Rat protiv droge ili protiv Madura?

Mnogo toga u vezi sa napadom je sporno: u noći između ponedeljka i utorka američke snage su, prema podacima vlade, otvorile vatru na brzi brod u međunarodnim vodama kod obale Venecuele, ubivši svih jedanaestoro ljudi na brodu.

Prema tvrdnjama Bele kuće radi se o „narko-teroristima“ – članovima venecuelanske bande Tren de Aragua.

Međutim, SAD nisu iznele dokaze o identitetu muškaraca. Pored toga, prema istraživanju platforme Inside Crime, Tren de Aragua se tokom poslednjih deset godina razvio u jednu od najmoćnijih kriminalnih organizacija u Južnoj Americi.

Međutim, nema dokaza da je banda aktivna u međunarodnoj trgovini drogom. Takođe, čini se da američka vlada sistematski precenjuje opasnost koju banda predstavlja za SAD.

Odmah nakon inauguracije u januaru, Donald Tramp je Tren de Aragua, zajedno sa nekoliko latinoameričkih narko-kartela, proglasio terorističkim organizacijama – uključujući i Cartel de los Soles (Kartel Sunca).

Da li je Venecuela narko-država?

Kartel sunca, nazvan po suncima na oznakama venecuelanskih generala umesto uobičajenih zvezda, manje je jasno ustrojen kartel, a više se odnosi na činjenicu da su bivši i aktivni pripadnici venecuelanske vojske uključeni u trgovinu drogom.

Nejasno je koliko ih je i u kojoj meri su umešani, između ostalog jer u Venecueli krivični progon takvih aktivnosti nije prioritet.

Već dugo se potpredsednik vladajuće Ujedinjene socijalističke partije Venecuele (PSUV) i ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo smatra jednim od vođa mreže. Još 2020, tokom Trampovog prvog mandata, Ministarstvo pravde SAD podiglo je optužnicu protiv njega, predsednika Madura i nekoliko drugih venecuelanskih zvaničnika zbog „narko-terorizma“.

I stručnjacima je teško da procene koliko je sam predsednik Venecuele Nikolas Maduro uključen u trgovinu drogom.

„Verovatnije je da političari dopuštaju kriminalnim bandama da deluju“, kaže Ginter Majhold sa Instituta za Latinsku Ameriku na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. „Zauzvrat, karteli dele profit od trgovine drogom i drže nasilje u granicama koje ne štete vladi.“

Vladi u Vašingtonu možda su dostupne konkretne informacije. Režim u Karakasu ona u međuvremenu otvoreno naziva narko-državom. Ponudila je rekordnu nagradu od 50 miliona dolara za Madurovu glavu.

Kako je Venecuela reagovala?

Nimalo iznenađujuće, predsednik Maduro je napad iskoristio da se suprotstavi „imperijalističkoj politici“ SAD, uputivši upozorenja Vašingtonu:

„Ove nedelje aktiviraću poseban plan sa više od 4,5 miliona pripadnika milicija širom zemlje: milicije koje su pripremljene, aktivirane i naoružane.“

Ranije su vladini zvaničnici u Karakasu tvrdili da je video-snimak, koji je američka vlada objavila, lažan i generisan veštačkom inteligencijom.

Međutim, tim Dojče velea za proveru činjenica nije pronašao dokaze da je snimak napravljen pomoću veštačke inteligencije.

Venecuelanska opoziciona liderka Korina Mačado pozdravila je akciju SAD. Ona je napad opisala kao legitiman pritisak i protumačila ga kao direktan udar na venecuelansku vladu: „Nedostaje vrlo malo do pada režima“, rekla je Mačado.

Ni Trampove pretnje, ni reakcija Mačado, verovatno neće poljuljati venecuelansku vladu, kaže Majhold: „Iako većina Venecuelanaca više ne podržava Madura, pretnja njihovom suverenitetu verovatno bi mnoge navela da stanu uz vladu.“

Da li Tramp želi da sruši režim u Venecueli?

U južnim Karibima nalazi se najmanje osam američkih ratnih brodova, uključujući krstaricu, dva razarača, podmornicu na nuklearni pogon i nekoliko brodova za amfibijske operacije. I zaista, američka vlada je na razne načine jasno stavila do znanja da bi ovo mogao biti samo početak.

Međutim, prema Trampovim rečima, nije reč samo o Venecueli: „Molim vas, neka ovo bude upozorenje svakome ko pomisli da drogu unese u Sjedinjene Američke Države.“

Američki demokrata Huan Gonzalez, Bajdenov savetnik za zapadnu hemisferu, ipak upozorava: „Sve više se bojim da bi Trampova administracija mogla da se upetlja u intervenciju u Venecueli, što bi, otvoreno govoreći, bilo katastrofalno.“

Hoće li doći do sukoba Madura i Trampa?

Ginter Majhold takođe smatra da bi američka intervencija u Venecueli bila katastrofalna. Upravo zato ne veruje da će do nje doći: „Tramp će se čuvati takve avanture.“

Kad se pažljivije pogleda, ne postoji mnogo naznaka za takav plan. Jedno od Trampovih glavnih obećanja biračima je da se neće mešati u unutrašnje poslove drugih država.

Vakuum moći – kao u Iraku ili Libiji – na sopstvenom kontinentu mogao bi da izazove novi migrantski talas prema severu. To bi takođe bilo protivno Trampovim interesima.

A tu je i praktični aspekt: „Šta bi osam brodova moglo da postigne u visoko militarizovanoj zemlji te veličine?“, pita Majhold. „Ono što ovde vidimo je nova faza militarizacije rata američke vlade protiv droga.“

Hoće li Tramp zaustaviti trgovinu drogom?

Od sedamdesetih godina SAD su u partnerstvu sa lokalnim vlastima na razne načine pokušavale da zaustave dotok droge sa juga.

Ponekad su spaljivali polja uzgajivača koke u Andima, potom podržavali desničarske paravojske u borbi protiv levičarskih gerilaca, koji su značajno finansirani trgovinom drogom. I stalno su pokušavale da preseku rute droge.

„Ali karteli su vrlo snalažljivi u pronalaženju alternativnih puteva i sredstava, koja su manje ranjiva na vojne akcije“, podseća stručnjak Majhold.

Postoji mnogo primera. Sedamdesetih su kolumbijski narko-bosovi transportovali kokain malim avionima direktno na Floridu. Kasnije su sarađivali sa meksičkim kartelima koji su drogu prenosili tunelima u SAD.

Od devedesetih gangsteri su drogu transportovali podmornicama do Kalifornije.

Trenutno se venecuelanske luke i aerodromi smatraju sigurnim mestima za prevoz. I čak ako rute preko Kariba postanu previše rizične, droga će verovatno pronaći drugi put do SAD.