspravu.

Za novi ustav potrebna je dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini, a SNSD zajedno sa koalicionim partnerima trenutno ima 53 od ukupno 83 poslanika. Iako je sklon čestim promenama stavova, a čini se da ni u stranci nisu jedinstveni oko tog pitanja, prvi čovek opozicione PDP Draško Stanivuković, rekao je da će podržati izmene ustava, pre nego što je video dokument.

„PDP je spremna da se aktivno uključi u raspravu o donošenju novog ustava Republike Srpske. Postojeći Ustav pretrpeo je više od 120 amandmana, od čega je 40 nametnuto od strane visokog predstavnika. To je dovelo do toga da je Ustav u velikoj meri izmenjen u odnosu na njegovu izvornu verziju, što ga čini pravno i politički problematičnim“, rekao je Stanivuković, najavljujući da će kao nacionalno odgovorna stranka imati i amandmane. Za svoj stav, Stanivukovića očekuje nagrada.

„Odlično. Hvala mu. Rekao je da će podržati novi ustav Republike Srpske. Neka ga javnost drži za reč. Odlikovaću ga za ovo“, rekao je Dodik, nakon Stanivukovićeve podrške.

Sa sedam poslanika PDP, vladajuća koalicija može da računa na komotnu dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini, ali tu nije kraj realizaciji tog postupka. Da bi se ukinulo Veće naroda RS koje je konstituisano nakon Dejtonskog sporazuma, čiji je Ustav BiH deo, potrebna je prosta većina u svakom od tri kluba konstitutivnih naroda u Veću. Klub Bošnjaka, koji od osam delegata ima tri iz SNSD, već je najavio veto na nedavno usvojene zakone o neprimenjivanju odluka državnog pravosuđa.

Geneza Veća naroda RS

„Izmene moraju da dobiju podršku u svakom od klubova, tako da je nemoguće izmeniti Ustav bez podrške u Klubu Bošnjaka, u kojem probosanske partije imaju većinu“, rekao je predsedavajući Kluba Bošnjaka Alija Tabaković.

Inače, Veće naroda nije bilo definisano u Dejtonskom mirovnom sporazumu nego je intervencijom međunarodne zajednice, zajedno sa odlukama Ustavnog suda BiH, to pitanje rešeno 2002. godine. Tadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič, u jednoj od svojih poslednjih odluka, doneo je amandmane na Ustav BiH, koji su bili na osnovama ranijeg Sarajevskog sporazuma o ustavnim promenama. Time su se stvorili uslovi za sprovođenje odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti sva tri naroda, s obzirom na to da su do tada u RS samo Srbi bili konstitutivni, a Bošnjaci i Hrvati nisu, dok je u Federaciji bilo obrnuto. Veće naroda RS tako je konstituisano 2003. godine na osnovu odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda.

Inicijativu o oceni entitetskih Ustava je 1998. godine pokrenuo tadašnji član Predsedništva BiH Alija Izetbegović pred Ustavnim sudom BiH, koji je doneo odluku o konstitutivnosti tri naroda. Sarajevski sporazumom o ustavnim promenama iz 2002. godine, u kojem su učestvovale SDP, Stranka za BiH, Nova hrvatska inicijativa, te SDS, SNSD, PDP i Socijalisti koji su prihvatili sporazum uz nekoliko rezervi, nije mogao „proći“ u Parlamentu Federacije BiH jer su SDA i HDZ bili protiv, za razliku od tadašnje Alijanse za promene koju je činilo 13 partija iz Federacije. Nakon toga Petrič je nametnuo amandmane koji su bili na osnovama Sarajevskog sporazuma.

Banjaluka – Beograd – Moskva

Najava usvajanja novog ustava RS je, kaže politička analitičarka Tanja Topić, udar na konstitutivnost naroda u BiH. Pitanje je samo da li takav Ustav može da bude usvojen i da li će za njega dobiti dvotrećinska većina.

„U jednom trenutku smo videli taj iskorak predsednika PDP, koji je rekao da će to podržati, ali on iz sata u sat daje kontroverzne izjave. Čas je na strani Milorada Dodika, čas je protiv nekih suludih ideja, tako da mislim da se on ne može smatrati verodostojnim akterom u čitavom tom procesu“, kaže Topić.

I dok 25 godina kasnije traju matematičke operacije o donošenju novog ustava u RS, kriza na političkom nebu BiH nakon presude predsedniku RS se pogoršava. Toliko, da bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u četvrtak 5. marta trebalo da raspravlja o političkoj situaciji u zemlji. Zanimljivo je da sve „strane“ u BiH pozdravljaju tu najavu.

„Razgovaraćemo i o potencijalnoj sednici Saveta bezbednosti, da vidimo kako i na koji način i da li ima potrebe da se pokreće sednica“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa Miloradom Dodikom, odmah nakon izricanja presude. S obzirom na najavljenu sednicu, jasno je da su u ovom slučaju političke veze na relaciji Banjaluka – Beograd – Moskva, urodile plodom.

Državni udar

„Naravno da ćemo sve članice Saveta bezbednosti obavestiti, a i već smo ih obavestili šta se dešava u BiH, odnosno da je u toku udar na državu, njen Ustav i institucije“, rekao je Konaković.

„Nema govora da Rusija može da uveri Savet bezbednosti da Milorad Dodik ovde radi dobre stvari“, uveren je šef diplomatije BiH Elmedin Konaković.

Članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, uputili su zahtev za održavanje vanredne sednice Predsedništva BiH. Na dnevnom redu je „razmatranje unutrašnjopolitičke situacije u Bosni i Hercegovini povodom napada organa vlasti bh. entiteta Republika Srpska na ustavni poredak Bosne i Hercegovine“.

U međuvremenu je Komšić, nakon što je u Banjaluci zamenik mađarskog šefa diplomatije Levente Mađar dao podršku Dodiku, rekavši da se protiv predsednika RS vodi „politička hajka“, pozvao mađarskog ambasadora u BiH Kristijana Posua na razgovor, te saopštio da Bosna i Hercegovina ubuduće neće davati nikakva odobrenja za ulazak mađarskih vojno – policijskih snaga u BiH.

„Od misije ALTHAE biti će zatraženo izuzimanje vojnika iz mađarskog kontigenta Eufora, koji su prisutni u BiH“, navedeno je u saopštenju iz Komšićevog kabineta, u kojem je izražen protest protiv mešanja u unutrašnja pitanja BiH.