Ritual u Prištini: Dva minuta parlamenta

Na Kosovu se odomaćio ritual tačan poput švajcarskog sata – poslanici u Prištini se okupe za konstitutivnu sednicu, glasanje propadne i svako ode svojim putem, piše Zidojče cajtung.

„Ove srede, u jedanaest sati, to se odigralo opet, 37. put zaredom“, podseća minhenski list. Trajalo je dva minuta.

Kosovo i dalje nema funkcionalni parlament i novu Vladu. Blokada je, piše Zidojče, krenula nakon izbora početkom februara na kojima je pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio 42 odsto glasova, ali izgubio apsolutnu većinu.

Potraga za koalicionim partnerom „ispostavila se kao nemoguća misija u političkom krajoliku posleratne zemlje, obeležene neprijateljstvom i nepoverenjem“, komentariše list.

Od tada svaki put propada izbor predsednika ili predsednice parlamenta, zbog čega parlament još nije ni konstituisan. Samoopredeljenje kao kandidatkinju vazda nudi Albulenu Hadžiju, a ona nikada ne dobija potrebnu većinu, podseća nemački list.

„Cirkuska Republika Kosovo“

Ustav traži da se ritual ponavlja na svakih 48 sati, te je idući pokušaj zakazan već za petak (27. jun). Koliko puta još? To Ustav ne ograničava – može u nedogled.

Ali, u tehničkim vlastima Aljbina Kurtija sada su već nestrpljivi, piše Zidojče.

„U sredu prepodne su pred parlamentom bile građanke i građani sa ovakvim parolama: 'Cirkuska Republika Kosovo' ili, nešto konstruktivnije, 'Kompromis je temelj demokratije'“, piše u tekstu.

Iz Demokratske partije Kosova (PDK) poručuju da je blokada rezultat Kurtijeve „tvrdoglavosti i neodgovornosti“.

PDK, stranka čija je prva violina dugo bio bivši ratni komandant Hašim Tači koji je sada haški optuženik, osvojila je 20 odsto glasova na izborima. Zidojče cajtung vreme njihove vladavine opisuje kao „procvat korupcije i nepotizma“, dok je Tači, posebno za mlade ljude, „otelotvorenje elite koja je vodila zemlju u stagnaciju“.

Kurti je pak postao popularan jer se borio protiv toga. „Bez preterivanja se može reći da je veoma krhka osnova za eventualnu saradnju i poverenje Samoopredeljenja i organizacija koje su proistekle iz UČK“, piše Zidojče cajtung.

Spoljni pritisak na Kurtija

„Dodatna otežavajuća okolnost je što se spoljnopolitički vetar okrenuo protiv Kurtija“, beleži list, podsećajući na izjave Ričarda Grenela i Trampove administracije.

„Aljbin Kurti je pak poznat po tome da tako jak vetar u lice podstiče na još žešći otpor. Njegova politička socijalizacija je mahom bila u znaku beskompromisnosti“, ocenjuje Zidojče cajtung, podsećajući na dane kad je Kurti u SR Jugoslaviji vodio studentske proteste protiv režima Slobodana Miloševića, a potom protiv međunarodnog prisustva na Kosovu.

Opozicione PDK i AAK sada traže od Kurtija da nađe prihvatljivog kandidata za predsednika parlamenta, ali ovaj odbija. Demokratska liga Kosova (LDK) načelno neće da glasa ni za jednog Kurtijevog kandidata.

„Nesposobnost za kompromis pogađa zemlju i finansijski – bez funkcionalnog parlamenta ne može da se ratifikuje ni sporazum sa EU o isplati novca iz Evropskog plana rasta za Balkan“, podseća Zidojče cajtung.

Predsednica države Vjosa Osmani tražila je da Ustavni sud priskoči upomoć.

Zidojče citira Gezima Visoku, profesora irskog univerziteta Dablin siti. On je nazvao „paradoksalnim“ to što upravo one partije koje se suprotstavljaju međunarodnom nadgledanju Kosova sada ne uspevaju u tome da zemlja samostalno funkcioniše.