Renesansa stajskog đubriva

Bez đubriva nema poljoprivrede. Da bi se uopšte došlo do ekonomski održivog uroda, poljoprivrednici moraju da „pomognu“ iscrpljenoj zemlji da bude plodnija. Uz pomoć đubriva. To se već decenijama radi uglavnom uz pomoć veštačkih đubriva.

Rast biljaka potpomaže se ne samo azotom, već i fosforom i kalijumom. To su neizostavne hranjive materije, baš kao i takozvane sekundarne materije poput sumpora, magnezijuma i kalcijuma. Njihov udeo u mineralnom veštačkom đubrivu gnojivu može precizno da se prilagodi potrebama agrarne proizvodnje.

Sve te zadatke u određenom delu može naravno da obavi i organsko đubrivo – ono stajsko. Životinje jedu. Životinje proizvode izmet. Onda poljoprivrednici taj izmet, mešavinu tvrdih i tečnih fekalija, „proliju“ na njivu. Često se to događa uz popriličnu dozu ljutnje komšija koji žive u blizini polja, pogotovo zbog amonijaka u đubrivu koji smrdi i po nekoliko dana.

Manje stajskog đubriva?

Do sada je deviza glasila: što manje stajskog đubriva na polja! Ne samo zbog smrada, već i zbog zaštite pitke vode. Ali ruski napad na Ukrajinu i po tom pitanju je pomrsio račune. Za proizvodnju veštačkog đubriva potreban je gas. A zbog rata, vlada oskudica gasa. On je sve skuplji.

I tako omraženo stajsko đubrivo proživljava renesansu. Udruženje nemačkih seljaka (DBV) potvrdilo je da je potražnja za stajskim đubrivom snažno porasla – pre svega zbog rasta cena veštačkog. I ne samo da je cijena porasla 3 do 4 puta, već ga je jako teško i nabaviti.

Edelhard Brinkman iz „banke“ stajskog đubriva „Vezer-Ems“ (preduzeće koji otkupljuje višak stajskog đubriva od poljoprivrednika i onda ga dalje prerađuje ili prodaje, prim.red.) za DW kaže da je potražnja za organskim đubrivom u prošloj godini „veoma porasla“. On dodaje da razlog nije samo rast cena gasa, već i raspon i brzina kretanja cena đubriva: „Ono što danas košta 900 evra, sutra možete da dobijete za 600.“ Naravno i obrnuto.

„Banka“ stajskog đubriva svojevrsni je posrednik na tržištu. Brinkmanov poslodavac poseduje sopstveni vozni park i tako prebacuje đubrivo s jednog imanja na drugo – s onog gde đubrivo nije potrebno, na ono gde je hitno potrebno. Troškovi se, kaže Brinkman, „prebacuju“ na kupce i prodavce. Neki poljoprivrednici su srećni što će se rešiti izmeta svojih životinja, jer oni ne mogu tek tako da svo to đubrivo ispuste na polja. Postoji maksimalna kvota za to, odnosno maksimalna količina đubriva koje sme da se „pusti“ na polja – između ostalog i zbog zaštite komšija i pitke vode. U Severnoj Rajni-Vestfaliji dozvoljena količina na zelenim površinama iznosi 50-60 kubnih metara goveđeg đubriva, odnosno 40 kubika svinjskog, po hektaru tokom jedne godine.

Manje mesa…

Političari po tom pitanju šalju kontradiktorne signale. Savezni nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir (Zeleni) u julu je izjavio da u Nemačkoj uzgoj životinja i dalje ima smisla, između ostalog zbog toga što se tako proizvodi stajsko đubrivo kao „zamena“ za veštačko.

S druge strane, kaže, neophodno je i ograničavanje masovnog uzgoja životinja – kao doprinos zaštiti klime: „Treba nam manje životinja, a i te životinje trebalo bi da dobiju više površine.“ Za klimatske promene odgovoran je čovek, pa zato ljudi i moraju da se pobrinu da posledice klimatskih promena ne budu prevelike – „Na primer tako da jedemo manje mesa“, rekao je ministar.

Bez đubriva nema hrane

Godišnje se u Nemačkoj na polja „istovari“ i do tri miliona tona čistog azota. Otprilike 50 odsto potiče iz veštačkog đubriva, tvrde u Nemačkom udruženju seljaka. Zato njihov generalni sekretar Bernhard Krisken upozorava na moguću nestašicu veštačkog đubriva: „Za ovu smo sezonu koliko-toliko snabdeveni, ali se brinemo oko iduće.“ Ako u 2023. na tržištu ne bude mineralnog azotnog đubriva, „onda će žetva biti slabija“, dodaje on. U slučaju da se prepolovi količina đubriva, mora se računati s 20 do 25 odsto manjom količinom useva, kaže Krisken: „Ako već pričamo o zimi i raspodeli gasa, onda moramo imati u vidu i činjenicu da je đubrivo potrebno za snabdevanje hranom.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.