Revizori EU kritikuju finansiranje nevladinog sektora

Nejasno je kolike tačno sume iz budžeta Evropske unije idu kojim nevladinim organizacijama (NVO). Nema kontrole da li te finansirane organizacije poštuju vrednosti EU.

To je suština kritika koje je iznela Lajma Andrikjene iz Evropske finansijske revizije, organa EU koji prati kako se troši briselski budžet.

„Finansiranje NVO od strane EU previše je neprozirno i pati od manjka transparentnosti“, ocenila je litvanska konzervativna političarka Andrikjene na predstavljanju izveštaja.

Kako je navela, informacije o tome koliko ko dobija novca objavljuju se tek tu i tamo, raštrkano, pa se ne mogu uzeti kao pouzdane.

„A nije reč o sitnišu. U tri godine koje smo ispitivali, od 2021. do 2023. godine, preko sedam milijardi evra je otišlo ka NVO u tako važnim političkim područjima poput jedinstva, istraživanja, migracije i životne sredine“, dodaje Andrikjene.

Zapravo, 7,4 milijarde, od toga 4,8 milijarde iz budžeta EU, a ostalo iz nacionalnih budžeta. A sve to treba uzeti s rezervom jer se tačna brojka ne zna.

Debata s političkim predznakom

Sedmicama i u Evropskom parlamentu traje žustra debata o novcu za NVO. Posebno zamerke ima Evropska narodna partija koja okuplja tradicionalne konzervativce poput nemačkih Demohrišćana.

Sada izveštaj revizora daje kritičarima za pravo, smatra Monika Holmajer, političarka bavarske CSU koja je u Evropskom parlamentu u budžetskom odboru.

Taj odbor analizira pojedine ugovore sa NVO. Holmajer kaže da su neke od njih za lobiranje dobijale subvencije, kao i da su neke išle do granice zakona u svom radu.

„Našli smo delom da se radi o podršci lokalnim protestnim akcijama koje su čak ponekad postajale nasilne“, kritikuje Holmajer. „Novac EU ne sme da se koristi za podrivanje pravne države.“

Pozadina sumnji nemačkih konzervativaca u finansiranje i rad NVO su nedavno bili masovni protesti pred izbore u Nemačkoj. Širom zemlje se demonstriralo protiv „saradnje“ Demohrišćana i desničarske Alternative za Nemačku.

Među učesnicima protesta navodno su bile i neke nevladine organizacije koje dobijaju budžetski novac. To su Demohrišćani opisali kao „strukture u senci“, dok je odlazeća Vlada Socijaldemokrata i Zelenih odbacila optužbe.

Nevladin sektor se brani od optužbi

I sada mnogi predstavnici nevladinog sektora na evropskom nivou odbacuju paušalne optužbe.

U Evropskom parlamentu poslanici levo od centra iznose bojazan da bi konzervativci zajedno sa radikalnim desničarima ovako mogli da suzbiju angažman civilnog društva recimo po pitanjima zaštite klime.

„Nažalost se mora reći da postoji koordinisana kampanja protiv civilnog društva u Briselu“, kaže Danijel Frojnd, evropski poslanik Zelenih.

„Ovde uopšte ne bi smelo da se radi samo o NVO, nego o tome da ukupno mora da bude više transparentnosti. Kod svih koji dobijaju novac EU“, dodaje on – recimo i kod firmi koje primaju subvencije.

EU ne proverava status NVO

Među državama-članicama EU ne postoji jedinstvena definicija šta su nevladine organizacije. Doduše, Brisel ih je prošle godine definisao kao organizacije usmerene ka javnom dobru i nezavisne od državnih institucija.

Ali, nije ozbiljno proveravan status NVO koje same sebe tako definišu. Prema izveštaju revizora, nađeno je da je EU finansirala i jedan „istraživački institut“ u čijem su upravnom odboru bili isključivo predstavnici državnih organa.