Reforma odbrane BiH: od uspeha do pretnji raspadom

Šta je dovelo do formiranja Oružanih snaga BiH?

Tokom rata 90-tih u Bosni i Hercegovini međusobno su se sukobljavale tri vojske – Armija Republike Bosne i Hercegovine, Vojska Republike Srpske (VRS) i Hrvatsko vijeće odbrane (HVO). Vašingtonskim sporazumom iz 1994. obustavljeno je neprijateljstvo između Armije BiH i HVO, od kojih je formirana Vojska Federacije BiH. Dejtonskim sporazumom uspostavljen je mir, a BiH je preoblikovana u državu sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. I sa dve vojske: VRS i Vojskom Federacije BiH. Za sprovođenje vojnih aspekata sporazuma bio je zadužen SFOR (Stabilisation Force in BiH – Stabilizacione snage), dok je civilne aspekte nadgledao visoki predstavnik u BiH, šef OHR-a (Office of the High representative) Pedi Ešdaun.

Godine 2002. međunarodne snage (SFOR/NATO) otkrile da Zavod „Orao“ u Bijeljini (RS) i „Jugoimport SDPR“ iz Beograda posluju sa Irakom koji je bio pod međunarodnim sankcijama. Pedi Ešdaun je poručio vladi RS da se odluči „hoće li ići prema Briselu ili prema Bagdadu“. Tadašnji predsednik Parlamenta BiH Nikola Špirić (član Saveza nezavisnih socijaldemokrata – SNSD od 2002. godine), a danas saradnik predsednika RS Milorada Dodika, poručio je članu Predsedništva BiH Mirku Šaroviću (SDS – Srpska demokratska stranka) da podnese ostavku. SDS je tada saopštila da je sporni ugovor o poslovanju s Irakom između preduzeća „Orao“ i beogradskog „Jugoimporta“ potpisan u vreme dok je Milorad Dodik bio predsednik Vlade RS (1998-2001).

Šarović je podneo ostavku, a OHR je saopštio da je afera nanela „nesagledivo štetu“ međunarodnom ugledu BiH. SFOR je proširio istragu na VRS i otkrio da je 410. Obaveštajni centar VRS špijunirao organe vlasti u BiH, susedne države, ostale zemlje i međunarodne organizacije koje deluju u BiH „što je pojačalo štetu koju je nanela afera Orao“.

Ti događaji prethodili su reformi odbrane u BiH koja je, uz asistenciju zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Američkih Država, 2006. dovela do ukidanja entitetskih vojski i formiranja Oružanih snaga BiH. „Mi u RS dobro znamo da je BiH država koja ima svoj suverenitet, stolicu u Ujedinjenim nacijama i koja u dogledno vreme treba da ima svoju stolicu u Partnerstvu za mir, u perspektivi i u NATO“, rekao je Dragan Čavić, u to vreme predsednik RS (2002-2006).

Odluka o ukidanju entitetskih i formiranju zajedničke vojske potvrđena je na svim nivoima vlasti, u entitetima RS i Federaciji BiH, kao i na nivou države BiH. Ukinuta su entitetska ministarstva odbrane, prvi načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH bio je Sifet Podžić, a prvi ministar odbrane BiH Nikola Radovanović, bivši oficir VRS.

Zašto se odbrambena reforma smatra najuspešnijom u BiH?

Za reformu odbrane kaže se da je najuspešnija u postdejtonskoj BiH, jer je uspela da ujedini bivše zaraćene strane u jedinstvenu, profesionalnu i multietničku vojsku. Prema oceni analitičara, OS BiH su postale primer funkcionalnosti i saradnje, doprinoseći unutrašnjoj i regionalnoj bezbednosti.

Reforma odbrane omogućila je BiH i njenim Oružanim snagama da postanu partner Zapada u međunarodnim mirovnim misijama, od Avganistana do Iraka. Sprovedena u skladu sa standardima NATO, odbrambena reforma krunisana je prijemom BiH u program Partnerstvo za mir, za šta su se opredelili svi politički akteri – uključujući i Dodikov SNSD, koji e sada tome protivi. 

Da li su moguće vojne podele unutar BiH, kako bi to uticalo na stabilnost?

Nove odredbe ustava RS – ako bude usvojen – nalažu ponovno formiranje Vojske RS. Analitičari upozoravaju da se i u tom slučaju radi o jednostranim odlukama entiteta koji nastoji da poništi državne zakone i reformske procese. Vojnopolitički analitičar Hamza Višća podseća da je Zakon o odbrani BiH jasno precizirao da mimo OS BiH ne mogu biti uspostavljene, obučavane, opremljene ili mobilisane druge vojne snage na teritoriji BiH, te da je vođenje vojne evidencije za potrebe njihovog ustrojavanja kažnjivo odredbama Krivičnog zakona.

„Još uvek se čini da do vojnih podela unutar BiH ne može doći. I ranije je bilo pokušaja komandovanja izvan zakonom predviđenog lanca komandovanja OS BiH, ali su to pripadnici OS BiH odlučno odbili“, kaže Višća za DW. On napominje da Oružane snage i druge državne bezbednosne agencije imaju mandat „odlučne borbe“ sa eventualnim ilegalnim vojnim snagama na tlu BiH i da su OS BiH još uvek otporne na „bočne udare političke prirode“.

Da li je realna mogućnost da RS sklapa vojne saveze?

Prema Ustavu BiH, spoljna politika i odbrana isključiva su nadležnost državnih institucija – u prvom redu Predsedništva BiH. Pokušaji RS da jednostrano sklapa vojne saveze bili bi u suprotnosti s ustavnim poretkom i međunarodnim pravom. Takvi potezi izazvali bi oštre reakcije međunarodne zajednice, a moguće i dodatne sankcije i izolaciju RS. Takođe, potencijalni vojni savezi sa državama koje ne prate evroatlantske vrednosti dodatno bi narušili stabilnost BiH i regiona.

Hamza Višća zato veruje da su planirane odredbe novog ustava entiteta RS „samo spin za mobilizaciju naroda koji baš i ne pokazuje htenje da brani pojedinca – Dodika“. Dodik, pojašnjava sagovornik DW, i u ovom slučaju svoje lične probleme prikazuje kao nasrtaj na RS i srpski narod. „U tom smislu, spin je i uspostavljanje entitetske vojske i njen eventualni ulazak u vojne saveze. Ništa od toga. Predsednik entiteta za to nema glasnu podršku nijednog međunarodnog subjekta“, smatra Višća.

Gde je budućnost BiH i Oružanih snaga?

Budućnost BiH i njenih Oružanih snaga, prema ocenama mnogih analitičara i zvaničnika, ležu u nastavku evroatlantskih integracija. Uprkos političkim izazovima, jačanje kapaciteta OS BiH kroz modernizaciju i obuku, ključni su za očuvanje stabilnosti i bezbednosti u BiH. Za to su neophodna dodatna sredstva, što nailazi na opstrukcije iz RS.

Učešće u međunarodnim misijama i saradnja sa saveznicima omogućava BiH da postane kredibilan partner u globalnim sigurnosnim inicijativama. Za to je neophodna saradnja BiH i NATO – potvrđeno je i tokom nedavne posete generalnog sekretara Alijanse Marka Ruttea Sarajevu i njegovog susreta sa predsedavajućom Saveta ministara BiH Borjanom Krišto (HDZ BiH). „BiH i NATO nastavljaju visok nivo zajedničke saradnje, uz obezbeđivanje mira, stabilnosti i bezbednosti čitavog regiona“, saopšteno je nakon sastanka.