Republika Srpska proteruje državno pravosuđe i SIPA-u

„Zaključujem posebnu sednicu Narodne skupštine. Vrlo brzo ćemo videti da li će biti istorijska", ovim rečima predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić zaključio je posebnu sednicu na kojoj su usvojena četiri zakona koja je vlada uputila u skupštinsku proceduru kao odgovor na prvostepenu presudu predsedniku RS Miloradu Dodiku.

„Set propisa za državni udar" čine Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske i Zakon o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske.

Pandorina kutija

Zakoni kojima se zabranjuje delovanje ovih državnih organa i institucija na teritoriji RS usvojeni su uz podršku poslanika vladajuće većine, dok je opozicija bila protiv.

„Lepo sam vam sto puta rekao i opet ću da ponovim. Poigravate se sa sudbinom ljudi i naroda. Otvarate Pandorinu kutiju", rekao je poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji je podneo krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika zbog, kako je naveo, ugrožavanja bezbednosti.

To nije poljuljalo nameru vladajuće koalicije okupljene oko SNSD-a da usvoji zakone i na taj način prvi put pretoči u zakonodavni okvir ono što je prethodnih godina bilo usvajano samo kroz zaključke koji nisu bili obavezujući. Dodik poručuje da neće odustati od sprovođenja ovih zakona i da je to samo početak.

„Republika Srpska će povući svoju saglasnost sa svih zakona. Već jedan danas povlačimo – to je Visoki sudski i tužilački savet (VSTS). Dali smo još saglasnost za vojsku (Oružane snage BiH – op. a) i Obaveštajno-bezbednosnu agenciju. To ide svojim tokom. Onda kada spremimo kapacitete da možemo to efikasno da sprovedemo, onda ćemo to uraditi", rekao je Dodik i istakao da će poštovati samo procedure koje su definisane Ustavom RS i da će biti odbačena bilo kakva intervencija visokog predstavnika.

A procedura za stupanje na snagu usvojenih zakona odlaže njihovu primenu najranije na deset dana, ukoliko se bude žurilo sa procedurom. Zakoni ne mogu stupiti na snagu dok zeleno svetlo ne da Veće naroda, neka vrsta drugog doma, iako po definiciji to nije.

Vitalni nacionalni interes

Međutim, Klub Bošnjaka u Veću naroda već je najavio da će staviti veto na zakone, zbog čega će se dogovor tražiti na trećem stepenu – Zajedničkoj komisiji Narodne skupštine i Veća naroda. Ukoliko ni tu ne bude dogovora, o sudbini zakona odlučivaće Ustavni sud Republike Srpske, gde je u ranijoj praksi većina pokrenutih vitalnih nacionalnih interesa bošnjačkog naroda bila odbačena.

Tek tada zakoni mogu biti potpisani od strane predsednika RS i stupiti na snagu. Nakon toga otvara se mogućnost podnošenja apelacije Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, ukoliko ga u međuvremenu ne poništi visoki predstavnik, kao što je to uradio sa ranijim skupštinskim odlukama.

Usvojenim Zakonom o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH propisano je da zakoni o Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Agenciji za istrage i zaštitu BiH i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH neće biti primenjivani niti će se izvršavati na teritoriji Republike Srpske.

„Lica koja su dužna da postupaju po odredbama ovog zakona izuzimaju se od krivične odgovornosti propisane krivičnim zakonodavstvom BiH i krivičnim zakonodavstvom Republike Srpske za krivična dela u vezi sa izvršenjem ovog zakona", navedeno je u zakonu.

Zakonom o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske propisano je njegovo osnivanje, rad, organizacija i nadležnosti, te ovlašćenja, uslovi i mandat za vršenje sudijske i tužilačke funkcije, imenovanje i premeštaj sudija i javnih tužilaca, kao i privremeno upućivanje sudija i javnih tužilaca.

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je i dopune Krivičnog zakonika Republike Srpske, kojima je propisano da će nepoštovanje odluke institucija i organa Republike Srpske u institucijama BiH ili jedinicama lokalne samouprave biti kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina, za sve one koji ne izvrše ili na drugi način ne poštuju odluku institucija RS.

„Ovim stvarate veliki problem pre svega građanima RS, ljudima koji rade u zajedničkim institucijama, a na kraju i vama. Upozorili smo vas i na početku kad ste ulazili u ove avanture… Nije mudro to što radite. Ovo tek nije mudro što radite”, rekao je poslanik SDS-a Ognjen Bodiroga.

Strani agenti ispod radara

Usvajanje ovih zakona, prema analitičarima, predstavlja udar na suverenitet BiH i dodatno će produbiti već postojeću veliku krizu u zemlji, sa nesagledivim posledicama.

„Ukoliko izuzmemo zakon o stranim agentima, o kome gotovo više niko i ne govori, a koji će verovatno poslužiti za osvetu i represiju nad neistomišljenicima, zaista je teško predvideti na koji način vlast misli sprečiti, recimo, pripadnike SIPA da vrše uviđaj u RS. Da li će posegnuti za upotrebom fizičke sile? Posledice bi mogle biti veoma ozbiljne", kaže komunikolog Mladen Bubonjić, ostavljajući mogućnost da se radi o predstavi i kupovini vremena.

A upravo se u celoj ovoj krizi i skupštinskim zasedanjima, bez mnogo buke i ispod radara, provukao Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija u Republici Srpskoj, kolokvijalno nazvan zakon o stranim agentima. Zakonom, koji je izazvao žestoke kritike iz Brisela uz upozorenje da će se rukovodstvo suočiti sa posledicama ukoliko u formi predloga bude usvojen, predviđeno je uspostavljanje posebnog registra neprofitnih organizacija osnovanih u Republici Srpskoj „koje finansijski ili na drugi način pomažu strani subjekti, njihovo političko delovanje i političke aktivnosti koje ih određuje kao agente stranog uticaja".

Veliki broj analitičara, ali i predstavnika NVO sektora, slaže se da je gotovo maestralno izabran trenutak da se zakon stavi na dnevni red i usvoji po hitnom postupku, bez mnogo pompe. Iako nisu reagovali na zakon o stranim agentima, fokus međunarodne zajednice, ali i političkog Sarajeva, bio je na zakonima koji direktno ugrožavaju suverenitet BiH.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit održao je sastanak sa ambasadorima evropskih i drugih zemalja u BiH, a tema je bila aktuelna politička situacija i odluke Narodne skupštine RS. Međutim, nakon sastanka nisu poznati detalji, niti da li je bilo zaključaka. Tokom dana, ambasadori bi trebalo da se sastanu sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem, koji je, osim Šmita, pozvao i šefa Delegacije EU u BiH Luiđija Soreku, ambasadore država članica Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC), kao i komandanta EUFOR-a u BiH i komandanta NATO štaba u Sarajevu.

Međunarodna zajednica (ne)postoji

Bećirović je veče pre, na prijemu povodom obeležavanja Dana nezavisnosti BiH, poručio da je preduzet niz aktivnosti s ciljem zaštite institucija BiH. Dok je Bećirović u obraćanju pozdravio predstavnike međunarodne zajednice i zahvalio im se na zaštiti BiH, hrvatski član Predsedništva Željko Komšić obratio se u sasvim drugačijem, neuobičajenom tonu. U kontekstu najnovije političke krize i aktivnosti Narodne skupštine RS, Komšić ističe da će se BiH osloniti na sopstvene snage kako bi savladala izazove.

„Ovaj Dan nezavisnosti dočekujemo sa nikad manjim političkim prisustvom stranog faktora u Bosni i Hercegovini. Jasno i glasno se mora reći da međunarodna zajednica i njena uloga u BiH, kao neki konkretan i delatan mehanizam, više ne postoji. Izbacimo je iz našeg političkog, akademskog i svakog drugog vokabulara, kako bismo makar na nivou jezika i misli uhvatili poslednji voz sa savremenim zbivanjima", rekao je Komšić.

Povodom odluka Narodne skupštine RS oglasila se Stranka demokratske akcije, upozoravajući da se radi o državnom udaru.

„Namera da se neustavnim zakonima zabrani rad Suda i Tužilaštva BiH, Visokog sudskog i tužilačkog saveta i Državne agencije za istrage i zaštitu na teritoriji RS predstavlja pokušaj rušenja ustavnog poretka Bosne i Hercegovine", navode iz ove stranke.

Koalicija Čović – Dodik

Istovremeno, Dodik je uputio poziv strankama sa sedištem u Federaciji na razgovor o svim ovim pitanjima, ali je u nekima od njih poziv već odbijen. Dok je trajala sednica Narodne skupštine RS, održan je sastanak stranaka Trojke i HDZ-a BiH, koalicionih partnera SNSD-a na državnom nivou. Na sastanku su apostrofirana tri ključna pitanja koja bi zajednički trebalo da budu osigurana: evropski put BiH, ekonomska i socijalna stabilnost u cilju očuvanja mira i sigurnosti, kao i osiguranje potpune ustavne jednakopravnosti konstitutivnih naroda i građana u Bosni i Hercegovini.

„Politički predstavnici zajednički su pozvali na suzdržanost od zapaljive retorike i poteza koji bi mogli destabilizovati zemlju, ističući svoju potpunu opredeljenost hitnom napretku na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu BiH", navedeno je u saopštenju nakon sastanka.

Da li će HDZ BiH ostati u partnerskom odnosu sa SNSD-om, moglo bi biti poznato već danas nakon sednice predsedništva stranke. Međutim, sudeći po izjavama zvaničnog Zagreba nakon presude Dodiku, ne očekuju se značajnije promene u tom odnosu – barem za sada.